Izvor: Politika, 09.Nov.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poraz defetizma
Kosovo će biti lep rođendanski poklon za 70-godišnjicu postojanja Uneska, zadovoljno je letos primetio Petrit Seljimi, uveren da su Priština i međunarodni partneri pravilno procenili da je ova godina „optimalan trenutak za kandidaturu”. „Srbija pokušava da lobira, da objasni da je to uvod u međunarodno priznavanje Kosova. Ali ne verujem u uspeh. Kosovo će ući u Unesko kao što je ušlo u Međunarodni olimpijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komitet”, ocenio je u septembru dobar poznavalac kosovske problematike Dušan Janjić. Bile su u to ubeđene i ugledne svetske novinske agencije AP, AFP, TASS, pa su valjda samo sačekale da se juče obavi glasanje i ne udubljujući se u analizu rezultata pustile pripremljene naslove da je Kosovo primljeno u Unesko. Srpsku diplomatiju, izgleda, malo ko je uzimao za ozbiljno. A ona, eto, ovog puta dokazala da vredi boriti se (da ne skliznemo u patetiku potežući biblijsku temu pobede Davida nad Golijatom).
Pošteno rečeno, mnogi su i u Srbiji verovali da je ovo još jedna izgubljena kosovska bitka i, sledstveno tome, nepotrebno trošenje energije i rasipanje državnih resursa. Ali, defetisti ovog puta nisu bili u pravu, iako će, dosledni sebi, na ovo sigurno odgovoriti sa „Dobro, dobro, videćemo kako ćemo proći za dve godine, kad Priština nastupi još pripremljenije nego sada“. Biće vremena i za takvu analizu, ali ovakvi trenuci u kojima Srbija proživljava ono što premijer Vučić neće sebi da dopusti da izgovori – pobedu na međunarodnoj sceni (a da to nije Pirova pobeda, bar za sada) – retki su, samim tim dragoceni.
Ko ne veruje u ovo, možda će poverovati posle reči nepomirljivog borca za kosovsku nezavisnost Iljira Dede da je neuspeh ulaska Kosova u Unesko – prvi neuspeh Kosova u međunarodnoj areni još od proglašenja nezavisnosti. Zbog toga ne treba zameriti onima koji će se bar na dan-dva, bez potmule strepnje da iza nečeg dobrog za nas obavezno sledi nešto loše, prepustiti ne likovanju, nego osećanju da je i međunarodna pravda nekad dostižna. To važi, naravno, za one koji misle da je jučerašnja odluka Generalne konferencije Uneska dobra za Srbiju i njenu kulturnu baštinu na teritoriji Kosova i Metohije.
Ovakvim ishodom, izgleda, nije zadovoljna ni Demokratska stranka, koja prilično nepotrebno insistira da je reč o „insceniranoj pobedi”, jer se, navodno, znalo da će Priština teško namaći dvotrećinsku većinu. A falila su joj samo tri glasa! Ako je Priština objektivno imala problema da pribavi dvotrećinsku većinu „za”, treba biti pošten i reći da ni Beogradu nije bilo lako da osigura onu jednu trećinu „protiv”. Nije reč samo o snazi političkog uticaja. I finansijski argumenti su bili u igri, a zna se ko je tu u prednosti.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
