Izvor: Politika, 10.Mar.2013, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političarke osvajaju jugoistočnu Evropu
Na Balkanu nikada nije bilo ovoliko uticajnih žena. One odlučuju o najvažnijim državnim pitanjima u Sloveniji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i na Kosovu.
„Ovo je vrlo važan dan za Sloveniju. Obećavam vam da će ovo biti kraj politici podela, degradiranja i straha. Obećavam vam dijalog, saradnju i poštovanje naših građana”, izjavila je premijerka Alenka Bratušek.
„Kao žena, nadam se da ću doneti novi dah i dimenziju institucijama Republike Srpske”, rekla je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Željka Cvijanović, premijerka.
„Moć žena u politici je, po meni, suptilna moć. To je pozitivna promena koja se dešava u našoj zemlji i zemljama regiona i sveta koje su ženama pružile priliku”, rekla je Atifete Jahjaga, predsednica Kosova.
U Hrvatskoj je doskora premijerka bila Jadranka Kosor a sada je ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić. Ona kaže: „Ako nikada niste imali ženu predsednika, ženu premijera, ako nikada niste videli, na primer, ženu pilota, onda ćete misliti da je to nemoguće.
Ali, kada ljudi jednom vide da može drugačije, to s vremenom postaje normalno, prihvatljivo. Dobro je da se tako nešto dešava u regionu i ponosna sam na sve te dame”.
Devedesetih su na najodgovornijim mestima bili muškarci, ali sada uz podsticaj EU na položaje dolaze žene za koje se smatra da su prilagodljivije i manje nacionalistički orijentisane. U svetu su uticajne žene uobičajena pojava.
Svako se odmah seti Angele Merkel pa onda Margaret Tačer, pa južnoameričkih i azijskih političarki. A kod nas žene još moraju da se dokazuju, naročito one koje dobijaju funkcije u vreme krize kada i neki muškarci dižu ruke od funkcija koje su im ranije sledovale.
Da li i u regionu jugoistočne Evrope žene zauzimaju vodeće pozicije? Žarko Trebješanin, psiholog, kaže da je to, kada bi se malo proširila vizura – varka.
„Koliko ima ministarki ili poslanica u parlamentu? Trebalo bi da bude polovina žena, ali nije tako. To što ih je sada više na rukovodećim položajima je uticaj Evrope i njihovih standarda i zahteva. Sigurno ima veze i s krizom. Žene su savesnije i odgovornije. Izbor ne mora da bude toliko svestan, odnosno ljudi mogu instinktivno da odlučuju da ženama daju najodgovornija mesta. Ipak, verovatno se pri tome računa da žene izazivaju manju agresiju u biračkom telu i da je to dobro u vremenima kada se donose nepopularne odluke. Smatra se, takođe, da će žene imati više takta i obzirnosti. Na primer, u Španiji ima više žena na ministarskim mestima, a tamo je nezadovoljstvo dovelo i do velikih demonstracija i uličnih sukoba.”
Vladimir Vuletić, sociolog, potvrđuje da je trend sve veća prisutnost žena u politici.
„Ali, još su muškarci zastupljeniji na položajima koji donose moć i bogatstvo.” On objašnjava da je prisutna je ideja da su žene nedovoljno zastupljene na upravljačkim položajima zbog brige o porodici, jer su drugačije posmatrale ko treba da se žrtvuje.
„Međutim, u poslednjih deset godina se to promenilo jer su vođene kampanje. I komunizam je dosta učinio za emancipaciju žena. U to vreme je Milka Planinc bila jugoslovenska premijerka.”
Vuletić kaže da je dobro što je više žena na položajima.
„One su staloženije, a i pravedno je jer ih je polovina. Sistem tera ljude da se ponašaju u skladu s njim, pa se tako život vodi po kafanama a žene nisu spremne na to, i potrebno je više vremena da se to promeni. Ali, ne može sve spontano da se desi, nešto se mora menjati i zakonima. Zato je kampanja koja obavezu da se manje zastupljen pol predstavi s 30 odsto dobra.”
Branko Radun, politički analitičar, misli da je prisustvo žena u politici trend i malo pomodna stvar.
„Nisu pobedile na izborima već se biraju kao kompromisno rešenje. Ali, sada u krizi je bolje isturiti ženu. I Obama će kao afroamerikanac, intelektualac i levičar u krizi malo otupiti oštricu.”
Radun kaže da je na rukovodećim položajima bilo malo žena jer isti bogati i moćni vode politiku.
„Žene koje se dovode na položaje nisu osobe od autoriteta, ali nekada to nisu ni muškarci. One se na položaj dovode kao kompromis. Ako se žena dovede i na mesto premijera to neće promeniti njihov položaj u društvu. Uvođenje žena u politiku deluje marketinški. Ako se žene dovode u parlament to se komentariše kao da je došla preko rođačke veze ili ’kreveta’. Ali, čak i takve se mogu pokazati kao sposobnije od muškaraca. Neke žene će biti barem kao muškarci, ali neće biti gore. Inače, o muškarcima političarima mislim sve najgore, čak i u regionu..”
Ivana Anojčić
objavljeno: 10/03/2013
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
