Izvor: S media, 30.Dec.2011, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekar Miftar: O mom hlebu priča cela Srbija! (VIDEO)
Miftar Martinaj (73) je rođen u okolini Prizrena. Detinjstvo mu teče između pašnjaka rodnog Gorožupa, Prizrena i Podujeva gde završava osnovnu školu i kreće na pekarski zanat. Kaže da nije bio neki đak, ali da u rukama ima tri zanata: pekarski, buregdžijski i poslastičarski.
Goran Belojević: Univerzitetski profesor svira rok! (VIDEO)
Ispovest Anite Kovačević: Život sa autističnim detetom (VIDEO)
Milan Stjepanović: „Kostolomac“ koji vraća >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u život (VIDEO)
Sa Kosova odlazi u vojsku u Podgoricu i više se ne vraća u rodni kraj.
- U Beograd sam stigao 1960. godine – priseća se Miftar Martinaj za S media portal. - Odmah sam počeo da radim kao pekar. Zanat sam „ispekao“ kod jednog Nišlije koji je imao pekaru kod Vukovog spomenika. Tu sam radio punih 13 godina. A onda sam prešao u pekaru „Sima“ kod gazde Sime Ristića.To je ova ista pekara u kojoj sam nekad bio radnik, a sada je uspešno vodim.
Recept za kvalitet
Hleb se u radnji „Sima“ pravi na isti način već 40 godina. Recept je jednostavan:
-Brašno, so, malo kvasca, tople vode i vredne ruke. To je sve što je potrebno da bi se napravio dobar, kvalitetan hleb koji miriše na detinjstvo.
Ruke stalno u brašnu
Na opasku da je pekara „Sima“ nadaleko čuvena u Beogradu, sagovornik S media portala se smeje:
- Nećemo preterivati, poznati smo na Voždovcu i okolini. Mada zbog studenata koji žive preko puta o mom hlebu se priča i u unutrašnjosti Srbije! Ovi redovi pred radnjom su znak da se isplati naporno raditi i držati se tradicije, a onda za dobar proizvod daleko se čuje.
Hleb iz peći na drva i ugalj
Sagovornik S media portala ne krije recept za svoj hleb i pogače, ali dodaje da je jako bitno to što ih već 40 godina peče na isti način.
- Ja još uvek pečem hleb u pećima koje sam zatekao kod gazda Sime. Peći su na drva i ugalj. Možda je to tajna zbog koje ljudi vole da jedu naš hleb. Osim toga, mi ne koristimo aditive. Zbog toga je proces pripreme testa dosta duži ali ako neko želi da se podseti na hleb iz „bakine kuhinje“, neka svrati kod nas!
I sa tri prsta veliki majstor
Kada je zakupio radnju u kojoj je i danas, pekar Miftar je do savršenstva „doterao“ svoj domaći hleb. Komšijama se svidelo da imaju mesto gde u svakom trenutku mogu da kupe vruću pogaču, hleb kao u domaćoj radinosti, tako da mu više nije padalo na pamet da vadi ruke iz brašna.
- Komšije mi kažu da moja tri prsta mese najlepša testa - šeretski komentariše Miftar i pokazuje svoju osakaćenu ruku:
- Pekarski zanat je opasan. Jedino je rudarima teže nego nama! Sećam se kao danas kako mi je mašina za mešenje povukla ruku, a ja je iščupao. Oštetio sam dva prsta, ali to me nikada nije sprečavalo da budem majstor svog zanata.
Gladnima hleb na poklon
- Hleb dajem besplatno svakome ko uđe u radnju i kaže da nema para a gladan je – kaže naš sagovornik i dodaje:
- Svaki dan podelimo desetak hlebova. Kad neko uđe i kaže da nema para da kupi hleb, ne izađe bez vruće lepinje ili domaćeg hleba. Najčešće su to Romi i stari ljudi. Hleb dajem ali ne i pare, jer ko je gladan hleb mu treba, a ovde toga bar imamo.
More video samo jednom
U svojim vojničkim danima je prvi put video more. Sa smehom dodaje se te svoje morske epizode dobro seća, iako je to bilo jako davno.
- Dok sam služio vojsku, bio sam u pratnji generala bataljona u Podgorici. Pošto sam ga pratio na svim putovanjima, jednom prilikom smo išli u Meljine. Bio je to prvi a možda i poslednji put da vidim tu plavu slanu vodu. Moji roditelji su bili dugog veka, znači da imam još vremena da se još jednom okupam u toj „velikoj bari“ – smeje se naš sagovornik.
Gorožup mi je u mislima
Pekar Miftar ima naslednike u poslu. U porodični biznis uključeni su skoro svi članovi porodice:
- Radim zajedno sa sinovima. Još uvek sam ja „glavni“, ali mlađima prepuštam da vode posao kad odem na odmor, mada to činim retko. Ponekad odem u banju i jedino žalim što više ne posećujem moj rodni Gorožup. Od rata više niko ne živi u rodnoj kući. Ostala su pusta polja i voćnjaci koje neko drugi bere.
I pekari imaju dušu
Jedini dan kad se ne radi u pekari „Simo“ je 31. decembar. Pekar Miftar kaže da prvog ujutru majke treba da ispeku kolače.
- Jedini dan u godini kada ne radimo je uoči Nove godine. Pa i mi pekari imamo dušu! Malo ćemo da se veselimo, a onda 1. januara u poslepodnevnim satima upalićemo peći i krenuti sa radom.
U 110 kvadrata – 12 duša
Nije samo pekarski zanat taj koji porodicu Martinaj drži na okupu. Osim što zajedno rade, dele i „krov nad glavom“. Miftar i njegova supruga svoj stan dele sa dva sina, dve snahe i šestoro unučadi.
- Znate kako kažu, gde čeljad nisu besna, kuća nije tesna. Ponekad se unučići posvađaju, ali to snajke brzo smire. Nadam se da će među mojim unucima, kojih ukupno imam 12, biti još poneki naslednik dede Miftra.
Dugogodišnje prijateljstvo
Vremešni pekar kaže da se u svom radnom veku napekao hlebova, ali i da je zahvaljujući svom zanatu stekao mnoge prijatelje:
- Iz naše pekare hleb odlazi osim u obična srpska domaćinstva i u mnoge prodavnice i restorane. Iza mnogih poslovnih saradnji kriju se dugogodišnja prijateljstva. Jedno od njih je i druženje sa jugoslovenskim košarkaškim reprezentativcem Žarkom Kneževićem sa kojim drugujem više od 30 godina.
Tatjana Vrećo
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
