Izvor: Politika, 06.Nov.2015, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh, država i sila
Patrijarh srpski Irinej je prešao crvenu liniju koja razdvaja sekularnu od teokratske države, crkvu od politike.
Povodom zahteva Prištine da srpsku istorijsku, kulturnu i pravoslavnu baštinu uvede u Unesko pod imenom države Kosovo, patrijarh je izjavio da „ako dođe do sile, moramo učiniti sve da milom ili silom to vratimo”.
Dok Srbija na sve diplomatske načine pokušava da svetsku zajednicu ubedi da bi ulazak Kosova predstavljao presedan Ujedinjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacija, i dodaje da je za članstvo ako ništa drugo nego prerano, duhovni pastir pravoslavnih Srba preti silom.
Za razliku od ranijih vremena, kada je upotreba sile odredila tok događaja na Kosovu i Metohiji, ovoga puta nema „sile” koja odgovara kontekstu patrijarhovih reči. U Parizu se bitka oko članstva u Unesku vodi isključivo osloncem na „meku silu”. Što određuje i sredstva koje Srbija ima na raspolaganju.
Pošto su od ruskih slovenofila pozajmili trijadu „Bog–kralj–otadžbina”, zvaničnici SPC sve češće se mešaju u svetovnu politiku. Ulaze u ozbiljan raskorak sa državnom politikom na način koji je nedopustiv za zemlju koja sebe smatra savremenom i sekularnom, u kojoj je Crkva odvojena od države.
Njegova svetost je, recimo, nedavno izjavio da je Republika Srpska „srpska država stvorena u našem vremenu” da okupi narod srpski, dok je maja 2014. u jednom intervjuu pozvao Srbe dasruše BiH i da RS pripoje Srbiji.
Crkva i njen poglavar imaju pravo na sopstveni stav, koji ne mora obavezno da se poklapa sa državnim, mada je poželjno, ali ne sme da upliće državu u sopstvene vizije razvoja događaja.
Patrijarh može i treba da upozorava pravoslavni svet da su svetinje SPC u „velikoj opasnosti” i da preti „humanitarna katastrofa”, da apeluje da se srpsko protivljenje raširi internetom i društvenim mrežama.
Može g. Irinej da piše i ruskom patrijarhu Kirilu, mada bi morao da zna da se kolevka ruskog pravoslavlja danas nalazi u Ukrajini.
Na koga patrijarh računa kada pominje „silu”? Na igumane i protojereje koje bi mobilisao, naoružao i poslao da povrate otetu baštinu Kosova i Metohije? Ili na Vojsku Srbije koju bi sveštenici blagosiljali uoči pohoda, kao što je to onomad činio vladika Amfilohije ispraćajući u rat Arkana?
Patrijarhova saglasnost o mogućoj upotrebi sile stiže samo koji dan pošto je izrazio očekivanje da će veronauka postati obavezan predmet u školama. Oduvek sam mislio da je veronauci mesto u crkvi a ne u školi, a šta sada da mislim? Da će se kroz veronauku obavljati i nastava predvojničke obuke?
Nije ovo nikakvo otkrovenje da se crkva meša u svetovne stvari. Nije prvi put, ali je najopasniji do sada jer priziva duhove militantne prošlosti. I to baš u danu kada je premijer Aleksandar Vučić, odgovarajući na strahovanje kancelarke Angele Merkel da izbeglička kriza može da zapali Balkan, izjavio da smo „siti od ratova”.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
