Izvor: Politika, 31.Avg.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ojdanić – od nagodbe do „čiste savesti”
General je u Hagu izjavio da u potpunosti prihvata presudu o krivici i da žali zbog svih koji su propatili usled postupanja zbog kojeg je osuđen
Posle 12 godina borbe sa haškim optužbama za zločine na Kosovu, general Dragoljub Ojdanić po dolasku u Beograd tvrdi da mu je savest čista i da nije počinio ratni zločin. To je tvrdio i tokom više od decenije haškog procesa, da bi iznenada u januaru izjavio da prihvata presudu i kaznu i da žali za žrtvama. Sada opet tvrdi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije kriv. Kako sada razumeti generala Ojdanića?
Dok mu deo javnosti oduševljeno kliče, drugi imaju logičnu dilemu i pitaju kako savest može biti čista nekome ko je priznao krivicu.
Kao jedan od optuženih u predmetu „kosovska petorka”, i Ojdanić se kao i ostali visoki funkcioneri vojske i policije branio da nije kriv. Posle 12 godina poricanja krivice, Ojdanićeva odluka iz januara ove godine da posle gotovo četiri godine odustane od žalbe na presudu od 15 godina zatvora, može da se razume kao rezultat nagodbe sa tužilaštvom. Ojdanić je naveo da je u njegovom interesu da povuče žalbu, posebno imajući u vidu njegove poodmakle godine i zdravstveno stanje.
U isto vreme kada je general povukao žalbu na presudu, izjavivši da u potpunosti prihvata sve nalaze u vezi sa njegovim ponašanjem, osudom i izrečenom kaznom i da žali zbog svih koji su propatili usled postupanja zbog kojeg je osuđen, od žalbe je odustalo i tužilaštvo.
Tog trenutka, presuda je u odnosu na njega postala pravosnažna, a predmet je dobio novi radni naziv – „kosovska četvorka”, jer su svi ostali (Nikola Šainović, Sreten Lukić, Vladimir Lazarević i Nebojša Pavković) nastavili žalbeni postupak.
Ojdanićeva odluka zaista je ličila na priznanje i mnogi su je tako shvatili. Čak je i odbrana kasnije u zahtevu za prevremeno puštanje na slobodu navela kao svoj argument da je to bio vid saradnje sa tužilaštvom. Međutim, predsednik tribunala Teodor Meron taj stav odbrane ne priznaje u odluci od 29. avgusta kada je zahtev za prevremeno puštanje odobren. U toj odluci Meron, štaviše, kaže da Ojdanić nije sarađivao sa tužilaštvom tokom suđenja, ni u žalbenom postupku, ni tokom služenja kazne.
„Smatram da Ojdanićeva odluka da odustane od žalbe ne pokazuje saradnju sa tužilaštvom”, piše pored ostalog u Meronovoj odluci kojom je odlučeno da Ojdanić bude pušten iz zatvora posle dve trećine odležane kazne.
Direktna nagodba sa tužilaštvom bio je slučaj Biljane Plavšić koja je priznala krivicu bez suđenja i zauzvrat dobila manju kaznu. I ona je, međutim, po odležanoj kazni tvrdila da nije skrivila nijedan zločin.
Postoje nagodbe kada se tvrdnje tužilaštva priznaju bez provere suda, ali se nagodba, po pravilima tribunala, može postići i tokom suđenja. Tako je Dražen Erdemović priznao da je ubio 70 ljudi u Srebrenici i zbog toga osuđen na pet godina zatvora. U tom slučaju, optuženi koji se nagodio, svedoči protiv ostalih optuženih ili na drugi način pomaže tužilaštvu. Ništa od toga ne postoji u slučaju Ojdanića. Posle više od decenije odležane u haškom zatvoru, odbrana je samo napravila dogovor sa tužilaštvom da i jedna i druga strana odustanu od žalbe.
Ojdanićev advokat Tomislav Višnjić kaže da je jedini dogovor koji je postojao sa tužilaštvom bio taj da se istovremeno odustane od žalbi. To je, prema njegovim rečima, urađeno zato da bi on mogao na slobodu da izađe sada, a ne za godinu i po ili dve, ili kad već bude bio okončan žalbeni postupak, jer je bila procena da se žalba neće rešiti dok on odleži dve trećine.
Taj dogovor sa tužilaštvom ne znači i priznanje. Formalno, u Hagu ne postoji nijedan dokument o njegovom sporazumu sa tužilaštvom, niti ijedna činjenica stavlja Ojdanića u red onih koji su se nagodili.
Izjava da žali zbog žrtava, koja je u Srbiji shvaćena kao vrsta priznanja, ni na koji način neće uticati na žalbeni postupak protiv ostalih osuđenih u kosovskom predmetu, niti je Ojdanić ikada ikoga od njih teretio. Ipak deo javnosti ovde doživljava Ojdanića kao čoveka koji je uz nagodbu priznao haške optužbe i koji se trijumfalno vratio u zemlju gde je dočekan uz trubače i transparente.
U haškim arhivama ostalo je mnoštvo dokumenata o 12 godina dugoj borbi i dešavanjima iza kulisa pozornice ovog slučaja. Ojdanić je, kažu upućeni u ovaj proces, sve odluke donosio sam. Jedini je od svih optuženih za zločine na Kosovu pristao da svedoči u predmetu protiv Miloševića. Trebalo je da bude poslednji svedok u tom postupku, ali je Milošević preminuo oko dve sedmice pre zakazanog svedočenja. U to vreme, tužilaštvo mu je, kažu naši izvori, posredstvom diplomatskih kanala nudilo nagodbu da optuži Miloševića i zauzvrat dobije pet godina zatvora.
----------------------------------------------
Presuda
Prema navodima presude kojom je osuđen na 15 godina zatvora, kao načelnik Generalštaba Ojdanić je prisustvovao sastancima VSO i aktivno učestvovao u diskusijama. Dokazima nije utvrđeno da je učestvovao u radu tela poznatog kao Zajednička komanda, ali je znao za njega i prihvatao njegovo funkcionisanje. Pored toga, znao je za učešće Vojske Jugoslavije u naoružavanju nealbanskog civilnog stanovništva na Kosovu. Pre i tokom vazdušne kampanje NATO, Ojdanić je izdavao naređenja Vojsci Jugoslavije da izvodi operacije na celom Kosovu, uključujući pružanje podrške MUP-u.
Veće je zaključilo da, iako je postojalo dosta dokaza u prilog navoda tužilaštva da je Dragoljub Ojdanić podržavao počinjenje zločina širom Kosova snaga VJ i MUP-a, nije dokazano da je on delio nameru da se obezbedi dalja kontrola SRJ i Srbije nad pokrajinom putem deportacije i prisilnog premeštanja značajnog dela albanskog stanovništva Kosova.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 31.08.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
