Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2011, 03:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbor za KiM o Izveštaju Vlade

BEOGRAD -

Skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju razmatraće danas Izveštaj o aktivnostima Vlade Srbije na stabilizovanju situacije na Kosovu i Metohiji, u kojem se naglašava da iskazano jedinstvo na najvišem nivou, treba da bude pokazatelj srpskom narodu u pokrajini da njihova država u punoj meri zastupa i brani njihove interese.

Sednica Odbora, koju je zakazao predsednik tog tela Ljubomr Kragović, zakazana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je za 14 sati.

U Izveštaju se naglašava da Srbija interese svog naroda brani svim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju i da će to činiti i u buduće imajući u vidu političko -bezbednosni kontekst definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova.

Vlada u izveštaju, u kojem su događanja na severu Kosova data hronološkim redom, navodi da su se Euleks i Kfor nakon 16. septembra stavile u službu Prištine obezbeđujući sve neophodne uslove za prisustvo organa takozvane Republike Kosovo (njihovih carinika i policajaca) na administrativnim prelazima.

Vlada je obuhvatila i problem katastra, pa je tako navedeno da je cilj Prištine bio da se bukvalno, fizički, vrate sva originalna dokumenta koja se tiču katastra na Kosovu i Metohiji, budući da to pitanje za Prištinu ima simbolički značaj "vraćanja dokumenata koje je Srbija otela Kosovu".

S obzirom na suprotstavljene stavove dve strane, EU je na sebe preuzela obavezu davanja političkih garancija za sprovođenje tih aranžmana, ali je tokom početka primene, naročito u oblasti carinskog pečata, došlo do krajnje pristrasnog tumačenja aranžmana u korist Prištine, piše u izveštaju Vlade Srbije.

Vlada je pojasnila da je tumačenje EU polazilo od toga da se aranžmani odnose i na administrativne prelaze na severu Kosova i Metohije, koji nisu bili predmet razgovora i da je u više navrata upozorila predstavnike misija Euleksa i Kfora da se nakon 16. septembra, odnosno dana prestanka važenja privremenog aranžmana s Kforom, ne preduzimaju nikakve akcije koje bi narušile neutralnost ovih misija.

Uprkos tome, Euleks i Kfor su se nakon 16. septembra stavile u službu Prištine, a nakon toga, Vlada Srbije je hitno zatražila da se te misije vrate izvršavanju svojih obaveza u skladu sa Rezolucijom 1244 SB i Sporazumom u šest tačaka.

U opisivanju događaja koji su tada usledili, vlada je podsetila da su Srbi sa severa Kosova na to odgovorili spontanim okupljanjem i postavljanjem barikada na glavnim putnim pravcima, čime su iskazali nezadovoljstvo akcijama Kfora i Euleksa i zahtevali povlačenje carinika i policajaca takozvane Republike Kosovo sa administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak.

Vlada je podvukla da reakcija Srba nije bila usmerena protiv predstavnika Kfora i Euleksa, već je predstavljala mirnu reakciju i način da se iskaže neprihvatljivost prisustva predstavnika Prištine na administrativnim tim prelazima.

U Izveštaju se zatim taksativno navode događaji u južnoj pokrajini, među kojima i onaj kada su vojnici Kfora na administrativnom prelazu Jarinje 27. septembra bacili šok bombe na okupljene građane, ispalivši pri tome patrone suzavca, pa gumene metke, najpre prema Srbima koji su bili na alternativnom putu iz pravca Leposavića, a onda i ka Srbima koji su bili na istom putu, ali iz pravca Rudnice.

Istovremeno se čula i rafalna paljba iz vatrenog oružja, nakon čega su se okupljeni građani razbežali, jer je bilo očigledno da su vojnici Kfora dejstvovali bojevom municijom protiv nenaoružanih građana, piše u izveštaju Vlade Srbije.

Dodaje se da su ubrzo sanitetske ekipe došle na lice mesta kako bi ukazale pomoć građanima koji su zadobili povrede, kao i da su vojnici Kfora dejstvovali bojevom municijom ka sanitetu dok su lekari ukazivali pomoć povređenima.

U izveštaju se kaže da je tada povređeno sedam Srba, od kojih je šest sa teškim telesnim povredama, ustrelnim i prostrelnim ranama, zbrinuto u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, a dvojica povređenih su operisan.

Vlada je ukazala da su tvrdnje Kfora da su koristili samo suzavac i gumene metke u samoodbrani, opovrgnute detaljnim izveštajem lekara iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici, kojim je neosporno dokazano da su povređeni građani imali povrede nastale bojevom municijom.

U izveštaju se navodi i da su državni organi Srbije, posle prvih informacija o zbivanjima na administrativnom prelazu Jarinje i eskalacije sukoba, pozvali građane na uzdržanost i smirivanje situacije i da ne nasedaju na provokacije.

Usled ovoga, odložena je sedma runda dijaloga Beograda i Prištine koja je bila zakazana istog dana u Briselu, a istovremeno Beograd je istakao spremnost da se dijalog nastavi, ali uz prethodno iznalaženje rešenja za aktuelnu krizu na terenu.

U dokumentu piše da stalni pozivi vlade na mirno rešavanje problema dobijaju na značaju kad se sagleda celokupna situacija, jer se svaka eskalacija sukoba na severu pokrajine prenosi južno od reke Ibar, gde se građani srpske nacionalnosti nalaze u okruženju i gde bi upravo oni bili žrtve nasilnih akata albanskih ekstremista.

"U trenutku kada se Republika Srbija suočava sa velikim pritiscima, bez obzira na to odakle dolaze, da se instituciunalno povuče sa prostora Kosova i Metohije, bilo kakvo postavljanje stranačkih interesa u prvi plan ne doprinosi rešavanju problema na KiM", upozorava se u izveštaju vlade.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...