Izvor: Politika, 14.Apr.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od srpskih sudija na KiM tražiće da prihvate kosovsko državljanstvo
Integracija naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom niz ozbiljnih pitanja
Položaj sudija na Kosovu i Metohiji izuzetno je težak. Našli smo se u situaciji da se očekuje da se sudije Republike Srbije prijave za rad u kosovskim sudovima koji su van sudskog sistema Srbije po konkursu institucija Kosova, koje mi ne priznajemo kao samostalnu državu. Ako ostavimo po strani očiglednu neustavnost gašenja sudske vlasti na Kosovu i Metohiji, integracija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom niz ozbiljnih pitanja. Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu, u intervjuu za „Politiku” otvara ovo i govori o drugim pitanjima u vezi s funkcionisanjem pravosudnog sistema u Srbiji.
Kako rešiti problem sudija na Kosovu?
Osnovno pitanje je da li će te sudije moći da rade u sudovima u Srbiji. Ako je to njihova slobodna želja, nema problema da prihvate penziju, pa i da se jave na taj konkurs, ali šta ćemo s onima koji to ne žele? Oni moraju ostati sudije Srbije. Ostali treba da znaju da će se od sudija koji se prijave za rad u kosovskim sudovima naknadno tražiti da prihvate kosovsko i odreknu se srpskog državljanstva jer niko ne želi da mu sudija bude strani državljanin. Tamo ne važi princip nepremestivosti sudije kao jedne od garancija nezavisnosti u njegovom radu. Doći će do toga da sudija danas sudi u Mitrovici, a da za pet meseci ili godinu dana bude premešten u Peć ili Đakovicu gde će, realno, njegova bezbednost biti ugrožena ako ne sudi po volji kriminalnih grupa, a ako odbije premeštaj, rizikuje da bude razrešen. Takođe, penzioni sistem tzv. Kosova je nerazvijen pa su tamo penzije između 70 i 90 evra.
Koji je najveći probleme u vezi s funkcionisanjem pravosudnog sistema u Srbiji?
Na Skupštini Društva sudija koja je održana 4. aprila, usvojili smo okvirni plan aktivnosti, koji je u stvari vezan za probleme s kojima se pravosuđe suočava. Na primer, nejednaka opterećenost sudija. Taj problem je planuo 2010. godine, kada je izmenjena nadležnost dotadašnjih okružnih sudova a broj opštinskih sudova sa 138 smanjen na 34 osnovna. Ta nova mreža sudova okrenula je pravosuđe naopačke. Novi zakon o sudskoj mreži, koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine, uveo je još 32 osnovna suda, ali je i on donet bez prethodne detaljne analize. Neravnomerna opterećenost njime je donekle ublažena ali i sada imate razliku u broju krivičnih predmeta po sudiji – oko 400 u Prokuplju, Obrenovcu i čak više od 500 u Ivanjici, s jedne strane, i oko 100 ili i manje u četrdesetak drugih osnovnih sudova. Parničnih predmeta ima više od 500 po sudiji u Prvom i Trećem beogradskom sudu i oko 100 ili i manje u više od 20 osnovnih sudova. U višim sudovima ima sudija s više od 700, pa i 1.200 parničnih predmeta po žalbi, kao u Novom Sadu i Beogradu, a u preostalih 25 viših sudova skoro svi imaju manje od 100 predmeta po sudiji; pa i manje od 20 po sudiji u čak 15 takvih sudova. Posebno je teška situacija u prvostepenom građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu, i to mora da bude predmet posebne analize koja je do sada, koliko znamo, izostala. Zbog toga dolazimo u situaciju da se građanima Bora, Prokuplja ili Pirota predmet reši za mesec dana, a Beograđanima i Novosađanima za nekoliko godina, a to znači da građani nemaju jednak pristup pravdi.
Neravnomerna opterećenost sudija sigurno nije jedini problem?
Naravno da nije. Društvo sudija je spremno, koliko je to moguće, da učestvuje i u rešavanju ostalih problema. Važno pitanje je nedovoljan kvalitet. Već desetak godina nedostaje kontinuirana obuka sudija u većini oblasti. Sudija koji nije stručan, ili nije siguran u svoje znanje, ne može da bude nezavisan, podložan je uticaju. I nepotrebno duže sudi. Trenutno se od sudija traži da reše što više predmeta i što brže. Sudije to i rade, često zanemarujući kvalitet svog rada. Ta prevelika brzina veoma šteti građanima.
Jesu li utihnuli pritisci na sudije?
Uočili smo tri vrste pritisaka: oni koji dolaze od političke vlasti, oni koji idu od sudije na sudiju i pritisak medija. Drago nam je da se unutrašnji pritisci, posle reakcije Društva sudija, zaštitnika građana i Evropske komisije, ne šire. Svaki predsednik suda treba da ima u vidu da je sudija i da će se, kada mu istekne mandat, vratiti među kolege. A, što se tiče pritisaka medija, mogu da kažem da oni i pravosuđe boluju od iste bolesti – nedostatka nezavisnosti.
Nedavno ste učestvovali na kongresu u Italiji čija je tema bila „Evropa kao promotor prava?”. Na šta ste ukazali stranim kolegama?
Zanimljivo mi je bilo da su svi govornici zadržali taj znak pitanja usvojim izlaganjima zbog problema funkcionisanja Evrope kao političke organizacije, netransparentnosti i nedostatka demokratičnosti. Ja sam na primeru reizbora govorila o dvoznačnom uticaju Evrope na vladavinu prava u Srbiji. Evropske institucije insistirale su na vladavini prava kad se to podudaralo s njihovom agendom, kada je trebalo ostvariti određene ustupke, na primer u vezi s izručenjem haških optuženika ili pregovorima o Kosovu. Kada su naše vlasti radile po njihovoj volji, zauzvrat su mogli nesmetano da krše sve principe i da im to ne bude zamereno. S druge strane, Evropa nas nikad nije razočarala kada je reč o mišljenjima evropskih stručnjaka, sudijskih i tužilačkih institucija i udruženja s kojima „govorimo isti jezik”.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 14.04.2015.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
