Izvor: TvojPortal.com, 04.Sep.2011, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novih recepata
/dnevnik.rs/ Vruće kosovske političke teme kao da su ostavile ekonomiju u drugom planu. Zato nas je sve probudila vest da je Srbija dobila novi aranžman s Međunarodnm monetarnim fondom, koji će trajati 18 meseci, što znači da će zakačiti i novu vladu. Koliko je to dobro, odnosno koliko je uobičajeno da se prave takvi aranžmani s tom institucijom u predizbornim godinama, razgovaramo sa prof. dr Kostom Josifidisom, član Saveta guvernera Narodne Banke Srbije.
– U >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << postojećim uslovima funkcionisanja nacionalne ekonomije, bremenitim internim makroekonomskim neravnotežama, kao i eksternim efektima prelivanja globalne ekonomske i finansijske krize, najmanje je važno da li je ugovarnje novog aranžmana sa MMF dobro ili uobičajeno. Ključno je adekvatno sagledati buduća makro kretanja i reagovati preventivno, kako bi se predupredili ozbiljniji poremećaji i eventualna duža krizno-stagnatna stanja ekonomije. U tom smislu bi trebalo da se posmatra novi dogovor. Vladi je svakako već duže vruć krompir u ruci, koji će svakako biti sve vreliji kako se budu približavali izbori. O tome, uostalom, svedoče makro indikatori. Ipak, dogovor može biti i određena relaksacija Vladi, s obzirom na poruke koje aranžman emituje investitorima i, uopšte, inopartnerima, pa i domaćoj poslovnoj javnosti – ocenjuje prof. dr Kosta Josifidis.
Komplimente od predstavnika MMF-a za dobro vođenu politiku dobio je guverner NBS. Kako nastaviti da i dalje budemo za hvalu?
– Komplimenti su zasigurno zasluženi, imajući u vidu relativnu stabilnost finansijskog i bankarskog sektora. To je posledica adekvatnih mera NBS u poslednjih par godina a naročito od izbijanja globalne krize. Međutim, pohvale nisu ovde prioritet, niti se zbog njih povlače potezi. Na NBS je da sačuva normalno funkcionisanje finansijskog sektora, i to je do sada vrlo korektno odrađivala. Istovremeno, u otežanim uslovima, trebalo bi voditi još sofisticiraniju monetarnu politiku. Mislim na disperzije fokusa ne samo na stopu inflacije. Nju treba smirivati, u meri u kojoj je to moguće, i sa pretpostavkama za ostvarivanje viših stopa rasta ekonomije i snižavanja stope nezaposlenosti. To podrazumeva povoljnije cene kapitala.
Najviše problema imamo sa stopom inflacije, koja nikako da uđe u ciljani koridor i da se ustali na jednocifrenom nivu. A najviše novca od povećanog budžetskog deficita dogovorenog sa MMF otići će na plate i penzije. Koliko će to uticati na rast potrošnje i cena?
– Veoma je teško voditi politiku niske stope inflacije u ekonomiji koja je u tranzicionoj depresiji – stope nezaposlenosti su pokazatelj depresije, plus svi ostali aspekti nedovršenih institucionalnih i strukturnih reformi. Naravno da će dogovoreni deficit značajnim delom biti potrošen na plate i penzije. To je sudbina siromašne ekonomije, i dugo će i ostati kao glavni problem odnos niskog nivoa produktivnosti i visokog nivoa zarada u makro smislu. Nažalost, gledano u mikro kontekstu sa stanovišta primalaca zarada, one su često ispod ljudskog dostojanstva. Zato je nivo cena u ekonomiji teško ciljati kada su poremećeni fundamentalni odnosi agregatne ponude i agregatne tražnje, a 1,1 radnik izdržava jednog penzionera, s daljom tendencijom pogoršanja. Starenje stanovništva, rast nezaposlenosti zbog okončanja procesa privatizacije u javnom sektoru, te niskih stopa rasta bruto proizvoda u nedostatku investicija... to je naša slika.
Koliko ovaj aranžman pruža bolju sliku o Srbiji kao o stabilnijem tržištu i koliko to popravlja opšti rejting zemlje, odnosno otvara mogućnost za veće interesovanje investitora?
– U ekonomiji sa prolongiranim tranzicionim reformama i nasleđenim neravnotežama, pa još u predizbornoj godini, nema razloga za veliki optimizam. Posebno što se susrećemo sa nestabilnim uslovima na globalnom planu – izbijanjem nove recesije, dramatičnom krizom u evro zoni... No, rekao bih da je aranžman ipak donekle u funkciji amortizovanja predrasuda da Srbija nije atraktivna za ulaganje.
Rast bruto domaćeg proizvoda MMF je procenio skromije nego što je planirano. Znači, i od skromnog skromnije. Kako se u takvim uslovima izboriti s drugim talasom krize, koji neminovno stiže?
– Ovde nema novih recepata, svi već uveliko pevamo istu pesmu, s najčešćim refrenom koji se na odnosi na strane direktne investicije. Jedino priliv stranog kapitala može nešto značajnije da izmeni ekonomsku stvarnost Srbije. Sve ostalo je prilično sumorno i tegobno.
Redovno servisiranje obaveza kod poslovnih banaka je bila svetla tačka kod nas, ali se sada i ta slika kvari. Očekujete li tu u narednom periodu porast neizmirenih obaveza? S obzirom na to da je najteže "švajcarskim dužnicima", smatrate li da treba doneti paket da im se pomogne, kako to već rade neke okolne zemlje?
– Porast neizmirenih obaveza je neminovan. Mada ne očekujem dramatičnija pogoršanja, upravo zbog toga što bi tada bilo neophodno pribeći nekom od scenarija za ublažavanje servisiranja. Mada je i to mač sa dve oštrice, jer se na kraju ipak sve slomi na dužnika, pošto su poslovne banke dovoljno vešte da sačuvaju svoje interese i prvenstveno brinu o njima.
Reforma preglomazne administracije čeka narednu vladu. Koliko je odlaganje dobar potez, jer to i bukvalno mnogo košta?
– Ozbiljna reforma administracije je izuzetno veliki posao koji se ne može još dugo odlagati. Najbolje je to raditi postepeno, sektor po sektor, s paralelnim programima koji mogu da ublaže teškoće koje će neminovno nastati. To treba da prati socijalni i program zapošljavnja, uz podršku razvoju mikro i malih preduzeća.
Izgleda da je u ovoj rundi do aranžmana vodio lakši put?
– Aranžman je pokazao da je MMF iskoristio globalnu krizu da se neosetno, bez većih potresa, reformiše, od strogog finansijskog policajca, u tolerantnijeg partnera. Očekujem da se Fond i dalje menja, da izmeni krutu neoliberalnu matricu i da više uvažava socioekonomski kompleks funkcionisanja društva. Svedoci smo da je u poslednjih par decenija proizvodio više štete nego koristi u pojedinim ekonomijama. U tom smislu, nisam iznenađen pristankom na veći deficit, jer je to iznuđena pozicija. Na ivici provalije postoji mogućnost da se nekog gurne ili da mu se pruži ruka, nema trećeg, ostalo je stvar pregovora. A o tome koliko će ruke raširiti i dalje odlučuju oni.
Dušanka Vujošević
Pijačno licitiranje
Srbiji je sada na domak ruke milijarda evra za stabilnost. Koliko to omogućava NBS da vodi drugačiju monetranu politiku nego pre aranžmana? Šta se može očekivati relano u domenu kursa i referentne stope?
– U vezi s politikom kamatnih stopa, ona je usmerena na stopu inflacije, ali insistiram i na širem kontekstu makroodrživosti domaće ekonomije. Što se tiče politike kursa, ona je definisana već neko vreme, i uglavnom je određena tržišnim uslovima ponude i tražnje, uz intervencije koje sprečavaju nagle turbulencije. Preciznije izjašnjavanje u vezi s visinom kursa dinara ne bi bilo korektno. To izlazi iz okvira poštovanja struke, i svodi se na pijačno licitiranje.
ekonomijaSrbijaintervjudnevnikkosta josifidis
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
