Izvor: BKTV News, 13.Jan.2017, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedeljni pogled: Slučaj Haradinaj - primer "evropske nepravde"
Hapšenje Ramuša Haradinaja u Francuskoj, na osnovu poternice Interpola koju je pokrenulo srpsko pravosudje, za zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1998-99. godine, predstavlja još jedan ozbiljan test za evropsko zakonodavstvo.
Srpsko tužilaštvo traži izručenje na osnovu optužnice protiv Haradinaja, nekada komandanta OVK, a sada visokopozicioniranog kosovskog političara, za zločine protiv pre svega srpskih civila na Kosovu i Metohiji, a koji nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << bili obuhvaćeni optužnicom Haškog tribunala, a za koju je Haradinaj oslobodjen u Hagu.
Zaista je puno materijalnih dokaza, koji terete Haradinaja za zločine protiv srpskih civila, ne samo po komandnoj odgovornosti, već i za direktno učešće u ubistvima. Na žalost, u našoj stručnoj javnosti vlada prilična skepsa da će i francuskoj pravosudje postupiti u skladu sa pravom i pravdom, s obzirom na prethodna negativna iskustva sa poternicama protiv Hašima Tačija, Ejupa Ganića ili Nasera Orića.
A posebno posle odluke francuskog suda da Haradinaja pusti na slobodu uz kauciju uz zabranu napuštanja Francuske, do donošenja konačne odluke o zahtevu Srbije za ekstradiciju. Sa druge strane, Albanci ponovo vrše ogroman pritisak da se Haradinaj pusti iz zatvora, a pojavile su se i pretnje napadima na srpska diplomatsko-konzularna predstavništva, a čak i otmice pojedinih ambasadora.
Prosto je neverovatno šta Zapad sve toleriše kosovskim Albancima. Konačna odluka francuskog suda biće još jedan primer odnosa pre svega EU prema počiniocima zločina nad srpskim civilima tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Na žalost, Zapad je mnogo puta do sada pokazao svoj stav i odnos prema srpskim civilnim žrtvama, i prema pravu i pravdi da počinioci zločina nad Srbima budu kažnjeni.
Srbiju i Indiju vezuje dugogodišnje prijateljstvo i veoma dobri politički odnosi. Višednevna poseta premijera Vučića Indiji bila je veoma dobra prilika da se i ekonomski odnosi podignu na jedna znatno viši nivo. Tokom posete Indiji, premijer Vučić se sastao i sa indijskim premijerom Modijem, što je bio prvi takav sastanak na vrhu posle više od 30 godina.
Ne treba posebno naglašavati da je Indija jedna od velikih svetskih sila koja podržava teritorijalni integritet Srbije i koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Premijer Vučić je ovu višednevnu posetu iskoristio pre svega da potencijalnim indijskim investitorima predstavi velike mogućnosti za ulaganja u Srbiju – zato je premijer učestvovao i na poslovnom forumu u indijskoj državi Gudžarat, a bio je i u poseti velikoj indijskoj berzi u Mumbaiju.
Takođe, veoma značajan je bio sastanak premijera Vučića sa rukovodstvom velike kompanija Mahindra, sa kojom je razgovarano o mogućnostima za ulaganje u Srbiji. Kompanija Mahindra je najveći svetski proizvodjač traktora, a ima i svoje pogone za proizvodnju višenamenskim automobila. Premijer Vučić je posebno istakao da je indijske biznismene veoma privukla činjenica da Srbija ima mogućnost izvoza na više različitih tržišta širom sveta, i poručio da će naša zemlja ostati na evropskom putu, ali i održavati dobre odnose sa Ruskom Federacijom i ostalim državama.
On je posebno naglasio da bi Srbija trebalo da bude neka vrsta čvorišta koje će da privlači investitore i istoka i sa zapada. Poseta premijera Vučića Indiji sigurno predstavlja veoma važan korak u privlačenju indijskih investitora, za koje Srbija može biti dobra "odskočna daska" za nastup na evropskom tržištu. Ova poseta je sigurno i deo uspešne diplomatske politike Srbije, koja se trudi da održi i razvija dobre odnose sa svim velikim svetskim političkim i ekonomskim silama, a Indija to jeste.
Čitav svet sa velikim nestrpljenjem očekuje inauguraciju novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa 20. januara, ali i njegove prve političke poteze. Naravno u želji da vidi šta to SAD-u i svetu donosi iznenađujući pobednik američkih predsedničkih izbora, koji na vlast dolazi na talasu populizma i nezadovoljstva običnih ljudi u Americi dosadašnjom administracijom koju je predvodio Barak Obama, prvi afroamerički predsednik SAD-a. Za mnoge Obama nije ispunio očekivanja, jer su mnogi verovali da će on, kao čovek demokratskih i liberalnih političkih uverenja, promeniti politiku Amerike i njen način ponašanja u medjunarodnim okvirima, u poziciji ,,svetskog policajca“.
I pored činjenice da je dobio Nobelovu nagradu za mir, Barak Obama je bio najbolji primer velike političke istine da je ,,američki predsednik samo deo jedne administracije“. Tako su se mnoge velike reči iz kampanje Baraka Obame utopile u globalnu američku politiku, koja ne trpi velike i nagle promene. Za Obamu se može reći da se u ekonomskom smislu suočio sa globalnom finansijskom krizom, i da je uspeo, istina posle duge i uporne borbe, da je nadvlada i sada je američka ekonomija ponovo u uzlaznoj fazi.
Iza njega je ostao i pomalo kontroverzni program zdravstvene zaštite poznat pod imenom „Obama care“, za koji je novi predsednik Tramp rekao da će ga hitno ukinuti. Sa druge strane, američka intervencionistička politika širom sveta, manifestovana u podrškama i organizovanju različitih oblika promena režima – od ,,obojene revolucije“ u Ukrajini, do ,,arapskih proleća“ na Bliskom istoku, nije uvek davala željene rezultate.
Iskustva Iraka, Libije, Sirije, pa i Ukrajine pokazuju da su se efekti tih revolucija često kao bumerang vraćali njihovim organizatorima. Tako je polovično rešenje u Iraku, haotično stanje u Libiji, kao i žestoki sukob u Siriji kreiralo veliku ,,migrantsku krizu“ ali i dovelo do jačanja Islamske države, koja je od regionalnog postala globalni problem.
Ne treba zaboraviti ni talas terorizma u organizaciji ISIS-a. I sve je to pre svega pogodilo Evropu. Za Obamu se ne može reći da je baš bio „mirotvorac“, ali je sigurno bio mnogo manje ratoboran od nekih ,,jastrebova,, iz njegove administracije. Isto tako, treba naglasiti da je SAD u direktnom ili indirektnom sučeljavanju sa Rusijom na kriznim žarištima pre svega u Siriji, pa i u Ukrajini uglavnom ostajao ,,kratkih rukava“.
Amerika je za vreme mandata Baraka Obame postala svesna geostrateškog i svakog drugog jačanja Rusije i Kine, koje su ponovo počele da zauzimaju svoj deo prostora kao svetske sile. Amerika je na to uglavnom reagovala politikom sankcija prema Rusiji (koja je dala ograničene efekte), ali i novim vojnim jačanje i reafirmacijom NATO-a, što je svet ponovo dovelo u stanje nalik ,,hladnom ratu“ izmedju SAD-a i Rusije.
Ipak većina analitičara smatra da je u toj globalnoj igri, više poena ipak stekao ruski predsednik Putin. Barak Obama završava svoj dvostruki mandat u Beloj kući sa osećajem pomalo izneverenih očekivanja. A upravo je Donald Tramp iskoristio slabosti Obamine administracije da bi na iznenadjujući način pobedio takodje ne previše omiljenu kandidatkinju demokrata Hilari Klinton.
Bez obzira na činjenicu da mnogi analitičari kažu da je Tramp pobedio u trci dva najmanje omiljena predsednička kandidata u istoriji, sigurno je da je milijarder sa Menhetna pokazao da ga svetska javnost nikako ne treba potcenjivati, kao što su to do sada činili njegovi politički protivnici. I redom gubili od njega. Bez obzira na njegove često kontroverzne nastupe i izjave, i optužbe da je na vlast došao na talasu populizma, Donald Tramp ima urodjeni instinkt poslovnog čoveka, očvrslog u uvek teškoj borbi na tržištu, koji državu pomalo shvata kao veliku kompaniju.
Izbor ljudi koje je predložio za članove njegovog kabineta, pokazuje da se odlučio za iskusne profesionalce, „tvrde igrače“, od kojih neki možda i nemaju puno iskustva u politici, kao što je kandidat za državnog sekretara Reks Tilerson, nekadašnji prvi čovek Eksona. Ali su u svom poslu bili vrhunski. Iz njegovih poslednjih nastupa, može se primetiti da Donald Tramp svoje stavove i politička obećanja polako ublažava, iako se neprestano bori sa salvama različitih optužbi poražene strane, poput optužbi da su ruski hakeri uticali na američke izbore u njegovu korist.
Tramp očekuje da članovi njegovog kabineta prodju poslednju proveru u Kongresu, i tada ćemo moći da jasnije vidimo obrise njegove buduće politike, kako u SAD-u, tako i na medjunarodnoj sceni. Očito je da Tramp neće odustati od ideje ublažavanja odnosa sa Rusijom, posebno u zajedničkoj borbi protiv ISIS-a, iako je na svojoj pres konferenciji upitao novinare da li zaista veruju da bi Hilari Klinton bila oštrija prema Rusiji od njega?
U svakom slučaju, mandat Donalda Trampa će početi pod velikim pritiskom, sa jedne strane mejnstrim medija (sa kojima je Tramp u zavadi), a sa druge strane očekivanja biračkog tela, ali i realne mogućnosti da se ostvare sva njegova obećanja. Posebno ono oko ,,otopljavanja,, odnosa sa Rusijom.
Odluka UEFA-e da zbog kršenja pravila finansijskog fer-pleja izbaci Partizan iz evrokupova u jednoj sezoni u naredne tri godine (kada u domaćem takmičenju obezbedi ,,vizu,, za evropska takmičenja), odjeknula je poput bombe u sportskim krugovima u Srbiji. Pokušaji rukovodstva Partizana da objasni da je to samo upozorenje, demantovana je od strane UEFA-a koja je objasnila da je u pitanju konačna odluka, tako da ,,crno-belima,, ostaje jedino žalba sportskom Sudu u Lozani.
Čudno je bilo i obrazlaganje rukovodstva u Humskoj, da je u pitanju samo dug od oko 370.000 evra, dok je iz UEFA-e ponovo stiglo obrazloženje da se radi o dugu od preko 2 miliona evra (igračima, zaposlenim u klubu i državi na ime poreza). U svakom slučaju, u pitanju je jedan veoma čudan sportski ,,Rašomon“, za koji će se tek utvrditi kolika je krivica aktuelnog rukovodstva ,,crno-belih,, jer je ovaj slučaj sigurno veoma neprijatna epizoda za, zajedno sa Crvenom zvezdom, najznačajniji srpski fudbalski klub.
Ovo je još jedan skandal u srpskom fudbalu (na koje smo već navikli), a koji se ponavlja, posle sličnog slučaja sa Crvenom zvezdom koja je takodje zbog dugovanja pre nekoliko godina bila ,,isključena,, iz evropskih fudbalskih takmičenja. A znamo koliko je igranje u evro-kupovima značajno za naše fudbalske klubove, posebno u finansijskom smislu. Iako u rezultatskom smislu već dugo nema nekih uspeha vrednih pomena – ulazak u grupnu fazu nekog evro-kupa je postala retkost, a o ,,proleću,, u Evropi se može samo sanjati.
Kako god se ovaj neprijatan slučaj razrešio, on predstavlja samo još jedan delić veoma ružne slike srpskog klupskog fudbala (ni reprezentativni nam nije mnogo bolji). Klubovi grcaju u dugovima, preživljavaju od prodaje uglavnom mladih igrača, trguju sa stranim igračima sumnjivog kvaliteta, publike je sve manje na tribinama, a huligana sve više, stadioni su nam u veoma lošem stanju..... Rezultate više niko i ne pominje.
Isto tako, čudna je situacija da se u fudbal i dalje najviše ulaže, a da rezultata skoro i da nema, dok trofejni sportovi koji nam donose najveće sportske uspehe (poput vaterpola, atletike itd.) imaju problema sa finansiranjem. O tzv. ,,malim,, sportovima da i ne govorimo. Ljudi koji vode srpski fudbal moraju ozbiljno da se zamisle.
SRBIJA Srbija na izmaku godine oporavka i nade... (GODIŠNJI POGLED)
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
