Izvor: Press, 07.Dec.2012, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada je umrla poslednja
Niko ne zna gde je sahranjena. Umrla je tiho i beznačajno, smrću Srba na Kosovu i Metohiji. Nema nasilnije od prirodne smrti koju tek vetrovi, kad zasmrdi leš, objave na zvona crkve spaljenog oltara i preklanog ikonostasa...Nije imala poroda. Tek duboki koren u zemlji prenatrpanoj grobovima i plitak korak na njoj, gde se za života najpre spremalo pogrebno, pa svadbeno ruho...
Negde u ovo doba, baš za ovakvih dana, prošle godine, obećao sam joj da ću ponovo doći... Zaboravio sam na >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << jabuku koju mi je ugurala u džep, onu sitnu, kiselu, više divlju nego pitomu. Imala ih je tek nekoliko. To je otprilike sve što je imala.Setio sam je se tek kad je strulela i zamirisala iz jednog od toliko prokletih džepova u kojima sam sabirao neispunjena obećanja. Baš kao što se i nje niko nije setio dok tako napola divlja od života u nekoliko koraka zakorovljenog dvorišta - nije zamirisala jače od dunja...
Ko ova, loša al' prokleto pitka, u smrdljivoj i vetropirnoj daščari, skoro uz Ibar, dok je vetar ne ponese nekud dalje...Nazdravljamo pravdi! I većim smo kurvama pili za dušu. Najvećoj kurvi najgorom rakijom. Molotovljev koktel je travarica za ovo... Da odspem za dušu na pod, zinule bi daske, navro bi Ibar do kolena...Nek ti se ova zove "haradinajka", brate! Ista je, jebeš mi sve: ljuta, krvnička u ždrelu, još gora u stomaku, pre ćeš njom ubiti nego napiti čoveka, ali u nedostatku dokaza nek slobodna klizi iz flaše u čašu, iz čaše niz grlo, iz grla kud god hoće...Srećom, Nada je umrla poslednja.
Na vreme. Sve su teži Srbima dani za život na Kosovu i nemanjićkom metohu, ali je svaki dan sve lakši za umiranje.Što duže živiš, smanjuješ sebi šanse da te na vreme nađu kad majkaš. Još za života zamirižež na leš, pa ko će razlikovati jesi li to jutrom udahnuo ili izdahnuo...Da ne hulim, jedna tura mora i za dušu starog Albanca koji je brinuo o Nadi, koliko je mogao i smeo.Pričala je o njemu, živo i živopisno kao da je koščatim rukama ubacivao cepanice u bubnjaru kraj kauča, goneći žaračem žar u kas dok je govorila o starcu.Umro je pre nje.
Onoliko koliko treba mrtvom telu da "zamiriše".Starac sa ćulafom i štapom, rođen u vreme bese, umro u nevreme kada data reč vredi koliko i slamka davljeniku.Dao je reč da je za njegovog života niko neće poterati s praga, i umro ispunivši je!Da rakija vredi čemu, i dve bismo ti nazdravili, starče, ovako ne zameri što tek gutljajem.Ostala je za života na svome. Koliko joj tada nisu davali mira, toliko su je po smrti ostavili na miru.
Dok god se miris mogao trpeti, valjda?Pa, opet, umrla je na vreme, da ne čuje kako komšije seire i talambasaju zbog granice na Jarinju.One koju podiže država u čije ime je ostala poslednja Srpkinja u južnoj Mitrovici, "s ove strane Morave", kako je, divlja i pitoma, govorila tog dana kada sam obećao, i slagao, da ću ponovo doći.Nikada više nisam zakucao na visoku, drvenu kapiju. Jednako sam kriv kao i oni što su besomučno nogama tukli o nju, možda i krivlji. Sigurno krivlji!Kada nije bilo nas da pokucamo, "radovala" se i ovima što svom silinom udare u prolazu.
Oni su bar marili je l' živa, a mi pijemo za dušu ne znajući ni koji joj je kamen grobni beleg?!Tek pronela se vest, pa pijemo da je poteramo dalje, što dalje, kao što bi vetrovi ovi daščaru, samo da se zainate.Nada je umrla poslednja, sad može da se živi.Lagano, uz "haradinajku", iza Skadra na Jarinju, u koji je čitav narod uzidan kao mlada Gojkovica...Nije miris dunje ništa kako danas mirišu Srbi na Kosovu i nemanjićkom metohu.Jače nego ikad...
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
