Izvor: KMnovine.com, 27.Nov.2014, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Đurić piše ''iz glave'' Envera Hodže
Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju na šolji ima foto diktatoea, vrhovnog i komunističkog vođe Albanaca posle Drugog svetskog rata.
...
KAO i na mnogim drugim, i na radnom stolu direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, stoji šolja puna olovaka. Nešto je ovde, ipak, neočekivano. Na šolji je slika diktatora Envera Hodže, vrhovnog i komunističkog vođe Albanaca posle Drugog svetskog rata.
Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << suvenir Đurić je dobio na poklon od veoma dobrog prijatelja koji se vratio sa puta iz Albanije.
„Poklonu se u zube ne gleda“, kaže stara narodna, a i nikad nije loše podsetiti se istorije, preporučuju "Novosti" koje su ovo i objavile. Ako je tako onda da napravimo kratak presek.
Envera Hodža je jedan od osnivača Albanske komunističke partije. Bio je njen glavni sekretar.
U doba komunističkog režima Envera Hodže Albanija je ozvaničila ateizam, zabranila ispovedanje vere, i nametnula duboku asimilaciju svih manjina albanizacijom i promenom njihovih imena i prezimena. Džamija u Vraki nadomak Skadra služila je kao skladište oružja, dok je crkva bila pretvorena u dom omladine, sa binom na mestu oltara.
Da bi još više uništila nacionalne manjine KP Albanije je 1975. donela poseban dekret o promeni ''nepodobnih'' imena i prezimena.. Te godine je i formalno počeo postupak brisanja Slovenskih imena, pa i Srpskih i Crnogorskih.
U tom dekretu je napisano ''građani koji imaju neodgovarajuća imena sa: političkog, ideološkog i nacionalnog stanovišta su obavezni da ga zamene''.Po navodima Ljubice Štefan, prvi i jedini put kada je Hodža bio u poseti Beogradu (tada glavnom gradu FNRJ) razgovarao je sa Josipom Brozom Titom o Kosovu. Navode je potkrepila Hodžinim memoarima (Sjećanja, Prisjećanja, Uspomene, drugi izvori tu knjigu nazivaju i "Titoisti") objavljenima 1979. u Tirani.
Na Hodžinu izjavu "Kosovo i druge oblasti albanskog stanovništva u Jugoslaviji su albanski teritoriji, koje su velike sile nepravedno otrgle. Sada su stvoreni uslovi da se ovaj problem pravedno reši", Tito mu je odgovorio: "Slažem se, to je i naša želja, ali u ovom trenutku mi ne možemo ništa učiniti u tom smislu, jer to Srbi ne bi shvatili", a Hodža je na taj odgovor uzvratio rečima: "Ako to ne shvataju danas, shvatiće sutra".
Ovo je ujedno i jedini trag ovoj tvrdnji ali se ipak radi o njegovim memoarima i to za vreme života J.B. Tita. U prilog takvoj tezi i te kako ide činjenica da se šiptarski teror i zločini nad Srbima neposredno posle Drugog svetskog rata nisu kažnjavali što je Srbima ulivalo nesigurnost, strah i teralo u progon da bi im kasniji povratak bio čak i zakonskom depešom zabranjen za vreme Titove Jugoslavije.
Dokument o zabrani povratka "kolonista" se ipak odnosio na sve raseljene i pre svega na Srbe sa KiM.
Identičnu, mada tek delimično prikrivenu politiku, vlast u Beogradu vodi i danas a na KiM je predstavlja upravo Marko Đurić pre svih. Aktivno se sprovodi Briselski sporazum koji ima za cilj da zaokruži nezavisnost južne srpske pokrajine. Dok se o povraku povremeno govori sve učinjeno Srbe sa KiM tera u raseljeništvo. A i promena identiteta Srba sa KiM aktivno se sprovodi. Po Briselskom sporazumu radnici srpskih službi, raspuštenih od izdajničke vlasti, moraju da se integrišu (poalbanizuju) u separatističke nepriznate institucije a ukoliko se presele na teritoriju centralne Srbije gube prava na sva primanja! Da bi se zaposlili u takvim institucijama moraju da psoeduju lična dokumenta i kao građani nepriznate "države Kosovo" nastave da rade i žive na svojoj zemlji ali sada kao "Kosovari".
Zanimljivo je i da je Enver Hodža imao razrađen plan za rat na Kosovu, ali “nije reagovorao” tokom demonstracija 1981. godine, jer je sa zakašnjenjem obavešten o tom događaju, tvrdi njegov sin Iljir.
Ruski istoričar Artjom Ulunjam objavio je u svom tekstu "Tajna operacija Eksplozija" da se komunistički vođa Enver Hodža krajem 70-ih i početkom 80-ih prošlog veka pripremao za rat kojim je trebalo prisvojiti Kosovo, delove Crne Gore i Makedonije u kojima albansko stanovništvo ima većinu. To se vidi i na osnovu kasnijeg samita u Helsinkiju 1975. godine gde je Albanija odbila da potpiše akt na osnovu koga su definisane posleratne granice Evrope. Proces aktivne pripreme za rat sa Jugoslavijom doveo je do toga da Hodža 1978. godine osnuje "Kancelariju za Kosovo"
Šolje za ukus svakoga iz srpske vlade... za kafu sa komšijom.
Ne može se poreći sličnost politike Envera Hodže sa politikom koju sprovodi Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, i preko njega vlada Srbije, koji pored svega imaju još nešto zajedničko - Enver Hodža je od 1934. do 1936. radio u albanskoj ambasadi u Briselu. Iko Đurić u svojoj biografiji ističe da je potomak, po ženskoj liniji porodice Pašić iz koje je i čuveni diplomata i političar Nikola Pašić, on na svom stolu nema njegovu već fotografiju Envera Hodže, diktatora i ateiste.
Tako da takav predmet nije slučajno tu već je znak politike koju vode ljudi u srpskoj vlasti i odanost komunističkim totalitarnim i antihrišćanskim idejama koje neprekidno divljaju i pustoše po Srbiji evo već gotovo čitav vek.
Pripremile: KM Novine
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
