Izvor: SEEcult.org, 13.Okt.2015, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo korak bliže Unesku
Izvršni odbor Uneska uvrstio je 12. oktobra u dnevni red aktuelnog zasedanja u Parizu predlog preporuke za prijem Kosova u članstvo te organizacije UN, uprkos protivljenju i diplomatskim naporima Srbije da to spreči.
Izvršni odbor Uneska glasaće do 22. oktobra o članstvu Kosova, a ukoliko većinom glasova usvoji pozitivnu preporuku, koja je već pripremljena, konačnu odluku doneće Generalna konferencija Uneska koja će >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << zasedati od 3. do 18. novembra.
Protiv uvrštavanja članstva Kosova u dnevni red zasedanja Izvršnog odbora Uneska izjasnile su se Rusija, Kina, Kuba i Argentina, ali se o dnevnom redu nije ni glasalo.
Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači pozdravio je uključivanje pitanja članstva u Unesku u dnevni red zasedanja Izvršnog odbora te organizacije i ocenio da je to, kako je objavio na društvenim mrežama, “mala, ali veoma važna proceduralna pobeda”.
Zvaničnici Srbije ponovili su oštro protivljenje učlanjenju Kosova u Unesko, koje smatraju politizacijom i kršenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, a najavili su nastavak diplomatskih aktivnosti kako bi sprečili pozitivan ishod glasanja Izvršnog odbora.
Povodom Kosova i Uneska, predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da je “vreme za nacionalni konsenzus” u vezi sa daljim odnosima sa Prištinom, jer “veliki deo zapadne civilizacije i EU organizuju direktno uključivanje prištinske administracije u mnoge međunarodne organizacije bez konsultacija sa Srbijom, direktnim preglasavanjem u tim organizacijama”. Nikolić je, kako su preneli mediji, ocenio da se stoga postavlja pitanje čemu služe pregovori Beograda i Prištine u Briselu.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je 11. oktobra pismo svim članicama Uneska, navodeći da je zahtev za učlanjenje Kosova “neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava” i za Srbiju “apsolutno neprihvatljiv” i sa “političkog i sa moralnog aspekta”.
Vučić je naveo i da su sa ciljevima Uneska nespojivi “namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka”, a podsetio je da je od završetka sukoba 1999. godine i raspoređivanja međunarodnih snaga ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno uništen ili značajno oštećen. Ukazao je i da je sam Unesko stavio 2006. godine manastire Dečani, Pećka patrijaršija i Gračanica i Crkvu bogorodice Ljeviške na Listu svetske baštine u opasnosti.
“Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države”, naveo je Vučić i dodao da se iz Prištine "ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih sramnih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne. Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde”. Vučić je dodao da zato “licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku”.
Razmatranje zahteva Kosova za prijem u Unesko, koje je 43. tačka dnevnog reda Izvršnog odbora, formalno je predložila Albanija, uz podršku više od 40 zemalja.
Među njima su i SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Irska, Danska, Finska, Holandija, Švedska, Slovenija, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Podršku su pružile i Bahrein, Belize, Burkina Faso, Čad, Kostarika, Obala Slonovače, Dominikanska Republika, Salvador, Estonija, Gabon, Gambija, Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Irska, Jordan, Kivajt, Letonija, Lesoto, Luksemburg, Monako, Oman, Panama, Papua Nova Gvineja, Katar, Saudijska Arabija, Senegal, Somalija, Južni Sudan, Togo, Vanuatu i Tanzanija.
(SEEcult.org)
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, Kandidatura Srbije
