Izvor: Politika, 22.Okt.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je Boro žirant Ramizu
Dugogodišnji pomoćnik saveznog ministra pravde Zvonimir Tomović bio je prvi garant za kredit kolege Redžepa Jašarija, zbog čega je dospeo u velike finansijske i porodične neprilike
Nije ništa novo ni neobično da mnogi građani Srbije žive u dužničkom ropstvu zbog kredita ili zato što su žiranti nesavesnih bankarskih dužnika. Neobično je kada takva sudbina zadesi bivšeg visokog saveznog funkcionera koji je žirant drugom bivšem visokom saveznom funkcioneru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Zvali su ih Boro i Ramiz, jer su bili dobri prijatelji, jedan Srbin iz Crne Gore, drugi Albanac s Kosova. Obojica su godinama bili pomoćnici saveznog ministra pravde, a sada su penzioneri.
Zvonimir Tomović je dužan preko glave, ali ne banci nego prijateljima od kojih je pozajmljivao novac zato što nije mogao da uzme kredit od banke za lečenje supruge, koja je u međuvremenu preminula. Nije bio kreditno sposoban jer je već deset godina žirant Redžepu Jašariju, a on rate kredita – ne otplaćuje.
Odmah treba reći – Jašarija nismo uspeli da pronađemo jer ga nema na adresi navedenoj u ugovoru, niti živi u stanu s telefonskim brojem koji se vodi na njegovo ime.
Jašariju je odobren namenski kredit od 720.000 dinara, a to je bilo 11.982 evra u martu 2002. godine, kada je evro vredeo 60 dinara. Za taj novac, tadašnji pomoćnik saveznog ministra pravde kupio je automobil „micubiši karizma”.
– Ni banka ni sud ne mogu da ga pronađu. On je bio jedini Albanac s Kosova na radu u saveznim organima i to je za mene bio razlog da mu pomognem. Družili smo se pa su nas mnogi zvali Boro i Ramiz. Kredit nije otplaćivao, a sud je obavezao njega, kao glavnog dužnika, i nas dvojicu žiranata da solidarno platimo dug. Podneo sam tužbu u kojoj tražim da me banka oslobodi obaveze jemca, kako bih bio kreditno sposoban jer mi je novac bio potreban za lečenje teško obolele supruge – kaže Tomović.
Njegov kolega i prijatelj Jašari znao je za Tomovićevu tešku situaciju.
– Obećavao je da će vratiti novac, davao besu, a onda je počeo da me izbegava. Nije ni otplatio automobil. Prodao ga je. Zemlju u Uroševcu prodao je po dobroj ceni i kupio dva stana u Beogradu, a jedan je nezakonito dobio od savezne vlade – tvrdi Tomović.
Kredit je odobren pod uslovom da Jašari dostavi banci polise osiguranja na ceo iznos kredita i na putničko vozilo.
– Ako dužnik zataji, onda se banka namiruje kod osiguravajuće kuće. Bitan uslov ugovora bio je da on ne može da otuđi putničko vozilo, kupljeno sredstvima od kredita, bez saglasnosti banke. Ako proda automobil, banka je ovlašćena da raskine ugovor i da traži od njega izmirenje svih preostalih rata. Nijedan od ovih uslova iz ugovora nije ispoštovan, nisu dostavljene polise osiguranja, a banka je ipak pustila kredit – objašnjava Tomović.
Supruga je tri decenije bolovala od multiple skleroze i lečenje je davalo rezultate, a onda je jednog dana pala i slomila nogu.
– Postala je nepokretna. Oporavak je bio komplikovan jer je organizam bio iscrpljen zbog osnovne bolesti. Umrla je 2007. godine od rana zbog ležanja. Da nisam žirant Jašariju, mogao sam da uzmem kredit od 11.000 evra, što bi mi bilo dovoljno da sedam meseci plaćam terapiju od koje bi se oporavila – priča Zvonimir Tomović.
Rate Jašarijevog kredita nisu mu skidane od plate, ali u kreditnom birou uvek se palila crvena lampica za podizanje drugog kredita, zbog statusa žiranta.
– Zbog toga sam bio prinuđen da mnoge prijatelje i poznanike molim da mi pozajme novac, ali sve to nije bilo dovoljno za kontinuirano lečenje. Banku nije interesovalo moje stanje krajnje nužde – kaže Tomović.
Tužio je banku, pisao Nadzornom odboru Vrhovnog suda i Visokom savetu sudstva, Narodnoj banci Srbije i ministru finansija i molio da bude oslobođen obaveze žiranta, ali ništa nije vredelo.
Tomović ima 75 godina, dvoje dece i troje unučadi. Živi u Beogradu, sa ćerkom i unukom, u stanu zeta koji je poginuo pre dve decenije u saobraćajnoj nesreći. Jedina njegova imovina je dvoiposobni stan u Podgorici. Namerava da ga proda kako bi vratio dugove, ali bi u tom slučaju njegov sin morao da živi kao podstanar.
Ističe da ima čist obraz, vedro čelo, ali i zdravstvene probleme. Više od 30 puta bio je dobrovoljni davalac krvi, a sada živi na lekovima i traži pravdu. Mnoge njegove kolege iz saveznih organa dobile su stanove od države i o tome nam je dostavio zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru u Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja, ali to je posebna priča.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 22.10.2012.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
