Izvor: Kurir, 10.Mar.2017, 19:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOSOVKA SAMA ODGAJILA TROJE DECE: Tri diplome, nigde posla nema, sada i oni odlaze sa Kosmeta

.

Sabor za praznik Svete Trojice u Donjoj Brnjici, nije više kao što je bio Nekada se nije moglo proći od mladih i starih, od dece Već sedamnaest godina, na saboru se ipak okupe preostali Srbi iz sela, a dođu im i gosti, kojih je bar deset puta manje nego pre rata Oni, koji smeju da prođu kroz Prištinu, da bi došli do Brnjice, dođu Ima ih, koji se i posle sedamnaest godina plaše

Na sabor izađe i porodica Popović, koja nikada nije odlazila iz Donje Brnjice >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Pedesetdvogodišnja Stana sa kćerkom Gordanom i sinovima Goranom i Aleksandrom, još uvek živi u selu, u kući koju je izgradila sa svojim mužem Predragom, zvanim Dragan, koji nije više sa njima

Da li se o Svetoj Trojici nada da će se pojaviti odnekuda, pitamo Stanu, a ona nam odgovara pitanjem: “Da li biste se vi nadali posle toliko godina?” Spušta pogled i drhtavim glasom kaže da bi joj bilo lakše kada bi znala gde mu je grob, da zasadi cveće, jer je kaže, voleo cveće

Zato je i sada u kući Popovića mala bašta, a prednjači anturion Ko ne zna, nije ga baš lako održavati Stana uz osmeh kaže:

”Ma nije teško, samo treba znati Cveće trži da ga milujete pogledom”, šeretski nastavlja i kroz blagi osmeh dodaje da je tako govorio njen muž, ne može izgovoriti ono “pokojni”

Stana je ostala bez muža kada je imala 35 godina, sa troje dece, od sedam, 11 i 13 godina Najmlađi sin je u školu pošao posle očevog nestanka Sa platom medicinske sestre, školovala ih je i vaspitavala Stasali su u ozbiljne i dobre ljude i u selu svi imaju samo lepe reči za njih

“Sve troje su završili fakultete Gordana je stomatolog, Goran inženjer elektrotehnike, a Aleksandar koji je u školu pošao posle Draganovog nestanka, inženjer informatike i računarstva Ali, posla nema za moju decu Sve smo obišli, molili, kumili…”, priča nam Stana U njenim rečima nema gorčine, ali se osećaju i tuga i neverica

Ne verujemo ni mi, tri diplome, a nigde posla

Školovala ih je mukotrpno, priseća se Gordana je tri godine bila samofinansirajući student, ali su onda troškove oko njenog daljeg školovanja preuzeli monasi manastira Dečani

“Do groba sam im zahvalna zbog toga Gordana je završila i stažiranje i položila državni ispit, ali nema posla”, nastavlja Stana, gledajući Gordanu ponosno, onako kako samo majka može da bude

Gordana sluša majčine reči, ali izgleda da je mislima odlutala Želela bi da joj se oduži, da radi i zaradi, da joj kupi poklon, da je pošalje u banju, zaslužila je, ali nema čime?

“U Donjoj Brnjici postoji ordinacija i stomatološka stolica, ali zakon Republike Srbije o zabrani prijema radnika u institucije koje se finansiraju iz državnog budžeta onemugaćava prijem novih radnika”, smireno priča Gordana, onako kako i dolikuje jednom lekaru Ipak, izbegava naš pogled, da ne vidimo suze Posle toliko bola zbog očevog nestanka i mukotrpnog školovanja, u najboljim godinama sedi kod kuće Boji se, zaboraviće i svoj posao, kaže

Možda da pokuša u Prištini, predlažemo

“Nije još vreme”, kratko nam odgovara i kaže da mora i ona u centralnu Srbiju Braća su već pre nekoliko dana otišla da pokušaju, našli su neke konkurse, konkurisali, pa da probaju

“Neka, neka idu, ja još radim ovde u ambulanti, imam još do penzije Žao mi je što za moju decu nema posla, a svi su fakultetski obrazovani Barem jedno da radi i da bude ovde sa mnom…”, čujemo Stanino glasno razmišljanje

“A za sve ih Bog dao Evo, ovde nema signala srpske mobilne telefonije, ali moji sinovi napravili antenu i još nešto, ne razumem baš, i sada celo selo dolazi odavde da telefonira, iz našeg dvorišta”, ponosno nastavlja svoju ispovest Stana, opominjući Gordanu pogledom da nas ponudi kafom, sokom

“Ovo je bila i ostala domaćinaska kuća Dok je bio moj muž, tako je bilo, a biće i od sada Samo, eto, deca moraju sa Kosova, moraju za poslom “, završava svoju priču Stana

Otišli su muški trbuhom za kruhom i sa diplomama u džepu Valjda će tamo, u tom Nišu, sunce i njih da ogreje

Razmišlja tako Stana dok lista porodični album u kome se šarene fotografije dece, ali i ona sa njenog i Draganovog venčanja Ruka na stranicama porodičnog albuma, zaustavljena suza u oku i pogled uprt tamo, u to „pusto“ preko, u „daleku“ Srbiju, a srce se steglo, hoće da prsne Nežno gleda u Gordanu, bori se da ne zaplače

Upamtila je suprugove reči, cveće se miluje pogledom, a Gordana, Aleksandar i Goran su njeno cveće

(Anđelka Ćup/Gračanica onlajn)
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Kurir...