Izvor: Danas, 07.Sep.2015, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedni drumom, drugi šumom
Kosovski Srbi nisu više politički faktor na Kosovu. To su shvatili kosovski Albanci, to znaju u međunarodnoj zajednici, u to su sigurni u zvaničnom Beogradu, a toga su svesni i sami Srbi na Kosovu. Kako je do toga došlo i da li je tako oduvek bilo? Ako krenemo od kraja osamdesetih i "događanja naroda", videćemo da su kosovski Srbi i te kako bili nezaobilazni politički faktor.
Krajem osamdesetih grupa Srba u Kosovu Polju se politički organizovala i tražila od tadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << komunističkog režima bolji položaj za kosovske Srbe. Ne ulazeći u detalje i objašnjenja šta se sve tada događalo možemo zaključiti da je ta grupa kosovskih Srba nesumnjivo uticala na dalji tok političke istorije u Srbiji i u Jugoslaviji. Neki su čak skloni da zaključe kako su kosovski Srbi doveli Slobodana Miloševića na vlast nakon čuvenog sastanka u Kosovu Polju i još čuvenijeg "niko ne sme da vas bije". To naravno nije tačno, ali je svakako jasno da su ti događaji bili ozbiljna odskočna daska političkom usponu Miloševića i snažno uticali na buduće političke procese.
Grupa kosovskih Srba okupljena u Srpskom pokretu otpora (Bulatović, Šolević, Budimirović...) neslavno je završila političku avanturu, ali su ostavili trag na političkoj sceni tadašnje Jugoslavije kao neko ko je izašao iz klišea političke borbe tadašnjeg vremena, a što je još važnije - njihova politička aktivnost imala je rezultat.
Nakon toga, politički prostor kosovskih Srba tokom devedesetih zauzimaju ljudi verni SPS (Trajković, Živković, Sekulić...). Oni će vladati ne samo kosovskim Srbima, nego celim Kosovom sve do 10. juna 1999. godine. To je vreme kada će Srbi na Kosovu imati najveću ulogu u istoriji. Dakle, vodili su sve opštine (čak i one gde je imalo jedva po par stotina Srba), pokrajinsku vlast, a u parlament davali polovinu poslanika od na primer broja koji je davao grad Beograd, što ih je činilo vrlo uticajnim i na republičkom nivou. SPS je vodio sve opštine na Kosovu, davao devedeset posto poslanika u republički parlament i bio apsolutni vladar na Kosovu. Tadašnje opozicione stranke nikada nisu uspele da ostvare ozbiljniji rezultat na Kosovu. Nakon 1999. kada je politika SPS dovela do toga da se država Srbija povuče sa Kosova potpisujući Kumanovski sporazum nastaje nova politička era u kojoj kosovski Srbi igraju važnu ulogu i jesu politički faktor. NATO i UN preuzimaju vlast na Kosovu, a Srbi se organizuju po sistemu - jedni drumom, drugi šumom. Jedna grupa ulazi u Privremeno administrativno veće Kosova (Rada Trajković, Nojkić, Velić...) i prihvata učešće u institucijama Kosova, a druga na severu Kosova formira Srpsko nacionalno veće severnog Kosova (Oliver i Milan Ivanović, Jakšić...) koje je protiv učešća u formalnom političkom životu.
Predstavnici međunarodne zajednice su tada kosovske Srbe doživljavali kao izuzetno važan politički faktor i potrošili mnogo vremena, energije i sredstava ne bi li uspeli da ih privole na politički dijalog sa Albancima. Na prvim višestranačkim izborima kosovski Srbi su učestvovali u najvećem broju (osim sa severa Kosova) izašavši sa jednom listom, Koalicija Povratak (Oliver Ivanović, Rada Trajković, Gojko Savić...) i osvojivši 22 mesta u Skupštini koja ima 120 i tako (p)ostali važan politički faktor. SNV severnog Kosova je nastavio političku borbu "šumom". Političke partije iz Beograda su tada uglavnom podržavale svoje stranačke eksponente na terenu, pa su tako u vreme vlasti DSS najuticajniji na Kosovu bili njihovi ljudi (Jakšić, Ristić, Todorović...), u Čovićevo vreme (Oliver Ivanović, Savić...), u vreme DS njihovi partijski drugovi (Bogdanović, Petković...)
I tako sve do pojave Samostalne liberalne stranke koja nije imala centralu u Beogradu i čiji je rad zvanični Beograd ignorisao. SLS je držala vlast u dva mandata i bila politički faktor kod Prištine i međunarodne zajednice jer je radila na, za to vreme, veoma važnom poslu formiranja novih opština sa srpskom većinom (od kojih treba da nastane Zajednica srpskih opština) i decentralizaciji vlasti po Ahtisarijevom planu. SLS će nestati sa političke mape Kosova onog trenutka kad Beograd odluči da Srbi ipak treba da učestvuju u institucijama Kosova i podrži "svoje Srbe" u tom poslu. I tako dolazimo do današnjeg vremena kada kosovski Srbi prestaju da budu politički faktor. Naime, oni koji su najmoćniji na Kosovu, a to su svakako predstavnici međunarodnih misija, shvatili su da ne mogu integrisati severni deo Kosova u jedinstveni politički sistem bez podrške iz Beograda i odlučili su da preskoče kosovske Srbe i taj posao dogovore direktno sa Beogradom. Tako nastaju Briselski sporazumi, rađa se ideja o ZSO i održavaju se izbori na severu po kosovskim zakonima i pravilima. Prvi put se formiraju opštine Severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić u sklopu kosovskih institucija. Sistem funkcionisanja političkog delovanja po kome će kosovski Srbi biti irelevantni pokazao se kao delotvoran prilikom lokalnih izbora kada je bilo jasno da su svi Srbi na severu (uključujući i one koji su učestvovali na izborima) bili protiv održavanja izbora po kosovskom sistemu, a izbori su ipak uspeli. To je bio znak Prištini i međunarodnoj zajednici da ne treba gubiti vreme sa kosovskim Srbima, već poslove treba dogovarati direktno sa Beogradom.
Ovom zaključku doprineli su i kosovski Srbi svojim inferiornim ponašanjem prema političkim procesima na Kosovu, ali i podaničkom odnosu prema vlastima u Beogradu i to sve zarad uskoličnih interesa. U prilog ovome govori na primer činjenica da za godinu i po mandata deset poslanika u Skupštini Kosova nisu progovorili ni reč za skupštinskom govornicom, zatim poslednje imenovanje zamenika ministara u kabinetu Ise Mustafe ljudi bez političke i profesionalne biografije kao i druga lutanja u političkoj i kadrovskoj organizaciji kosovskih Srba. Današnji politički predstavnici kosovskih Srba su pristali da se ne mešaju u političke procese koji se direktno tiču onih koje predstavljaju u zamenu za privilegiju da učestvuju u kadrovskim rešenjima.
Biće izuzetno teško kosovske Srbe ponovo učiniti političkim faktorom, ali nije nemoguće. Kosovski izborni sistem omogućava politički pluralizam unutar manjinskih zajednica, a da se pri tome ne izgubi na broju osvojenih mandata. Tu činjenicu treba iskoristiti i ostaviti Srbe da u demokratskoj atmosferi, bez uticaja sa bilo koje strane, izaberu predstavnike u centralnoj i lokalnoj vlasti kako bi dobili na kvalitetu političkih reprezenata.
Autor je bivši potpredsednik Skupštine Kosova
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
