Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2015, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbegličko pitanje nerešeno, azilanti nadiru

Svetski dan izbeglica, koji se obeležava danas Srbija dočekuje kao jedna od pet zemalja u svetu sa produženom izbegličkom situacijom, ali i sa više od 22.000 zahteva za azil samo u prvih pet meseci ove godine.

Kako je saopštio Komesarijat za izbeglice i migracije, od 618.000 ljudi koji su tokom ratova od 1991. do 1995. dobili zaštitu priznavanjem izbegličkog statusa u Srbiji, 35.295 je i dalje u statusu izbeglice.

Broj onih koji su i dalje u stanju egzistencijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potrebe je daleko veći, a sličnu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su se raselila na području KiM.

Dodaje se i da Srbija, kao zemlja tranzita, svake godine beleži povećan priliv tražilaca azila iz ratom zahvaćenih zemalja Azije i Afrike, a samo tokom ove godine, do kraja maja, azil u Srbiji je zatražilo 22.182 lica.

Od tog broja, smeštaj u centrima za azil zatražilo je 5.770 ljudi, a Srbija intenzivno radi na unapređenju sistema azila i usklađivanju sa standardima i zakonima EU.

Kako se ističe, i pored enormnih napora i intenzivne podrške međunarodne zajednice, izbegličko pitanje na ovim prostorima još nije zatvoreno.

Dodaje se da su ostvareni veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja navedene populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan.

Od 2008. do 2014. godine 7.800 porodica je dobilo adekvatno stambeno rešenje, dok je 6.300 porodica ekonomski osnaženo.

Kako se dodaje, od nekadašnjih 700 kolektivnih centara sa oko 65.000 ljudi, u Srbiji postoji još 18 kolektivnih centara (od čega osam na teritoriji KiM), a u kojima boravi 1.116 izbeglih i interno raseljenih lica.

Zahvaljujući sredstvima EU i republičkog budžeta, svi kolektivni centri će biti zatvoreni do kraja naredne godine, a njihovi stanari dobiti odgovarajuća rešenja.

Kada je reč o Regionalnom stambenom programu Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, on će u naredne tri godine obezbediti oko 6.500 stambenih rešenja u regionu, od čega će 4.153 porodice u Srbiji dobiti stan, montažnu kuću, paket građevinskog materijala ili seosko domaćinstvo sa okućnicom, sprovođenjem do sada odobrenih potprojekata.

Postojeća situacija bi, ocenjuje se, bila povoljnija da su zemlje porekla, prvenstveno Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja koja svakodnevno pogađaju populaciju izbeglica.

Tokom više od 20 godina, svega 144.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku).

Kako se tvrdi, "neadekvatan pristup pravima izbeglih iz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina je predstavljao kamen spoticanja u regionu".

"Uprkos brojnim pomacima ostvarenim regionalnom saradnjom i dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, 40.000 oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, kao i povratak oduzetog poljoprivrednog zemljišta", saopšteno je.

Posebno zabrinjava, ističe se, izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.

Komesarijat navodi i da se, uprkos drugačijem formalno-pravnom statusu,interno raseljeni sa KiM takođe suočavaju sa nemogućnošću povratka na svoja ognjišta.

Povratak na KiM je, dodaje se, ostvarilo manje od pet odsto ukupne populacije interno raseljenih, a glavne prepreke održivom povratku su bezbednosna situacija, nedostatak adekvatnog i efikasnog mehanizama za zaštitu i pristup pravima, nerešeno pitanje povratka imovine, nemogućnost korišćenja uništene, uzurpirane stambene i poljoprivredne imovine...

Komesarijat je zahvalio međunarodnim organizacijama i donatorima na podršci i uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, i na naporima u borbi za uspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanja regionalnog procesa.

"Republika Srbija je potpuno posvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanju strabilnosti i mira na Balkanu", zaključuje se u saopštenju.

DS:Nerešena mnoga pitanja, azilantsko pitanje se ne može rešavati podizanjem zidova

Vlada u senci Demokratske stranke saopštila je danas povodom 20. juna - Svetskog dana izbeglica da izbegličko poglavlje ni u našoj, novijoj istoriji još nije zatvoreno jer se Srbija i druge države nastale raspadom bivše SFRJ i dalje suočavaju sa brojnim nerešenim pitanjima koja prate izbeglištvo.

Vlada u senci DS podseća da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine proglasila 20. jun za Svetski dan izbeglica, s ciljem da skrene pažnju međunarodne javnosti na težak položaj prisilno raseljenih širom sveta.

"Problem s izbeglicama iz azijskih i afričkih država, koje preko Srbije pokušavaju da se domognu zemalja Evropske Unije, pak, predstavlja posebno pitanje, čija kompleksnost zahteva široku akciju naše diplomatije, bezbednosnih službi i kompletne državne administracije", navodi se u saopštenju.

Takođe se dodaje da se azilantsko pitanje ne može rešavati podizanjem zidova i ograda na međudržavnim granicama, kakvom planira da pribegne Vlada Mađarske, "ali ni sedenjem 'skrštenih ruku' i iščekivanjem da se problem reši sam od sebe, odnosno da azilanti nekako stignu do svog konačnog odredišta, daleko od naše zemlje, koje praktikuje Vlada Srbije".

"Sadašnja vlast u Srbiji, nažalost, ne pokazuje ni onu zainteresovanost za problematiku izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika ni onu agilnost u rešavanju izbegličkih problema koju je pokazala vlada u mandatu 2008-2012", navodi se u saopštenju.

Od završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prošle su dve decenije, ali socijalni položaj izbeglica u Srbiji i regionu još je opterećen nerešenim stambenim pitanjem za veliki broj porodica, kao i imovinskim, pravnim i drugim problemima, upozorava vlada u senci DS.

Linta:Hrvatska i BiH ne pokazuju političku volju da reše probleme srpskih izbeglica

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta ocenio je danas, da ni dvadeset godina nakon završetka rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ne postoji stvarna politička volja vlasti u Zagrebu i Sarajevu da se pronađe pravično i trajno rešenje imovinskih i drugih problema stotina hiljada proteranih Srba kao i malog broja srpskih povratnika.

"Osnovni problem je diskriminacija u postupanju nadležnih državnih i regionalnih organa vlasti u Hrvatskoj i Federaciji BiH prema Srbima. Preostali Srbi u Hrvatskoj i Federaciji BiH su građani drugog reda jer u velikoj većini ne mogu da ostvare svoja elementarna ljudska prava. Na gotovo identičan način ponaša se vlast u Prištini prema raseljenim licima i malobrojnim povratnicima", naveo je Linta u saopštenju za javnost.

On je pozvao SAD, UN, EU, Savet Evrope i OEBS da vlastima u Zagrebu, Sarajevu i Prištini upute zahtev da "konačno" počnu primenjivati Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji koji štiti imovinska i stečena prava građana sa područja bivše Jugoslavije koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine kao i da prestanu sa politikom dvostrukih standarda u suđenjima za ratne zločine, da sve žrtve ratnih zločina, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, tretiraju na jednak način, i da reše pitanje nestalih, sankcionišu govor mržnje i pokrenu ekonomski razvoj povratničkih krajeva.

"To je jedini način koji može dovesti do iskrenog pomirenja među narodima koji žive na području zapadnog Balkana", ocenio je Linta.

Jevtić: Raseljeni da budu uporni i istrajni u nameri da se vrate

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić izjavio je danas povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica - 20. juna da oni i dalje žive u teškim i nehumanim uslovima za život, a da povratak teče veoma sporo.

"Svetski dan izbeglica - 20 jun je dan koji se obeležava kao podsećanje na sve nedaće ljudi koji su nekada živeli u svojim domovima, u uslovima života koji su im pripadali, a danas žive van njih u uslovima nedostojnih čoveka, u kojima mnogi od nas ne bi mogli živeti, ne 1,2,3...16 godina, već ne bi mogli izdržati ni jedan čitav dan", rekao je Jevtić, a navodi se u saopštenju.

Kako je kazao, mnogi od njih su izgubili svaku nadu da će se na svoja imanja vratiti, jer proces koji traje već punih 16 godina ne daje željene rezultate - a to je masovniji povratak raseljenih na Kosovo, uz obezbeđivanje svih potrebnih uslova za život.

Kako je kazao, problema je mnogo- od ekonomskih, do uzurpirane imovine i još mnogo drugih.

"Ja Vam i na ovaj dan obećavam, da ćemo uz pomoć svih naših prijatelja u međunarodnoj zajednici, Vladi Kosova, Vladi Srbije, vladama Crne Gore i Makedonije dati svoj maksimum da situaciju na terenu promenimo, jer vremena za čekanje nemamo i svaki izgubljeni dan kada je proces povratka u pitanju i stvaranje boljih uslova za život je izgubljena čitava jedna godina", poručio je Jevtić.

On je zamolio raseljene da budu uporni i istrajni u nameri da se vrate.

"Povratak je ispit koji moramo položiti zajedno i sa svima, jer samo na taj način možemo krenuti napred u bolju evropsku budućnost", rekao je Jevtić.

Van svojih domova, danas prema zvaničnim podacima živi oko 200.000 lica raseljenih sa Kosova.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...