Izvor: Radio Slobodna Evropa, 23.Mar.2016, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest seksualno zlostavljenog Albanca
Razgovarao: Arton Konushevci, priredila Amra Zejneli
Tokom sukoba na Kosovu smatra se da je oko 20.000 lica preživelo seksualno nasilje. Skupština Kosova je 2004. godine, posle 15 godina, odlučila da kategoriju silovanih osoba tokom rata na Kosovu uvrsti u zakon o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i civilnih žrtava rata i njihovih porodica. Ovim se regulišu status i prava silovanih osoba, kao i penzija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << u iznosu od 300 eura.
Trenutno je na Kosovu u toku prijava za priznavanje statusa ovih žrtava.
Za RSE su prethodno govorile žene koje su bile žrtve seksualnog nasilja, a po prvi put govori i jedan muškarac albanske nacionalnosti, ime poznato redakciji, koji je bio seksualno zlostavljen u Prištini tokom rata 1999. godine.
Za vreme rata srpske snage su nas isterale iz sela gde smo živeli i došli smo u Prištinu. Sa porodicom sam se smestio u jednom naselju gde sam ostao dugo i tu smo doživeli najgore što porodica može da doživi, kao što je bio slučaj sa mnogim drugim porodicama u Prištini. U tom naselju, kao i u mnogim drugim, bilo je policijskih punktova, ali smo morali da izlazimo iz kuće kako bi obezbedili egzistenciju porodici.
Tog dana su kod nas došle srpske snage i rekle da moram da odem do jedne škole da uzmem neke identifikacione kartone. Izašao sam i otišao do centra Prištine, prekoputa Ministarstva unutrašnjih poslova. Istovremeno sam tražio da kupim hleb.
U centru sam naišao na četvoricu srpskih policajaca, zaustavili su me i legitimisali. Potom su me udarili i rekli: "Našli smo jednu žrtvu". Ubacili su me u jednu zgradu, skinuli, a jedan od njih me je silovao. Zvali su ga Ante, imao je nešto na čelu. Bio je visok dva metra, a pravo prezime mu je bilo Antić. Maltretirali su me na najgori mogući način. Srećom, tokom maltretiranja naišao je oficer i viknuo im na srpskom: "Bog vas ubio, šta radite ovde?!". Oni su pobegli, obukao sam se i onda izašao. Nisam znao ni kuda hodam. Završio sam kod gradske bolnice.
Meni se ovo desilo u restoranu "Beograd" koji se nalazio u prizemlju zgrade, sada preko puta bioskopa "ABC". Tu su bile još dve devojke, ali o njima ništa ne znam. Prisutan je bio i jedan Albanac koji je u to vreme sarađivao sa srpskom policijom, ali izgleda da nije dobro obavljao svoj posao i tu su ga prebili. Toliko mogu da kažem o tom mestu.
Držali su me oko 40 minuta.
Svašta su mi govorili... "Ubićemo vas sve", "Ubićemo vam decu", "Zaklaćemo vas sve u Prištini"... To su sve govorili na srpskom. Znao sam srpski i zato sam ih razumeo.
Da, otišao sam kući kod svoje porodice, ispružio sam se, ništa nisam govorio. Bio mi je loše. Ukućani su me pitali šta mi je, govorio sam da se ništa nije desilo, ali sam kasnije sve ispričao supruzi. Nakon nekog vremena saznao sam da jedna osoba prikuplja podatke o silovanim osobama.
Nisam hteo nikome da kažem, ni braći. Na Kosovu se svašta priča i nisam imao potrebe da im kažem. Razgovarao sam sa pojedinim institucijama kojima sam verovao, u nadi da učine nešto u moju i u korist moje supruge.
Od institucija očekujem da upoznaju međunarodnu zajednicu i Ujedinjene nacije (UN) da je izvršeno sistematsko silovanje nad ženama, ali i nad muškarcima. Neka se jednom zauvek ubedi i UN da je na Kosovu izvršen genocid u svim oblicima.
Čekam da se preko jednog ureda na Kosovu, kojem sam prijavio slučaj, ovo sredi. Slučaj sam prijavio još pre 17 godina.
Ukoliko su bili poniženi tokom rata od srpskih snaga, oni to moraju da prijave, a ne da čekaju poslednji trenutak.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Slobodna Evropa...
