Izvor: B92, 18.Nov.2011, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irski model primenljiv na Kosovo?
Beograd -- Predsednik Boris Tadić pomenuo je sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i Republike Irske kao funkcionalno rešenje teritorijalnih sporova, saznaje "Politika".
Zbog čega bi taj sporazum, o kojem se u našoj široj javnosti, inače, malo zna, mogao biti zanimljiv za Srbiju?
Upućeni, pak, ističu kako je taj sporazum iz 1998. godine, potvrđen na referendumima u Severnoj Irskoj i u Republici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Irskoj, doneo mir na te prostore i stvorio uslove za nestanak podela.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjava da je britanski premijer Toni Bler, zapravo, iskoristio ulazak Republike Irske u Evropsku uniju i „podržao taj ulazak, da bi, zauzvrat, dobio saglasnost za rešenja u Belfastu”.
Belfast je, podsetimo, glavni grad Severne Irske, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva. Pre sporazuma „koji je federalizovao UK”, katolički nacionalisti svim silama su nastojali da Severnu Irsku pripoje Republici Irskoj, dok su protestanti zagovarali rešenje po kojem ova regija treba da bude u okviru UK.
Zahvaljujući dogovoru, Severna Irska, koja je do tada bila opterećena nasiljem, dobila je autonomnu vladu sa širokom autonomijom u odnosu na centralnu vlast u Londonu, a paramilitarne grupe, od kojih je najpoznatija IRA, odrekle su se oružja. Bler, koji je kasnije bio posrednik u rešavanju bliskoistočne krize, govorio je, kako je u to vreme prenosila štampa, da je Severna Irska važna lekcija za Bliski istok.
Prema rečima Vladimira Todorića, direktora Centra za novu politiku, ono što je predsednik Srbije govorio u Londonu zapravo je na tragu njegove četiri tačke, koje bi trebalo da budu okvir za mirno rešenje problema.
Todorić smatra da Tadićeva inicijativa ima za cilj da pronađe neki novi politički kanal za razgovore o pitanjima koja se tiču statusa Kosova ili barem garancija za Srbe u okviru Kosova.
„Pošto sada dijalog nije kanal za razgovore o tim pitanjima, mislim da predsednik pokušava da se izbori za novu političku rundu pregovora koja bi se minimum ticala garancija Srba na severu Kosova, odnosno poboljšanog modela autonomije”, istakao je Todorić.
Upitan kakve su šanse za to, naš sagovornik odgovara: „Ako nam je status smisao života, onda su za to male šanse, ali ako nije, onda šanse postoje”.
Svi oni, kaže Todorić, gledaju da u procesu rešavanja kosovskog pitanja prođu što jeftinije, pa ako smatraju da je uslovljavanje u vezi sa statusom kandidata dovoljno, onda neće biti političkog dijaloga.
Ali „ako Srbija kaže da je politički dijalog neophodan, bez obzira na evropske integracije, priča je drugačija”.
U vezi sa Tadićevom izjavom u Londonu da Beograd želi funkcionalno rešenje kosovskog problema i da želi da do njega dođe što je pre moguće, ali da su za to potrebne garancije u funkcionisanje srpske zajednice na Kosovu, Simić kaže da bi, formalno, te garancije trebalo da da Priština, ali da bi faktički to morala da učini međunarodna zajednica, koja ih je, prema njegovim rečima, pružila i kroz Ahtisarijev plan.
„Daj bože da se postigne Ahtisari plus, ali kako stvari idu, čini mi se da se Beogradu žuri da dobije kandidaturu i da će pristati na mnogo manje od onoga što bi mogao da dobije da nije kandidature”, kaže ovaj naš sagovornik i dodaje da u Ahtisarijevom planu ima nekih elemenata od kojih bi se mogla napraviti nekakva specifična autonomija za Srbe, ne samo za one na severu nego i za one na jugu.
Kad je reč o eventualnom kompromisu oko kosovskog pitanja, u poslednje vreme izdvaja se stav bivšeg regionalnog predstavnika UN za Kosovsku Mitrovicu Džeralda Galučija, koji predlaže „statusno neutralnu implementaciju Ahtisarijevog plana za Kosovo”.
Povodom molbe da prokomentariše ovakav Galučijev stav, Simić ističe da je bitno ono što je zamenik državnog sekretara SAD Filip Gordon rekao u Kongresu – da nema podele Kosova i da Beograd mora da se pomiri sa realnošću nezavisnog, multietničkog Kosova u njegovim trenutnim granicama.
