Izvor: B92, 13.Jul.2011, 04:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Industrija još "zamrznuta" u 1961.
Beograd -- Broj radnika zaposlenih u industriji Srbije je na nivou onog iz 1961. godine, kada je u tom sektoru, bez Kosova i Metohije, radilo 386.682 ljudi.
Kako je objavljeno na sajtu makroekonomija. org, taj odnos je mnogo gori ukoliko se uporedi sa brojem zaposlenih krajem osamdesetih
Tako je 1989. godine bilo skoro milion radnika u industriji, što je dva i po puta više nego danas.
Pre pet decenija je u građevinarstvu je, na primer, bilo zaposleno 124.665 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osoba, a u aprilu ove godine u tom sektoru je radilo svega 72.587 ljudi.
Inače, poslednja istraživanja Zavoda za statistiku pokazuju da više od polovine zaposlenih u Srbiji radi u uslužnim delatnostima. Zaposleno je ukupno 2,2 miliona ljudi. U poljoprivredi je zaposleno 21,5 odsto ljudi, u preradjivačkoj industriji 17 odsto, a trgovini 13,5 odsto. Zdravstvena i socijalna zaštita zapošljava skoro 6,5 odsto, obrazovanje malo više od šest procenata, saobraćaj 5,5 odsto, državna uprava nešto više od pet procenata, a gradjevinarstvo pet odsto.
Podaci o broju radnika na 100 stanovnika su takođe poražavajući. U Srbiji danas na svakih 100 stanovnika dolazi 5,1 radnik, pre četiri decenije bilo iz je 7,9, a 1989. godine čak 12,1.
Grad Niš i Šumadijski okrug su 1971. i 1989. godine imali najveći broj radnika dok su u 2010. godini to bili Borski i Pirotski okrug. Ova dva okruga su imala i izuzetno veliki pad broja stanovnika. Najveće smanjenje industrijske zaposlenosti imao je Jablanički okrug.
Do sredine prošle decenije Niš je, nakon Beograda, imao najveći broj zaposlenih u industriji, da bi u 2010. godini Novi Sad preuzeo drugo mesto.
U Srbiji je danas tek u svakoj drugoj opštini više od 1.000 radnika zaposlenih u industriji. Posmatrano po opštinama od 161, računajući beogradske a ne računajući novosadske i niške, u 1971. godini 93 su imale više od 1.000 zaposlenih u industriji. Taj broj je povećavan na 120 u 1980. i 134 u 1989, da bi se smanjio na 117 opština u 2000. i 86 u 2010. godini.
Više od 10 industrijskih radnika na 100 stanovnika u prošloj godini imali su Lazarevac (21,2), Arilje (12,5), Stari Grad (12,1), Lajkovac (11,2), Majdanpek (10,6), Vračar (10), i Lučani (10).
Liberalizacija uvoza "spržila" zemlju
Ekonomista Mlađen Kovačević objašnjava šta je bilo fatalno po srpsku industriju. "Glavni razlog za drastično smanjenje industrijske proizvodnje, pa samim tim i zaposlenosti u toj oblasti, u poslednjih 20 godina su sankcije Ujedinjenih nacija, kada smo izgubili mnoga tržišta, kao i liberalizacija uvoza i precenjena vrednost dinara", ističe Kovačević.
On smatra da je liberalizacija uvoza bukvalno „spržila" našu zemlju. "Područje Sandžaka je recimo 1995. godine proizvodilo više od 20 miliona farmerki, dok je već 2003. taj broj pao na oko 1,5 miliona", navodi Kovačević.
Kako kaže naš sagovornik, teško da će se naša industrija ikada oporaviti i vratiti na nivo proizvodnje iz devedesetih godina.
I ekonomista Zoran Popov smatra da je verovatno već kasno za značajniji oporavak srpske industrije. "Nivo proizvodnje nam je znatno manji nego osamdesetih godina prošlog veka, tako da nije čudo što nam je parametar za poređenje 1961. godina. Nije čudno, ali je poražavajuće. Uništili smo industriju potpuno, a za to je kriva prodaja fabrika od 2000. godine, koje su novi vlasnici zatvarali", ističe Popov.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
