Izvor: Mondo, 21.Dec.2016, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hoće da izbrišu sve tragove Srba u Prištini"
Neovlašćenim zabravljivanjem sabornog pravoslavnog hrama u Prištini Srbima na Kosovu i Metohiji upućena jasna poruka da njihova kultura i religija nisu dobrodošli na Kosovu i Metohiji, kaže šef srpske kancelarije za Kosmet.
Foto: screenshot/youtube
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, ocenio je da se u tom činu krije se i nastojanje da se potpuno izbrišu svi tragovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << postojanja srpskog naroda u Prištini, gde je, kako je podsetio, do 1999. godine živelo više od 50.000 Srba.
Katanac na tuđe
Predstavnicima Srpske pravoslavne crkve onemogućen je pristup hramu Hrista Spasa u Prištini, saopšteno je sinoć iz Eparhije raško-prizrenske. Nakon svete Liturgije u hramu Sv. Nikole u Prištini, episkop raško-prizrenski u ponedeljak je pokušao da poseti zajedno sa manjom grupom sveštenika i vernika još nezavršeni hram Hrista Spasa u centru Prištine. Međutim, prilikom pokušaja da uđu u hram, koji se sa okolnom parcelom u katastru opštine Priština vodi kao imovina SPC, nađeno je da su katanci na crkvi promenjeni, čime je pravnom vlasniku (SPC) onemogućen ulazak u hram, saopšteno je na sajtu Eparhije raško-prizrenske.
"Međunarodna zajednica ne sme da dopusti da nasilničkim uzurpiranjem hrama Srpske pravoslavne crkve i simbolički bude okončano brutalno etničko čišćenje Srba iz Prištine i obesmišljeno svako nastojanje da se na Kosovu i Metohiji stvori makar zametak multietničkog društva", ukazao je Đurić u saopštenju.
On je istakao da su oni koji su stavili katance na Hram Hrista Spasa u Prištini još jednom pokazali kakvom vrednosnom sistemu pripadaju, a taj sistem je nedvosmisleno "anticivilizacijski i antievropski".
Prema rečima Đurića, Srbima na Kosovu i Metohiji je upućena jasna poruka da njihova kultura i religija nisu dobrodošli na Kosovu i Metohiji. "Ovim činom je još jednom potvrđen i besmisao nastojanja samoproglašenog Kosova da postane članica Uneska, jer kulturna baština se ne štiti paljenjem ili stavljanjem lanaca i katanaca.
Slučaj Hrama Hrista Spasa u Prištini je ogledni primer sposobnosti jednog političkog establišmenta da brine o srpskoj kulturnoj i verskoj baštini, a on je ovime još jednom pokazao da to niti može, niti želi", zaključio je Đurić.
