Izvor: VOA, 12.Dec.2022, 21:39
Hartvel: Smirivanju situacije na Kosovu bi doprinelo kada bi Srbija odstupila
“Smirivanju situacije na Kosovu doprinelo bi kada bi Srbija odstupila i prestala da promoviše nestabilnost”, smatra Leon Hartvel, analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA). Tenzije, koje su kulminirale postavljanjem barikada na severnom delu Kosova i blokade puteva, pošto je kosovska policija u subotu uhapsila svog bivšeg pripadnika Dejana Pantića – osumnjičenog za napad na službenike Centralne izborne komisije (CIK) na severu Kosova i policiju. Napadi su se dogodili dok se CIK pripremala za lokalne izbore u opštinama na severu Kosova – čije održavanje je u međuvremnu odloženo za april 2023. “Aktuelni događaji ne iznenađuju. Srbija nastavlja da ohrabruje kosovske Srbe da doprinose eskalaciji situacije na Kosovu – dok Evropska unija ne traži odgovornost Vučića zbog njegovih postupaka. U stvari, EU nastavlja da nagrađuje Vučića”, ukazuje američki stručnjak – ujedno i viši saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije. “Prošlog septembra, tokom krize u vezi sa registarskim tablicama, pošto je na granicu sa Kosovom poslao tenkove i borbene avione, Brisel je Vučića nagradio otvaranjem Klastera 4 - čime je Srbija postala bliža članstvu u Evropskoj uniji”, smatra Hartvel – dodajući da ne vidi učinak mogućnosti upotrebe pritisaka u dijalogu Beograda i Prištine. Glas Amerike: Da li krizu vidite kao način za izbegavanje rešenja dugoročnog sukoba – što bi se moglo dogoditi prema francusko-nemačkom predlogu koji podržava EU? Hartvel: U ovom trenutku Beograd koristi svoje predstavnike na Kosovu radi podsticanja nestabilnosti - umesto da dopusti kosovskim Srbima da se integrišu u tamošnje društvo. Vučićev režim direktno podržava kosovske Srbe – neki od stručnjaka govore o sumi od 300 do 500 miliona evra godišnje. To znači da su brojni zvaničnici kosovskih Srba i Srpska lista odgovorni Srbiji, a ne Kosovu. Vučić nastoji da ostvari svoje lične ciljeve i za to mu nije potrebno rešavanje spora Srbije i Kosova – koji god predlog da je trenutno aktuelan. Nastoji da stvori utisak da su svi Srbi – bilo iz Srbije, Bosne ili sa Kosova – žrtve i da je on jedini sposoban da ih spasi. To ga pretvara u moćnu figuru, jer deluje da je svim Srbima potrebna takva vrsta zaštite. Glas Amerike: Ko je po vašem mišljenju odgovorniji za aktuelnu krizu – srpska ili kosovska strana? Hartvel: Kosovo nije povuklo nikakav provokativan potez što bi opravdalo Vučićeve militarističke akcije i raspirivanje tenzija. Vučić preko svojih predstavnika raspiruje identiteske razlike na Kosovou. To je opasno i stvara nestabilnost - što će imati implikacije za region Balkana. On koristi staru taktiku koja je funkcionisala devedesetih godina: otpočinjanja krize zarad ostvarenja ličnih političkih ciljeva. Da li će imati uspeha zavisi od reakcije Evropske unije i Sjedinjenih Država. U proteklih godinu dana, EU i SAD su više krivile Aljbina Kurtija za zastoj u pregovorima, nego Aleksandra Vučića. Glas Amerike: Kako ocenjujete najavljeni potez srpske strane da traži povratak jednog broja srpskih policijskih i vojnih snaga na Kosovo – tvrdeći da je to moguće po Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija? Hartvel: Imajući u vidu istorijsku destabilizujuću ulogu Srbije na Kosovu i širem regionu Balkana, Beograd ne bi trebalo da šalje nikakve oružane snage u susedne zemlje – pogotovo ako mu to nije zatraženo. Podsetimo, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića. Glas Amerike: Da li bi takav potez mogao da doprinese deeskalaciji - ili bi pak moglo dodatno da oteža stvari? Hartvel: Taj zahtev zasnovan je na percepciji da se Vučić zalaže za sve Srbe, ali je istovremeno i provokativan potez. Ako Vučić zaista želi da okonča spor i da Srbija postane članica EU, potrebno je da uveri javnost u Srbiji da je potrebno pustiti Kosovo. Ne mislim da je iskren u pogledu kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, barem ne ukoliko će put ka Briselu biti popločan političkim reformama u Srbiji, koje bi umanjile njegovu moć. Glas Amerike: Kosovski lokalni izbori odlažu se sa decembra 2022. na april 2023. Kako komentarišete tu odluku? Hartvel: Smisleno je odlagati izbore u trenutnoj klimi visokih političkih tenzija. Glas Amerike: Odluka o tome je doneta posle smernica američkog ambasadora na Kosovu koji je ukazao da trenutno nema uslova za izborni proces. Imate li utisak da su SAD više uključene, i da li mislite da bi trebalo još više da se uključe u proces? Hartvel: Sjedinjene Države su tokom poslednjih nekoliko godina zaostajale u sporu Srbije i Kosova. Vašington uglavnom podržava gotovo sve preporuke Brisela. To je duboko razočaravajuće jer, kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, pristup Unije nije adekvatan poslednjih nekoliko godina. Potreban je odlučniji pristup u kom bi Sjedinjene Države i Evropska unija bile usklađene u vezi sa sporom Kosova i Srbije. Krajnji cilj trebalo bi da bude da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a ne primoravanje na besmislene diskusije o registarskim tablicama i ideje normalizacije odnosa. To je važno i u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Putinu su potrebne napetosti na Balkanu - zbog čega mnogo ulaže u kampanje dezinformacija u regionu. Glas Amerike: Koji bi bio način za rešavanje ove krize? Hartvel: Kao što sam pomenuo, EU i SAD moraju da prestanu da gube vreme na pitanja o registarskim tablicama. Da bi dijalog Beograda i Prištine bio uspešno zaključen potreban je zajednički cilj: da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Brisel i Vašington previše su pomirljivi prema Vučićevom režimu, koji se sve više približava autokratiji. Čak i tokom rusko-ukrajinskog rata – blisko je povezan sa Putinovim režimom. Pomoći će i ako pet država Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova promene svoj stav - jer bi to pregovaračima EU obezbedilo jedinstvo. Glas Amerike: Očekujete li da će strane ikada postići pravno obavezujući sporazum koji bi normalizovao njihove odnose? Hartvel: U aktuelnim uslovima to se neće dogoditi. Ali, mislim da je lopta u Vučićevom delu terena. On ima moć da navede javnost Srbije da prihvati da je Kosovo suverena država. Ukoliko bi se to dogodilo – moglo bi značajno da unapredi Srbiju ubrzavanjem njenog članstva u EU. To bi doprinelo otvaranju konstruktivnih odnosa između Srbije i Kosova koji će nesumnjivo koristiti kosovskim Srbima - i promovisati ideju Otvorenog Balkana. Drugo je pitanje, međutim, da li su interesi Srbije i Vučića potpuno usklađeni.
