Izvor: JUGpress.com, 13.Maj.2025, 23:04
Književni susret sa Zoranom M. Jovanovićem
LESKOVAC
U okviru programa „Zavičajnost“ Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ organizovala je književni susret sa Zoranom M. Jovanovićem, autorom više knjiiga, među kojima su „Nit“, „Nada“, „Prst Sudbine“, „Zov“, „Vika mi Lejka“, „Živi zid“, i „Nek me minev“. Radovi su mu zastupljeni u preko 150 zbornika, zajedničkih zbirki i antologija poezije, kratkih priča i aforizama, kao i u elektronskim časopisima u Srbiji, evropskim zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i u Australiji. Njegove pesme i priče prevođene su na više jezika. Dobitnik književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrade za knjigu godine za 2019. godinu Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB za oblast proze za knjigu „Vika mi Lejka“. Nagrađen je Oktobarskom nagradom Opštine Bojnik 2017. godine.
Govoreći o radu Zorana M. Jovanovića prof. dr Dragomir Radovanović kaže se o tome može dosta govoriti, ali da, pre svega, sve što je ono što je on do sada napisao vredi pomenuti.
„Mislim d aje on perjanica leskovačke pisane reči, da je s onim što je uradio već ostavio dubok trag u leskovačkom stvaralaštvu. To potvrđuju i nagrade koje je osvajao. U aforizmima se dokazao, dopadaju mi se njegove rodoljubive pesme, a Lejka iz priča „Vika mi Lejka“ je već postao kafanski lik, koga mi stalno spominjemo kada negde zasednemo. To znači da je on pogodio metu, čim je to prihvaćeno od naroda i nadam se da će u tom pravcu i nastaviti. Jovanović dosta piše i na našem dijalektu, posebno mi se dopada nejgov prevod na leskovački Jesenjinove „Pesme o keruši“, na mene je to ostavilo jači utisak nego prevod na srpski. Na taj način je dokazao i da je naš jezik bogat, da na našem dijalektu možemo da prikažemo emocije na više nijansi nego što je to moguće uraditi na književnom jeziku.“
Zoran M. Jovanović govoreći o inspiraciji za nastajanje njegov dela, kaže da je ima svuda oko nas.
„Ako hoćemo da pričamo o aforizmima, upalimo televizor, na svakom kanalu je po jedan aforizam. Poezija – dovoljno je u proleće izaći u grad, vidiš mlade, lepe, zaljubiš se i ljubavnih pesama koliko ti duša ište. Ako hoćeš prozu, pogledaš taštu i kažeš „Jao muke moje“ i krenu priče o tašti. Što se dijalekta tiče, pa kakav bih ja bio Pustorečanin i južnjak, ako nešto ne bih imao napisano na dijalektu. Trenutno spremam knjigu sa pričama, a jedna od tih priča je već nagrađena na „Sceni Crnjanski“ u Beogradu.“ (kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
