Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Sep.2017, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grigorev: Vreme je da se u dijalog uvedu striktne vremenske odrednice

Predsednik Saveta za inkluzivno upravljanje Aleks Rojišvili Grigorev ocenio je danas da je došlo vreme da se u dijalog Beograda i Prištine uvedu striknte vremenske odrednice za primenu sporazuma, ali i da se jasno zna da je obaveza, barem za Srbiju, da u pregovorima dođe do sveobuhvatnog rešenja o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Grigorev je na skupu u organizaciji Saveta za inkluzivno upravljanje i fondacije Fridrih Ebart Štiftung na kojoj je predstavljen izveštaj "Od tehničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sporazuma do sveobuhvatne normalizacije" kao dobro ocenio to što je dijalog Beograda i Prištine došao do nivoa na kome postoji nada da je postizanje rešenja moguće.

Za rešavanje kosovskog pitanja neophodno je da i Beograd i Priština poznaju crvene linije druge strane, rekao je Grigorev i dodao da će razgovori u suprotnom biti zasnovani na mitologiji a ne na racionalizmu i pragmatizmu.

Grigorev ;je rekao da je Beograd u procesu evrointegracija potpisao sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, da je neko to uradio i da to mora da se zna.

"Postoji mogućnost da proces postane novi početak za novi Balkan. Sporazum Prištine i Beograd mogao bi biti uzor koji će se koristiti za ljude koji su u sličnoj situaciji, oni koji prvo misle da problem nije moguće rešiti, potom se nadaju rešenju a onda vide da mogu", rekao je Grigorev.

On je ocenio kao nedopustivo da se dogovori svode na obećanja i podsetio da su Srbi godinama očekivali da se osnuje Zajednica opština sa srpskom većinom kako bi konačno imali krovnu instituciju koja će se brinuti o njima.

Predstvljući izveštaj "Od tehničkih pregovora do sveobuhvatne normalizacije" u čijem sastavljanju su krošćena mišljena predstavnika političkog života i Srbije i Kosova od krajnje levice do krajnje desnice, potpredsednik Saveta Špetim Gaši naveo je da obe strane nisu spremne na fundamentalne korake u rešavanju problema.

"Cilj dijaloga je legalizacija rezultata dijaloga od 2011. do 2017. godine, između ostalog i zato što je Ustavni sud Srbije rekao da je Briselski sporazum politički dokument a ne pravni, ali i da se pripremi teren za sveobuhvatni sporazum, da se stavi jasno do znanja da se Srbija na to obavezala poglavljem 35", rekao je Gaši.

Prema njegovim rečima, dobro je što obe strane, kako bi se priključile ekskluzivnom klubu EU, žele da budu prijatelji, i što znaju da, ako to ne uspeju, moraju toliko dobro da se pretvaraju da bi im EU poverovala.

"Iako je vođstvo u Beogradu i Prištini daleko od idealnog, ipak je sposobno da pregovore privede kraju", rekao je Gaši i dodao da da je unturašnji dijalog i u Beogradu i na Kosovu neophodan ali da mora biti inkluzivan i za opoziciju.

Prema njegovim rečima, deo srpskih sagovornika smatra da Kosovo može da uđe u UN za obično članstvo u EU ili za podelu u kojoj bi Srbiji pripao sever Kosova.

Predstavnik u Srbiji te međunarodne nevladine organizacije koja se bavi inkluzivnim i odgovornim upravljanjem Igor Novaković ocenio je da je zajednički interes sve tri strane u dijalogu bezbednost tako da bi se dijalog Kosova i Srbije mora pozabaviti tim osetljivim pitanjem.

Na skupu na kome je rečeno i da ne postoji alternativa potpunoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine kao i da se ne zna kada će ona biti dostignuta, između ostalog su govorili i predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i prištinski politički analitičar Beljulj Bećaj.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na NoviMagazin.rs...