Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Sep.2018, 07:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džonson: Dajmo prostor Beogradu i Prištini da rešenje nađu u Briselu
Američki senator Ron Džonson, koji će danas i sutra boraviti u Beogradu, ocenio je da postizanje rešenja za kosovski problem nije lako, i dodao da ono mora da se traži sa obe strane.
Džonson je za "Glas Amerike" dodao da SAD žele da daju prostor Beogradu i Prištini da rešenje nađu u Briselu.
"Jednom kada postignete neki dogovor, razmotrićemo da li postoji bilo kakva zabrinutost, ali sada želimo da damo prostor Kosovu i Srbiji da pod okriljem EU, nađu rešenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ponavljam, to neće biti lako, ali verujem da postoji iskrena želja da se pronađe rešenje", rekao je Džonson.
Džonson je ponovio da SAD snažno podržavaju pronalaženje rešenja za kosovski problem.
"Glas Amerike" piše da se pregovori Kosova i Srbije o budućnosti njihovih odnosa odvijaju u svetlu ideja o razgraničenju, razmeni teritorija ili "korekcije granica".
Debate su podstakle reakcije u obe zemlje, ali i podele na međunarodnoj sceni na one koji bi prihvatili takvo rešenje ako se strane slažu i one koje se protive takvim idejama zbog posledica koje bi takvo rešenje moglo imati na region Zapadnog Balkana ali i šire, navodi Glas Amerike i dodaje da je Džonson ocenio da su takve zabrinutosti legitimne.
U intervjuu za Glas Amerike senator Džonson govorio je i o ruskom uticaju na Balkanu i referendumu o novom imenu Makedonije.
Kovačić:Važno da državni vrh Srbije predstavi vašingtonskom zvaničniku ideje za rešavanje pitanja Kosova i Metohije
Predsednik nevladine organizacije Ist Vest Bridž Jovan Kovačić ocenjuje da je veoma važno da državni vrh Srbije predstavi vašingtonskom zvaničniku ideje za rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
"SAD danas slušaju šta Beograd ima da kaže", ukazuje Kovačić za Tanjug.
On, takođe, izražava uverenje da poseta Džonsona, bliskog Trampovog saradnika, koji, kako navode mediji, treba da pomogne u dijalogu Beograda i Prištine, može da ima pozitivne efekte, ali napominje da od Srbije zavisi kakve će poruke senator preneti američkom predsedniku i administraciji u Vašingtonu.
''Treba da predstavimo naše ideje za rešenje pitanja KiM i kakva je naša vizija budućnosti nakon što se taj problem reši. Mislim da u ovom trenutku Srbija ima šta da pruži, a u SAD sada slušaju šta Beograd kaže što je velika stvar i zato mogu da vidim samo pozitivne efekte ovakve posete'', rekao je Kovačić za Tanjug.
Na pitanje šta može da se očekuje od SAD kada je reč o pregovorima između Beograda i Prištine, budući da se u medijima najavljuje i dolazak Trampovog bliskog savetnika Džareda Kušnera u Beograd, Kovačić kaže da je Amerika itekako zainteresovana za pitanje KiM i istovremeno ocenjuje da je sadašnja administracija ''neuporedivo pragmatičnija od svih prethodnih u poslednjih 50 godina''.
KiM je za Vašington u globalnim razmerama problem koji gotovo ni ne vidi, ali, ističe Kovačić, i rešenje takvog problema može da donese velike poene američkoj administraciji na domaćem i međunarodnom planu.
Primećuje, takođe, da insistiranje Srbije na želji za pomirenjem i smirivanjem celog regiona očigledno nije ostalo nezapaženo i ukazuje da je Amerika značajno promenila stav i retoriku o kosovskom problemu.
''SAD sada žele da čuju obe strane, ne samo Prištinu, a upravo to je i nateralo albansku stranu da ozbiljnije uđe u pregovore sa Beogradom'', smatra Kovačić.
Govoreći o SAD kao međunarodnom faktoru u rešavanju kosovskog pitanja, sagovornik Tanjuga ukazuje da je uticaj Vašingtona na međunarodnom planu vidljiv na primeru Nemačke i njenom stavu o ideji razgraničenja Srba i Albanaca.
''Angela Merkel je prvo rekla da je izričito protiv menjanja granica i tako pokazala određeno refleksivno razmišljanje, dok je Amerika rekla da prihvata svako kreativno rešenje. Međutim, ono što se sada čuje iz Nemačke pokazuje blagu promenu stava o toj ideji, a to nam nešto govori'', zaključuje Kovačić.
Ron Džonson je, inače, američki zvaničnik čijoj se pomoći u novoj fazi dijaloga Beograda i Prištine nadaju obe strane, a jedan od glavnih razloga za to je njegova odanost i bliskost predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Džonson važi za jednog od ključnih Trampovih ljudi i čoveka zaduženog za specijalne misije
Džonson, inače republikanac i biznismen iz Viskonsina, koji je pre manje od decenije stupio na vašingtonsku političku scenu, u američkom Senatu je član Komiteta za spoljne poslove i predsedavajući Potkomiteta za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, a predsedavajući je i senatskog Komiteta za unutrašnju bezbednost i vladine poslove.
Važi za jednog od ključnih Trampovih ljudi i čoveka zaduženog za specijalne misije, zbog čega njegov očekivani dolazak u Beograd prate i medijske špekulacije da nosi poruku da će predsednik SAD podržati, a možda i doći u Srbiju da finalizira eventualni dogovor Srba i Albanaca.
Sam dolazak, kako god, potvrđuje zainteresovanost za poziciju i planove Beograda.
Na to upućuje i činjenica da ovo neće biti njegova prva poseta srpskoj prestonici, pošto se Džonson u februaru ove godine već sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Od Džonsona je Vučić tada zatražio da pomogne u stabilizaciji regiona, tako što će zamoliti kosovske Albance da budu spremni za istinska rešenja, koja znače kompromis.
Džonson je tada, dan nakon boravka u Beogradu, posetio Prištinu i razgovarao sa kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem koji je poručio da je podrška SAD veoma važna prištinskim vlastima.
Prethodni susret Vučića i Džonsona u Beogradu desio se pre nešto više od godinu dana, krajem avgusta 2017, kada je Džonson naglasio da je došao u posetu Srbiji, iako je imao veoma gust raspored i da je to učinio zbog važnosti Srbije.
"Znam koliko je Vučić zabrinut za ljude u Srbiji i za regionalnu stabilnost i da pokazuje hrabrost i vođstvo, koji su potrebni, za šta imam samo pohvale", rekao je Džonson na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednikom Vučićem.
Američki senator tada je izjavio da se nada da će predsednik Vučić i Srbija da se suprotstave svim pokušajima da se da diplomatski imunitet Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, dok je Vučić poručio da Srbija donosi odluke u skladu sa svojim interesima.
Džonson će, inače, posle Beograda posetiti i Prištinu, Atinu i Skoplje, i razgovarati sa tamošnjim liderima.
Ron Džonson se za Senat prvi put kandidovao 2010, nakon što je obezbedio republikansku nominaciju.
Pet godina kasnije, 2016, ponovo je izabran za senatora.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
