Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2018, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drecun: Izjave Bajera su destabilizujuće
Poziv nemačkog poslanika da Srbija prizna Kosovo je destabilizujući, zatvara vrata za bilo kakve razgovore i dogovore, a otvara put za stvaranje Velike Albanije, ocenio je danas šef skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun komentarišući izjavu poslanika Bundestaga Petera Bajera da je Kosovo faktički nezavisno i da Srbija treba da de jure prizna "suverenu državu Republiku Kosovo".
"Nema on >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prava da govori Srbiji da mi de jure priznamo Kosovo. To se nikada neće desiti dok je na vlasti Srpska napredna stranka s koalicionim partnerima", rekao je Drecun novinarima u Klubu poslanika, nakon što je Radna grupa na čijem je čelu predstavnicima ambasada i međunarodne zajednice predstavila dokaze da u arhivama Kfora, UNMIK-a, OEBS-a, Euleksa i Haškog tribunala postoje dokazi o zločinima na Kosovu i Metohiju.
"Moji su se preci borili za Kosovo, a njegovi nisu, ubijali su ih", dodao je Drecun povodom te Bajerove izjave i njegove ocene da Srbija neće ući u Evropsku uniju bez priznanja Kosova.
Drecun je takođe, upitan da prokomentariše zabrinutost predsednika Srbije za situaciju na KiM, rekao da je ona posledica brojnih dešavanja, poput upada specijalaca sa dugim cevima na sever Kosova, ili pak insistiranju na formiranju vojske Kosova.
"Kada prevlada ekstremna politika koja se protivi dogovorima... kada se donose zakonske procedure da se formira nekakva vojska koja može samo da bude uperena protiv srpske zajednice... u takvim okolnostima ne možete reći da će se bezbednost srpskog naroda poboljšavati, ona će se pogoršavati", rekao je Drecun.
Prema njegovim rečima, bezbednosna situacija biće sve teža što se manje bude dogovaralo i razgovaralo i biće je teško očuvati.
Odgovor na zločine u arhivama međunarodne zajednice
Drecun, koji je i predsednik Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina na KiM, je rekao da u arhivama OEBS-a, Kfora, Euleksa, UNMIK-a i Haškog tribunala postoje dokumenti koji daju odgovore na mnoge počinjene zločine na Kosovu i Metohiji, kao i one u slučaju "žute kuće".
Drecun je, nakon sastanak radne grupe, novinarima rekao da je prikupljeno više hiljada dokumenata koji su danas predstavljeni i predati ambasadorima i predstavnicima međunarodne zajednice, od kojih se očekuje da pomognu u otvaranju tih arhiva.
"Predstavili smo im da je Radna grupa napravila jedinstvenu, preciznu bazu podataka zločina od 1998. do 2000. godine...Ta dokumentacija ne ostavlja prostor za bilo kakvu sumnju da je dovoljna da se pokrenu procesi i da se utvrdi ko je odgovoran za te zločine", rekao Drecun,.
Izrazio je žaljenje što na sastanku nisu bili predstavnici ambasada Francuske, Italije i Velike Britanije.
Pojedini se, kako je dodao, nisu odazvali pozivu "zbog toga što su uplašeni", iako je "obaveza i civilizacijsko dostignuće" da se zločini rasvetle.
"Italijani su naveli da su prezauzeti. Da li je razlog tome to što je u njihovoj zoni odgovornosti najveći broj nestalih, 223, i to što nisu učinili ništa da se rasvetli sudbina tih ljudi, da li se toga plaše. Obradovala nas je predstavnica SAD koja je tražila spisak kako bi nam pomogli da dođemo do te dokumentacije", rekao je Drecun.
Istakao je da su dokazi koje je prikupila Radna grupa najsnažniji napori države Srbije da formira bazu podataka i uspostavi saradnju sa Specijalnim tužilaštvom kako bi moglo da se kaže da je urađeno sve, da se procesuiraju odgovorni za brutalne zločine nad Srbima, Albancima, Romima i ostalim nealbancima na KiM.
Prema njegovim rečima, nabavljena je dokumentacija koja povezuje organizacionu strukturu bivše OVK sa zločinima, "što će biti korisno za utvrđivanje komandne odgovornosti".
"Dokumentovali smo da međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji raspolaže dokumentacijom na osnovu koje može da se utvrde neki nerasvetljeni zločini, ali ta dokumentacija nije dostupna onima koji treba da ih rasvetle", rekao je Drecun.
On je podsetio na lokaciju "Bunker" kod Đakovice u zoni odgovornosti italijanskog Kfora, gde su na dubini od sedam metara nađeni posmrtni ostaci najmanje sedam tela, a gde je istraživanje rađeno tri puta.
"Taj drastičan slučaj pokazuje neprihvatljivo ponašanje međunarodnog prisustva na KiM. Raspolažemo fotografijama delova tela članova porodica... švedski forenzičari su obavili uviđaj nakon čega su tela odneta na nepoznato mesto", rekao je Drecun i dodao da je pitanje gde.
Srbija razume interesovanje SAD da se razreši ubistvo braće Bitići, ali ne i da nema razumevanja i pomoći da se rasvetli ubistvo braće Ristić, nestalih kada su nakon Bondstila otišli u prostorije Kfora u Gnjilanu.
Drecun je dodao da je Radna grupa došla do razgovora OEBS-a sa Albancem koji je držao ilegalni zatvor, a koji je rekao da je čuvao dvojicu srpskih novinara.
"To je bio dovoljan trag da istraga počne i utvrdi ko su bili oni i ko ih je odveo i zašto verifikator OEBS-a ništa nije uradio", rekao je Drecun.
Član Radne grupe i predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović naveo je da Radna grupa apeluje na međunarodnu zajednicu u ime Beograda i Prištine i porodica nestalih i ubijenih, te da svi podaci iz arhiva ne moraju biti predato srpskim vlastima već nadležnom tužilaštvu.
"Nedopustivo je da ćutimo da su tela nađena i sahranjena na nepoznatim lokacijama. Nedopustivo je i da zločini ostanu nerasvetljeni. Mi smo tek posle 19 godina, pre par meseca došli na lokaciju 'Bunker', kod Đakovice. Ta tela su tada nađena, a tek se sada radi na njihovom iskopavanju. Dokumenta Kfora su morala da budu stavljena u funkciju rasvetljavanja zločina", ocenio je Odalović.
Odalović je rekao da su obrađene dve zone komandne odgovornosti, a da se radi na još pet, nakon čega će Radna grupa izaći u javnost.
Prema njegovim rečima, ad hok timovi Haškog tribunala ekshumirali su više od 4.000 tela, i Srbija želi da dobije izvornu dokumentaciju.
"Pokazali smo im šta su i UNMIK i međunarodni istražitelji pričali o 'Žutoj kući', nijedan predstavnik Srbije na to nije stavio ni zarez, oni su sami istraživali i opisivali i puteve kojim su Srbi i drugi nealbanci prebacivani u Albaniju, prema tome ne vidim nijedan razlog da se ne otvori duboka istraga, da se razgovara sa onim koji su to pisali", rekao je Odalović.
On je naveo da je i haškom tužiocu Seržu Bramercu rekao da se arhive tribunala otvore i podsetio da je tamo oko 10 miliona različitih dokumenata.
"Tražimo da se prođe kroz njih i da se izađe u javnost", rekao je Drecun, koji je i novinarima na kraju konferencije podelio "obimna objedinjena saznanja" u dokumentu
"Pomozite nam da se nađe istina o žutoj kući", i odvođenju zarobljenika u Albaniju kada je u to vreme na Kosovu bilo 50.000 mirovnjaka, rekao je Drecun.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
