Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2014, 12:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čak 100 strategija bez napretka

SRBIJA će najdalje do 2020. godine biti zemlja čije će stanovništvo početi da raste, dražava sa razvijenom ekonomijom, uređenim i bogatim selima. U godinama koje su pred nama ulagaćemo u privredu Kosova i Metohije, gde će se vratiti većina izbeglih. Mladi će se zapošljavati odmah po završetku školovanja, neće biti nasilja nad ženama i decom, internet će biti u svakom domu, a banje pune zadovoljnih stranih turista. Ovakva slika Srbije nije delo braće Grim, spisak lepih želja prosečnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << patriote, pa čak ni lista predizbornih obećanja stranaka. Sve ovo sadržano je u više od 100 strategija iz gotovo svih oblasti koje je Vlada Srbije usvojila od 2001. godine do danas. Čak i površno prelistavanje kilograma hartije potrošene na "strateške akte", "akcione planove", "krovne dokumente" i nebrojeno drugih "planova razvoja", "smernica" i "uputstava" dovoljno je za zaključak da većina njih predstavlja samo - mrtvo slovo. Analitičari naše stvarnosti, međutim, svakodnevno nas upozoravaju na realnost. Većina građana Srbije živi uz samu socijalnu marginu, preti nam biološko izumiranje, jede nas nezaposlenost i siromaštvo, a sve smo manje svesni ko smo i kuda se krećemo. Kako odgovor na ove izazove nije u mrtvim strategijama, čini se neophodnim da Srbija napravi primenjivi nacionalni plan opstanka iza koga bi stali svi društveni faktori - Vlada, stranke, škole i univerziteti, verske zajednice, javne ličnosti. On bi trebalo da pošalje u istoriju sve jalove planove i nemušte strategije od kojih nije bilo nikakvog rezultata.UČENjE RUSKE CRKVE EROZIJA moralnih vrednosti, siromaštvo, najave demografske katastrofe, preispitivanje prošlosti, manjak ideala i ikona mladih naraštaja - atmosfera je koja umnogome podseća na današnju Srbiju, a kroz koju je prethodno prošla postsovjetska Rusija. Predlog za izlazak iz krize kasnih devedesetih godina tamo je ponudila - Crkva. U to vreme je donet dokument nazvan Socijalno učenje Ruske pravolsavne crkve koji je sadržao konkretne predloge mera za rešavanje najvećih problema ruskog društva. Ovaj plan naišao je na podršku najvećeg dela ruske javnosti, a njegovi elementi ušli su i u zakone ove zemlje. Zahvaljujući ovim idejama u Rusiji je zaustavljen pad nataliteta, a sve bolje rezultate daje i borba protiv alkoholizma, narkomanije i kriminaliteta mladih. Suština njegovog ekonomskog dela je konkretna podrška malih poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih preduzeća. Da je dvanaesti sat da se sa pisanja neprimenjivih strategija, i nečitanja istih, pređe na dela ukazuje u prvom redu - demografija. Svako prebrojavanje više nego jasno pokazuje da je vreme za hitno reagovanje i spasavanje makar onoga što se spasiti može. Jer iz svake decenije Srbija izlazi sa čak 300.000 stanovnika manje, a još od početka devedesetih broj umrlih daleko prevazilazi broj rođenih. Demograf dr Nada Raduški, iz Instituta za političke studije, kaže za "Novosti" da jedra na vidiku za sada nema i da će trend smanjenja broja stanovništva u narednim godinama sigurno biti nastavljen. - Projekcije stanovništva za period do 2041. godine koje je uradio Republički zavod za statistiku pokazuju nastavak procesa depopulizacije - objašnjava Raduški. - Obeshrabruje činjenica da će prema svakoj varijanti projekcija, broj stanovnika Srbije biti manji. Prema optimističkoj varijanti koja podrazumeva lagano povećanje broja živorođene dece, broj građana će biti smanjen za 260.000. Pesimističke projekcije, s druge strane, govore da će nas biti manje za čak 712.000. Naša sagovornica kaže da će smanjenje populacije ići srednjim putem, što će u decenijama koje su pred nama Srbiju oslabiti za 404.000 stanovnika. Prosečna starost će porasti na 47 godina, udeo mlađih pašće na oko 11 posto, a osobe starije preko 65 godina činiće četvrtinu stanovništva Republike. Iako država već dugo ima strategiju za borbu protiv "bele kuge" i izumiranja nacije, jasno je da se deca ne rađaju pisanjem planova. I dok papiri predviđaju stimulisanje rađanja. Žene u drugom stanju dobijaju otkaze na poslu, potpisom se unapred odriču rađanja, plaćaju debelo oporezovanu opremu za bebe... Najčešći komentar na ovakav žalostan presek stanja u Republici jeste da nema para, jer je privreda države odavno na kolenima. Da je i srpska ekonomija pretrpana kojekakvim dokumentima sa tobož rešenjima ukazao je nedavno u intervjuu "Novostima" ekonomista Časlav Ocić dopisni član SANU. On je podsetio da je Vlada Srbije usvojila čak 36 ekonomskih strategija. Od većine njih nije bilo nikakve koristi jer ne rešavaju nijedan problem koji pritiska našu privredu i društvo. Njihov cilj nije bio primena i rešavanje gorućih problema, nego prosto trošenje para iz donacija. "Doneli smo i Strategiju suzbijanja siromaštva, kakva u Evropi postoji još samo u BiH. Ovakvi dokumenti se, inače, kao tehnička pomoć serviraju siromašnim afričkim zemljama, gde se ne očekuje nikakav razvoj u narednih nekoliko decenija. S obzirom na to da je Džefri Saks svojim reformskim savetima mnoge zemlje 'drugog sveta' pretvorio u zemlje 'trećeg sveta', može se očekivati da talas ovih 'afričkih' strategija zapljusne i istočnu Evropu", pojasnio je svoj stav akademik Ocić. Da država nema vremena za jalovo planiranje i gubljenje vremena na ispisivanje strateških dokumenata, smatra sociolog Jelisaveta Savić Despotović. Ona napominje da je erozija sveprisutna i da zahteva hitnu reakciju države. Ona kaže da je našoj zemlji potreban ne plan oporavka, već plan - opstanka. - Razmere krize možemo da vidimo na svakom koraku i u svim oblastima života - objašnjava ona. - Pored trenutnog siromaštva i beznađa, čini se da najteže vreme tek dolazi. Tome doprinosi i veoma loš školski sistem, prevaziđene metode vaspitanja i niz pogrešnih uzora generacije koja dolazi i koja će vrlo brzo da preuzme poluge društvene moći. Država bi trebalo da što pre osmisli pravce društvenog ozdravljenja, ili bar da nađe način da primeni već donete akte u kojima su neke varijante rešenja. Gotovo da nema sumnje da bi rad na primenjivom planu izlaska iz krize u Srbiji probudilo i različite duhove prošlosti. Jer svaki sveobuhvatni državni ili nacionalni program neminovno podseća na dokumente poput Garašaninovog "Načertanija" ili „Memoranduma SANU“ o kojima se i danas lome naučna i ideološka koplja. Tu se možda krije i razlog zašto političke elite, uprkos sveopštoj eroziji vrednosti, već godinama ne preuzimaju odgovornost za usmeravanje srpskog broda ka mirnijim vodama. Da rešenje za izlazak iz krize Srbije ne treba tražiti u nacionalnim planovima i strategijama, već u poštovanju Ustava i postojećih zakona smatra predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić. On odbija bilo kakvu vezu između ranijih nacionalnih planova kakav je bilo Garašaninovo "Načertanije" ili "Memorandum SANU". - Reč je o dokumentima koji su donošeni u potpuno drugačijem vremenu i političkim okolnostima i samo šovinisti ne prave razliku između njih - objašnjava Antić. - Ovi dokumenti ticali su se državnosti i ustavnog uređenja Srbije, što se danas ne dovodi u pitanje. Antić smatra da je Srbiji novi nacionalni program izlaska iz krize potreban samo na planu teorije. U praksi, međutim, dovoljno je samo poštovanje važećih propisa. U njima jasno piše kakav Srbija treba da ima odnos prema svom narodu, kako se vodi ekonomska politika, bori protiv korpucije... Naš sagovornik kaže da je najveći broj strategija koje je Srbija usvojila preuzeto od EU i da su stoga neprimenjive. Najbolji primer koliko vlasti u proteklih 25 godina nisu imale demokratski kapacitet je nerazmatranje građanskih inicijativa koje na najbolji način kanališu potrebu društva. Dosledno držanje Ustava, zakona i narodnih inicijativa biće prvi znak izlaska države iz hipokrizije u kojoj se već godinama nalazi. SELO NAJKRITIČNIJE SILNO vreme, pare i strpljenje prethodnih decenija potrošeno je na pisanje strategija razvoja srpskog sela. Rezultat svega toga je - poražavajući. Procenjuje se da će u sledećih desetak godina više od 700 sela ostati potpuno prazno. Od 4.600 sela u Srbiji u čak 73 odsto ne postoji dom kulture, niti biblioteka. Poštu sanjaju meštani 2.000 sela, dok oko 500 naselja nema vezu sa ostatkom sveta javnim prevozom. Petina naselja nema ni osnovnu školu, dok je 61 odsto njih bez vrtića. Kada se na sve ovo doda činjenica da se stanovništvo najviše topi u ruralnim sredinama, jasno je da više nije reč o razvoju sela u Srbiji, već o njihovom golom spasavanju.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...