Izvor: Večernje novosti, 25.Sep.2016, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanci Srbiji preoteli milione evra!

Vlasti u Prištini nastavljaju uzurpaciju srpske imovine, međunarodna zajednica ne reaguje na svojatanje naših preduzeća, zemljišta... ČIJI su rudnici na Kosmetu, hiljade hektara na Šar-planini, hidroelektrana "Gazivode", Ski-centar "Brezovica"? Ako odgovor daju kosovski političari čuće se: to je nacionalna imovina Kosova. Srpski zvaničnici reći će: ako koza laže, katastarske knjige ne lažu. Iako se u zapadnom svetu imovina neretko naziva svetinjom, mentore kosovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << državnog projekta koji potiču iz tog istog miljea ne dotiče što se na KiM krše svojinska prava. Koliko sutra, ova tema ponovo će se potegnuti u briselskom dijalogu, gde u okviru pregovora o telekomunikacijama Priština pokušava da imovinu "Telekoma Srbije" na KiM proglasi imovinom "Telekoma Kosova", uprkos dokumentaciji koju srpska strana drži u rukama, a koja pokazuje šta je čije. "TELEKOM" je tek delić onoga na šta je Priština "bacila oko" ili je već otela. Vrednost imovine "Železnica Srbije", na primer, knjigovodstveno se vodi na 206 miliona evra, tržišna je i veća, a kosovske vlasti su je odavno upisale na "Železnicu Kosova". Imovina na KiM, na koju država polaže pravo, vredi više od 200 milijardi dolara, objavila je Privredna komora Srbije pre četiri godine. Nije, međutim, na KiM ugrožena samo imovina koja se vodi na državu Srbiju, već i privatna. Predstavnici Srba na KiM upozoravaju da je nedavno u kosovskoj Skupštini usvojen zakon o Agenciji za imovinu koja bi trebalo da nasledi nadležnosti postojeće Agencije, a koja, do sada, nije sprovela ni jednu odluku u korist Srba i njihovog vlasničkog prava. Predsednik liste "Srpska" Slavko Simić kaže da ovaj zakon predstavlja samo jedan od modusa za trajno otuđenje imovine u vlasništvu Srba.UGLjA ZA DVA VEKA PRIŠTINA pokušava da Srbiji izbriše i bogatstvo koje se ogleda u rezervama od 15,7 milijardi tona uglja u kosovskom, dreničkom i metohijskom basenu, koji može da se eksploatiše u narednih dvesta godina. Vrednost lignita procenjuje se na oko 400 milijardi evra, rezerve cinka i olova su oko 46 miliona tona, magnezita osam miliona, dok rezerve boksita premašuju 1,6 miliona tona. Značajni su i izvori vode, odnosno geotermalna ležišta. - Zakon je potpuno štetan za Srbe, na prvom mestu za raseljene i njihova vlasnička prava. Agencija bi dobila diskreciono pravo da upoređuje srpsku i albansku dokumentaciju o vlasništvu i da bez ikakve kontrole donosi odluku ko je vlasnik. U praksi, primena ovog propisa izgledaće tako što ukoliko Albanac napravi kuću na nelegalno zaposednutoj zemlji nekog Srbina i odatle neće da se pomeri, gotovo da neće biti mehanizama da se vlasniku povrati imovina - kaže nam Simić. Ukoliko pomenuta Agencija zaživi kako je predviđeno, ona, recimo, može da objavi oglas u albanskim medijima koji nisu dostupni Srbima, pogotovu raseljenima, i tim putem najavi raspravu o određenoj imovini i pozove vlasnika da se javi u predviđenom roku. Ukoliko vlasnik to ne učini, razmatrale bi se opcije koje mogu biti u prilog uzurpatora, opominju predstavnici Srba, strahujući da će novi zakon biti koban po privatnu imovinu naših sunarodnika. Prema podacima Kancelarije za KiM, na prostoru Kosmeta do 1999. godine bilo je registrovano 509 srpskih društvenih i javnih preduzeća, a njihovu privatizaciju započela je Poverenička agencija koju je formirao Unmik 2002. godine, a koja je 2008. prerasla u kosovsku Agenciju za privatizaciju. Samo u prvih nekoliko godina od formiranja Agencije privatizovano je oko 300 srpskih preduzeća od kojih je prodajom dobijeno - 352 miliona evra. Poslednjih godina, broj nelegalno privatizovanih preduzeća i ispostava srpskih firmi na Kosmetu duplo je veći. Ekrem Hajdini, direktor ove Agencije, pojasnio je "Novostima" da je od oko 600 društvenih preduzeća kosovska Agencija za privatizaciju formirala 769 novih kompanija i privatizovala većinu njih. Goran Rakić, gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice ukazuje, međutim na nelegalne privatizacije u ovoj opštini, kao i u Leposaviću: * Ski-centar "Brezovica" - Nelegalno je privatizovano pet, šest "Luksovih" lokala u severnom delu Mitrovice, robna kuća i nekoliko firmi u Leposaviću što je svojevrsno otimanje srpske imovine. Nove najavljene privatizacije nedopustive su dok se ovo pitanje ne reši između delegacija Beograda i Prištine u Briselu i dok se ne formira Zajednica srpskih opština. Problem je, međutim, što Priština uporno izbegava da se na pregovarački sto stavi pitanje imovine, iako Beograd na tome stalno insistira. SAMO KVADRATI 625 MILIONA EVRA PREMA podacima Republičke direkcije za imovinu, u državnom vlasništvu na KiM je oko 1,2 miliona kvadrata službenih zgrada, 145.202 poslovnih kvadrata i oko 25.000 stambenih. Tu je i 753.915 kvadratnih metara objekata poput restorana, odmarališta... Dodajući na to poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište, procena je da ovaj deo državne imovine vredi 624.229.322 evra. Ukupna vrednost nepokretnosti društvenih i javnih preduzeća na koju pravo polaže naša država procenjuje se na oko - 220 milijardi dolara.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...