Izvor: Politika, 14.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmeh koji leči
Prijatelji nisu bili iznenađeni kada su čuli da je Katarina Vučetić spasila ljudski život. „Zašto to radiš? Pogledaj kako je život lep”, obratila se dvadesetpetogodišnja manekenka Mirku P. (44) koji je stajao na Brankovom mostu i nameravao da skoči u savsku vodu. Posle dvočasovne borbe sa očajnimčovekom, Katarina je uspela da ga privoli da pređe na njenu stranu – stranu života.
„Katarina bi pomogla svakome, nikad joj nije bilo teško da sasluša >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i posavetuje. Ima posebnu energiju i osmeh koji leči”, veli Ivana Radivojević, njena prijateljica iz detinjstva.
Zelenooka Nišlijka koja živi u Beogradu smatra da ništa nije slučajno, pa ni to što je tog dana posle kastinga odlučila da prošeta Brankovim mostom i spusti se do reke.
Put joj je preprečila drama koju hrabra devojka nije želela da izbegne. Mirku je pružila ruku i našalila se „mene nijedan muškarac nije odbio” posle čega je on odustao od namere da sebi oduzme život.
„Toliko sam verovala da ću uspeti i nisam ni pomišljala da će se desiti suprotno”.
Za kratko vreme podigla je medijsku prašinu mnogo veću nego što to na Balkanu uglavnom polazi za rukom samo političarima. Njen telefon ne prestaje da zvoni, stižu pokloni i ponude za posao, a Katarina priznaje da je malo umorna od svega. Život joj se preko noći promenio, a „samo sam pomogla čoveku u krizi, pa to bi svako normalan uradio”.
Žali što još nije ispunila obećanje koje je dala Mirku.
„Razočarana sam što tada nismo popili piće. To sam mu obećala i osećam se kao da sam ga izdala”.
Odmalena je navikla na svetla kamera i škljocanje fotoaparata, a, kako kaže, neiscrpnu volju za životom i snagu najviše duguje sportu. U osmogodišnjoj plivačkoj karijeri osvojila je 450 medalja. Sa dvanaest godina potpisala je prvi profesionalni ugovor i otputovala u Makedoniju. Šest meseci provedenih u Strugi bili su najteži period u njenom životu. „Noći sam preplakala jer mi je nedostajala porodica. Suze mi nikada nisu videli. Znala sam da moram da izdržim zbog karijere”.
Plivanje je prestala da trenira 2002. godine. Pamtiće ga i po tome što je zahvaljujući njemu naučila da stoički podnosi neuspehe. A, čini se kao da je ređala samo pobede. Bila je misica Niša, učestvovala je u izboru za „Miss earth”, slikala se za mnoge naslovnice, snimila spotove. Još samo da diplomira na sportskom menadžmentu.
„Sada sam na nekoj prekretnici. Dvoumim se da li da upišem postdiplomske studije ili da se zaposlim u struci”.
Bez obzira na uspeh, prijatelji tvrde da se nije promenila. „Katarina nikada ne zaboravlja one sa kojima je odrasla, to je njena najveća vrlina”, izričita je Ivana.
Katarina nema uzore. Impulsivna je i ponekad kaže čak iono što ne misli. Koliko je hrabra, pokazala je.
Lepotu i šarm poseduje. Još samo da pronađe čoveka koji će da je poštuje, s njim izrodi mnogo dece i sagradi kuću na obali mora...
Rođena je 10. aprila 1983. godine u Kruševcu kao najmlađe dete u porodici. Detinjstvo je provela na selu u blizini rodnog grada. „Brinula sam o jagnjetu i dvema persijskim mačkama, a rado sam pomagala baki u bašti”. Osnovnu školu završila je u Nišu. Srednju u Nišu i Beogradu.
Dizajn kožnih tašni sa poludragim kamenjem, jedan je od njenih brojnih hobija. Dobro se snalazi u kuhinji. Kaže da je zaljubljive prirode. Otkrila nam je i to da dečka nema, ali da je privlače „momci koji znaju šta hoće, izgled nije presudan”.
Nada se da će staza na Brankovom mostu biti mesto za lagane korake, a ne granica na kojoj se mnogi nađu kada odluče da okončaju život.
Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 15/06/2008.]
