Izvor: Objava, 09.Jun.2020, 09:19

Gotovo jedan od pet potrošača skupo plaća socijalne rejtinge

Najnoviji izveštaj kompanije Kaspersky pod nazivom Socijalni krediti i bezbednost: prihvatanje sveta rejtinga, otkrio je da se 18% potrošača na globalnom nivou suočilo sa poteškoćama kada je reč o pristupu finansijskim uslugama zbog procene njihovih informacija na društvenim mrežama od strane sistema bodovanja. Mada su ovakvi sistemi socijalnog bodovanja postali rasprostranjeniji i već su implementirani u mnogim zemljama i industrijskim sektorima, njihovo kreiranje zahteva više pažnje, s obzirom na to da mogu dovesti do negativnih posledica.
Gotovo sve usluge koje koristimo onlajn u gotovo svim aspektima naših života – od društvenih mreža do bankovnih računa – zasnivaju se na podacima kako bi se olakšao život ljudima. Uz pristup ličnim informacijama, uključujući aktivnost na društvenim mrežama, organizacije svojim trenutnim i potencijalnim klijentima mogu ponuditi njima prilagođene usluge i besprekornije iskustvo. Međutim, ovakva procena ponašanja takođe vodi bodovanju socijalnih kredita na osnovu automatizovanih algoritama koji mogu da utiču na naše privatne živote. Potrošači su u okviru izveštaja “Socijalni krediti i bezbednost: prihvatanje sveta rejtinga” kompanije Kaspersky, podelili primere ovakvih iskustava.
Prema nalazima izveštaja, 18% potrošača iskusilo je probleme prilikom dobijanja zajmova ili hipoteka zbog informacija koje su o njima prikupljene sa njihovih naloga na društvenim mrežama, uz najveći uticaj na ljude starosti između 25 i 34 godine (32%) koji se najviše oslanjaju na ove servise. Mada postoje dobro poznati propisi za bodovanje kredita na osnovu finansijskog ponašanja, ne postoji neki okvir koga su ljudi javno svesni kada se radi o sistemima koji prikupljaju lične informacije sa naših onlajn profila.
Izveštaj kompanije Kaspersky navodi da su ljudi spremni da podele osetljive privatne podatke kako bi osigurali bolje rejtinge i popuste, i da bi uživali posebne usluge. U isto vreme, značajan broj potrošača i dalje je na oprezu povodom načina na koji koriste društvene mreže, i neki ne bi pristali da organizacije dobiju uvid u njihove lične žvote. Primera radi, četvrtina (26%) ispitanika je rekla da ne bi podelili svoje profile samo da bi brže završili proces pozadinskih provera za kreditne kartice. Nešto manji procenat ljudi ne oseća se prijatno da podeli ovu vrstu ličnih informacija kako bi svom detetu osigurali mesto u najboljoj školi (20%) ili bolji stan za iznajmljivanje (18%).
“U današnjem digitalnom svetu sistem socijalnog bodovanja će uskoro postati sve rasprostranjeniji, i ne samo izbor već sastavni deo mnogobrojnih usluga. Ipak, globalna anketa kompanije Kaspersky ukazuje na to da postoji značajan broj onih koji ne žele da dele svoje lične informacije kako bi obezbedili dobre pogodbe. Njihovo mišljenje se ne može ignorisati, i dok programeri od algoritama baziranih na veštačkoj inteligenciji kreiraju socijalne rejtinge, interes svih treba biti uzet u obzir, kao i pitanja koja se tiču poverenja i transparentnosti.” izjavio je Marko Projs (Marco Preuss), direktor tima za globalno istraživanje i analizu u kompaniji Kaspersky.
Dok preduzeća pokušavaju da na novi način izvuku korist od tehnologije i podataka o potrošačima, potrošači takođe razmatraju kojim organizacijama mogu poveriti svoje podatke – dok opseg sajber pretnji nastavlja da se širi i zaštita ličnih podataka može predstavljati veliki izazov. Kompanija Kaspersky je otkrila da se potrošači po pitanju svojih podataka sve više oslanjaju na medicinske ustanove, banke ili osiguravajuća društva, pre nego na vlade. Stoga, samo 19% ispitanika je reklo da ne veruju ovim kompanijama ili uslugama kada je reč o skladištenju njihovih ličnih podataka, dok četvrtina (24%) potrošača kaže da ne veruju vladi.
Profesor Čengaj Lin (Chengyi Lin), pridruženi profesor strategije na institutu INSEAD, komentariše: “Glavni cilj sistema socijalnog bodovanja je da meri i unapredi poverenje – i u digitalnom i u fizičkom svetu. U isto vreme, sistem zahteva poverenje javnosti kako bi funkcionisao. U zavisnosti od ekonomskog, socijalnog i kulturnog konteksta, nivo opšteg poverenja, poverenja u različite entitete i poverenja u digitalni svet varira od zemlje do zemlje. Stoga će odluka da li dizajnirati i implementirati sistem socijalnog bodovanja, makar na kratko vreme, najverovatnije biti na svakoj zemlji pojedinačno. Osim očiglednih briga za privatnost podataka i bezbednost, odluka treba pažljivo da razmotri koje ustupke je društvo spremno da napravi, kome je društvo spremno da poveri dizajniranje i upravljanje radom sistema, i kako će sistem biti implementiran i regulisan.”
Kompanija Kaspersky potrošačima savetuje preduzimanje sledećih koraka prilikom deljenja ličnih informacija onlajn kako bi zaštitili svoju privatnost:
• Budite svesni toga koje lične informacije delite onlajn i ko ima pristup vašim ličnim nalozima. Možete koristiti Privacy Check uslugu kompanije Kaspersky kako biste istražili kako da promenite podešavanja privatnosti na svojim onlajn servisima, da biste uspostavili kontrolu nad svojim ličnim podacima.
• Deljenje ponašanja ima određene prednosti ali samo sa odabranim servisima. Onlajn istraživanje vam može dati popust na vaš omiljeni brend, ali ovo može dovesti do toga da kompanija o vama zna više nego što želite. Ostanite oprezni kada je reč o onlajn aktivnostima.
• Koristite pouzdano bezbednosno rešenje, kao što je Kaspersky Security Cloud za sveobuhvatnu zaštitu od širokog opsega pretnji, kako biste zaštitili onlajn privatnost. Na primer, Do Not Track opcija sprečava učitavanje elemenata za praćenje koji nadgledaju vaše aktivnosti na veb-sajtovima i prikupljaju informacije o vama.
Za više informacija o izveštaju, molimo posetite veb-stranicu.