Blog: Dragan Varagić, 12.Jun.2014, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad i uspon političkih botova! Zašto su danas svi politički neistomišljenici botovi?
Za razliku od ogromne većine online korisnika, predstavnici političkih partija su veoma brzo shvatili da komentari mogu predstavljati sredstvo agitacije većem broju osoba (ne komunikacije, konverzacije) prvo na sajtovima posećenih medija, a kasnije i na društvenim mrežama. Od izbora 2012. g. u Srbiji pisanje i kopiranje političkih pamfleta i parola putem različitih (uglavnom) izmišljenih naloga je dovedeno do apsurda. Takvo depersonalizovano agitovanje i copy/paste plasiranje politički instruiranih ideologija se odomaćilo u ovdašnjim jezicima kao botovanje, a oni nalozi na internetu (na sajtovima medija, forumima, društvenim mrežama...) koji se tako ponašaju su nazvani botovi, po istoimenim sofverima koji se koriste na internetu. Ako ne možete da prihvatite da postoje drugačiji stavovi od vaših, vi ste... (dopiši) U poslednje tri godine ustalila se veoma netolerantna praksa da se SVI (politički) neistomišljenici u startu prozivaju kao botovi, što između ostalog znači i sledeće: Ti nemaš stvoj stav (jer se tvoj stav razlikuje od mog), nemam ja s tobom šta da pričam - ti si bot! Aktuelni izbori za predsednika Srbije pokazuju da se ovaj trend prozivanja svih neistomišlenika botovima dodatno intenzivirao. To je postao praktično jedini način da se pokuša "neutralizovati" politički protivnik - tako što mu se prilepi etiketa "bot". Po mom mišljenju, oni koji koriste ovu praksu etiketiranja botova - oni su... (dopisati). Pitanje glasi: Kome se obraćate kada ste učesnik online diskusije? Preko 99,9 odsto svih online korisnika koji ostavljaju neke komentare, jednostavno odgovaraju drugim diskutantima, ne vodeći računa o tome da komentarisanje na internetu znači da pored učesnika u nekom komentarisanju ima mnogih drugih online korisnika koji to komentarisanje prate. Fokus obraćanja ne bi trebalo da bude usmeren samo prema onima s kojima ste u direktnoj konverzaciji, već treba da imate u vidu činjenicu da na jedan komentar ide bar 100 korisnika koji samo posmatra šta se dešava... Diskusija je vrsta konverzacije, nije svako komentarisanje diskusija (konverzacija) Slično kao što veliki broj osoba ne razmišljaju o tome da u komentarisanju ima mnogo širi auditorijum od onog kojem se direktno neko obraća, toliki je i broj onih koji ne pokazuju nikakvu potrebu da uđu u dijalog sa osobama koje imaju drugačije stavove. To se najbolje vidi na primerima ekstremnih razlika u stavovima: Da li postoji mogućnost konverzacije između osoba koje su za ili protiv gej prava? Da li nedostatak direktne podrške ili osporavanja gej prava od strane neke individue može automatski smatrati stavom protiv ili za (respektivno)? Da li su SVI srbi četnici, a SVI hrvati ustaše? Da li su SVI politički neistomišljenici botovi? ... Da li su ovde nabrojane i neke osobe koje imaju svoje ljubavi, strahove, nade, dobre ili pogrešne stavove...? U osnovi, kod svih ovakvih sukoba reč je o nedostatku volje za dvosmernom komunikacijom (dijalogom) između različitih zatvorenih zajednica. 2010. g. desio se u Srbiji jedan interesantan spor između dve blog zajednice - zajednice oko bloga B92 i zajednice oko blog događaja Blog Open. Pljuštale su kritike, prozivke, vređanja sa svih strana. Obzirom da sam deklarisani ekstremni protivnik generalizacija i ostrašćenosti svih vrsta, na svom blogu sam tada pokušao da napišem što objektivniji (neki bi rekli neutralniji) tekst (linkovan na početku ovog pasusa) na temu ovog događaja sa ciljem da uradim nešto što je do tog momenta izgledalo nemoguće - da "pripadnike B92 blog klana" nekako nagovorim da komentarišu na nekim drugim blogovima, van "udobnosti B92 bloga". I uspeo sam u tome, što se može videti u komentarima na taj tekst. Tajni recept: Kako da vas "druga strana" čuje? Na žalost, većina nema volju koja je potrebna da bi se došlo do konverzacije kroz diskusiju, a recept za uspostaljanje dijaloga između strana koje imaju različite stavove je u osnovi veoma jednostavan: Izbacite iz retorike kvalifikacije, cinizam, optuživanje... ili - Nemojte napadati drugoga ako želite s tom osobom da razgovarate. A koji bio dovoljno jak motiv koji bi vas naterao da "oladite" i upotrebite veliki napor da se voljno normalnim rečima vi obratite prvi "drugoj strani"? Postavite sebi sledeće pitanje: Da li biste voleli da "druga strana" ČUJE ono što želite da kažete? Kao što oni ne čuju šta vi pričate, tako ni vi ne čujete šta oni pričaju. To važi i u klasičnim raspravama neistomišljenika, ali i na internetu. Pročitati: Ko su i čemu služe stranački botovi? Šta su, ko su i kako funkckionišu ti čuveni botovi? Provela sam nekoliko dana sa botovima i saznala da ne rade za sendviče Napomena: Slika je preuzeta odavde.
.jpg)
