Izvor: RuskaRec.ru, 02.Sep.2017, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masovna svest u opasnosti: Ruski bloger „raskrinkava” zapadne filmove
Roman Taran, 41-godišnji bloger iz Sankt Peterburga, postao je poznat u Rusiji iz neobičnog razloga. Po struci je filozof, ali smatra da je to u savremenom svetu potpuno beskorisno. Zbog toga se zaposlio kao stručnjak za marketing.
Međutim, uskoro je osetio da ne može sakriti svoj filozofski pogled na svet, pa je odlučio da napravi video snimak u kome iznosi razmišljanja o popularnoj seriji „Westworld” i da ga postavi na >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << Jutjub.
Njegov filozofski pogled na poznate serije postao je veoma popularan među ruskim gledaocima. Izgleda da je dugo vremena trebalo da se pojavi neko ko bi ih konačno u potpunosti objasnio. Njegov kanal „Skriveni smisao: film i realnost” prati oko 76.000 ljudi. Najpopularniji je video o filmu „Matriks” sa preko 840.000 pregleda. Taran je ispričao „Ruskoj reči” na koji način otkriva istinski smisao filmova.
Šta tačno znači fraza „skriveni smisao” i na koji način ga otkrivate u filmu?
Ja ne tražim skriveni smisao u „skrivenim porukama” ili „reminiscencijama” koje reditelji ubacuju u filmove i koji primoravaju gledaoce da žive u tom zamišljenom i nestvarnom univerzumu. Za mene je jako bitna veza između filma i stvarnosti. Baš kao i mitovi, filmovi postavljaju ciljeve i bave se smislom ljudskog života, zadovoljavajući unutrašnje potrebe ljudi. Potrebno je pronaći skriveni smisao filma kako bi se otkrile te potrebe i način na koji se mogu zadovoljiti.
Roman Taran je po struci filozof, ali smatra da je to u savremenom svetu potpuno beskorisno. Zbog toga se zaposlio kao stručnjak za marketing. Izvor: Lična arhiva
Kada počnete da analizirate film vaš odnos prema njemu se može promeniti. U tom procesu odjednom shvatite da film koji ste smatrali smešnim ili, naprotiv, uzvišenim i dubokim, zapravo sadrži neke neprijatne ideje. I shvatite da vrlo malo filmova ima pozitivnu poruku.
U jednom video-snimku rekli ste da je „Titanik” jedan od najopasnijih filmova jer promoviše siromaštvo i zavist zasnovanu na društvenoj nejednakosti. Šta mislite, da li je Džejms Kameron namerno to uradio?
Nisam ja prvi pronašao taj smisao u filmu. To je učinio multimilioner Rendi Gejdž koga sam citirao u snimku. U Holivudu je snimanje filmova biznis, a to donosi garantovanu dobit. Zato se reditelji i scenaristi dobro snalaze u psihologiji i znaju koje teme ili slike mogu izazvati reakciju gledalaca.
Roman Taran: „U Holivudu je snimanje filmova biznis, a to donosi garantovanu dobit. Zato se reditelji i scenaristi dobro snalaze u psihologiji i znaju koje teme ili slike mogu izazvati reakciju gledaoca.” Izvor: Lična arhiva
„Rouz jede u trpezariji prve klase. Okružuju je ti mračni, naduveni bogataši koji ispijaju brendi, puše cigare i vode besmislene razgovore o polo utakmicama i notornim glupostima... Pojavljuje se Džek i kaže Rouz: ’Dođi dole u treću klasu da ti pokažem kako se uživa!’ Zatim se prikazuju siromašni ljudi koji, naravno, pevaju, igraju i zabavljaju se. Film nam pokazuje koliko je sa njima lepše i zabavnije... Bogati ljudi uopšte nisu zabavni. Radije biste se družili sa siromašnima. I ako hoćete da budete prihvaćeni i da se uklopite u većinu, a mnogi ljudi samo to žele u životu, svakako je bolje da ste siromašni” [Citat iz knjige Rendija Gejdža „Zašto ste glupi, bolesni i slomljeni... i kako da postanete pametni, zdravi i bogati”].
Većinu filmske publike čine siromašni ljudi. Glavni junak mora biti obična osoba da bi gledalac saosećao sa njim, a negativci moraju pripadati bogatoj manjini. Zavist je osećanje koje se najteže iskorenjuje. Igrajući se osećanjima zavisti može se na vrlo jednostavan način manipulisati ljudima.
Kako ste došli do toga da je lik Neo iz Matriksa terorista?
Matriks mi se od početka nije naročito dopao. Onda sam jednog dana analizirao karaktere likova iz filma i primetio sam da članovi Morfijusove posade nemaju pristup stvarnom svetu, kao ni oni iz Matriksa. Njihovo postojanje se zasniva na verovanju u ono što im vođa kaže. Ta situacija je veoma slična regrutovanju terorista.
Izvor: Skriveni smisao / Jutjub
„Morfijus priča Neu o ’realnom’ svetu. Važna činjenica je to što je Neo prisiljen da mu veruje na reč. Zapravo, Morfijus mu demonstrira ’stvarnost’ pomoću simuliranja. Postavlja se pitanje da li je onda i slika stvarnosti takođe simulirana“.
Od svih video-snimaka na kanalu ovaj ima najviše komentara. Nažalost, sudeći po reakciji korisnika, shvatio sam da nije svako sposoban da gleda na stvari iz drugog ugla. Tinejdžeri su ostavili dosta negativnih komentara.
To je odličan primer kako filmska industrija utiče na način razmišljanja. Ljudima je dovoljno prikazati junaka koji čini čuda i bori se protiv sistema i on odmah postaje neko na koga se ugledaju. Gledaoci se toliko poistovećuju sa glavnim junakom da je svaka sumnja u njegov heroizam loše prihvaćena.
U analizi serije „Westworld“ vi, između ostalog, kažete: „Ako osoba postoji ali se ne razvija to znači da je njeno postojanje mehaničko i ona se ne razlikuje od robota koji funkcioniše prema određenim programima“. Međutim, na kraju prve sezone, jedan od robota savladava sve prepreke i ubija svog tvorca. Da li je to ispravan razvoj događaja?
Filmovi danas omogućavaju gledaocima da „odigraju“ svoje unutrašnje konflikte i fantazije koje su zabranjene u društvu. Drugim rečima, filmovi o nasilju zapravo smanjuju intenzitet tih fantazija i tako sprečavaju gledaoce da ih ostvare.
Pored toga, razvoj čoveka koji želi da izađe iz nametnutih okvira uspešno dovodi do simboličnog ubistva osobe koja je postavila te okvire, a to je najčešće otac. Setimo se Platona, koji je shvatio da je narušavanjem Parmenidovih filozofskih okvira na neki način ubijao svog oca. Možemo navesti očigledne primere i prisetiti se veze između Frojda i Junga ili Huserla i Hajdegera. U svakom od tih slučajeva „duhovni oci” su osećali da se njihova deca odvajaju od njih, pa su u stvarnom i fizičkom smislu bili emotivno ubijeni.
Nasilje u filmovima ispunjava glavnu simboličku funkciju: ono izražava ideju zločina ili kršenje neke granice. Čak i u svakodnevnom životu, kad vas neka bliska osoba izneveri, vi kažete „on me je ubio“ i tako to i doživljavate. U izmišljenom delu, ovakvo iskustvo poprima oblik stvarnog ubistva.
Eksplozija u Kremlju i zli mutanti: Šta je Holivud snimao u Rusiji?
