Izvor: JuznaSrbija.info, 25.Maj.2022, 19:16

Za one koji pamte i vole da uče: Danas je 25. maj, Dan mladosti i Titov rođendan

Tito, partija, omladina, akcija, štafete i sletovi bili su obeležja jednog od najvećih praznika stare Jugoslavije. Stariji - prisetite se, a mlađi - saznajte kako smo nekada slavili ovaj dan i otkud štafeta…

I danas, 38 godina posle smrti Josipa Broza Tita, u nekim gradovima regiona živi sećanje na praznik koji se širom bivše Jugoslavije nekada masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan doživotnog predsednika SFRJ.

Iako je Tito zvanično bio rođen >> Pročitaj celu vest na sajtu JuznaSrbija.info << 7. maja, 25. maj je obeležavan kao njegov rođendan.

Centralna manifestacija uvek je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet.

Titu je tom prilikom uručivana štafeta mladosti, koja je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije.

Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke.

Štafeta je povezivala sve gradove, staze, planine, reke kojima su trčali, plivali, plovili ili leteli njeni nosioci.

Svaka štafeta priča za sebe

Poruke na štafetama su bile originalne i raznovsrne, a autori u većini slučajeva anonimni. Palice su najčešće pravljene od drveta i metala, sa obaveznom petokrakom ili plastičnom buktinjom na vrhu. Javnost je putem radija i televizije, svakodnevno informisana o kretanju štafete i proslavama organizovanim u njenu čast. Na ovaj dan najbolji među najboljima dobijaju priznanja za značajna ostvarenja u protekloj godini.

U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12.500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Godine Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.

Godine 1957 na Titovu inicijativu, taj događaj proglašen je za "Dan mladosti." Do Titove smrt 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na Stadionu JNA u Beogradu.

Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4.maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odru predsednika u Skupštini SFRJ.

Štafeta mladosti nastavlja svoj život i posle smrti Josipa Broza i postaje simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predaje se ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije .

bog štefaete je izbio I skandal 1987. godine. Tada je u Sloveniji objavljeno idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea "Novi kolektivizam", u stvari je bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela "Treći rajh" Riharda Klajna. Čak i rešenje koje je na kraju usvojeno, razlikovalo se od prethodnih štafeta. Urađena je od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na našim prostorima.

A, štafeta…i danas se nosi iz BiH, Hrvatske, Crne Gore..Krajnje odredište je Kuća cveća u Beogradu.

Inače, ideja o pronošenju“štafte” rodila se u glavi pančevačkog skojevca Mića Josipovića 1944. godine.

O tome je svedočio Vitomir Sudarski, mekadašnji predsednik opštine Pančevo, u svojoj knjizi “Skice izgubljene povesti. “

Naime, štafetna palica je trebalo da budu uručena Brozu prilikom velike Prvomajkse parade u Beogradu 1945. godine. Pančevci je trebalo da tu palicu donesu do Dunava i da je na sredini reke (mosta je tada bio poručen) predaju omladincima Beograda. O tome je obavešeten visoki državni funkcioner Jovo Bakić.

Bilo je to vreme veliek vojne parade ispred savezne skupštine, pa je to bila odlična prilika da štafeta, nožena iz ruke u ruku, stigne do vođe i vrhovnog komandanta .

U međuvremenu, izrada palice je poverena članovima SKOJ-a u fabrici nameštaja “Gaj”. Poslednjih dana aprila u Pančevu su određeni omladinci i omladinke , kojima će pripasti čast da ponesu štafetu. Prva je bila Vera Vasić, 16- godišnja skojevka iz “Tekstilane”, a na samoj obali Dunava trebalo je da je preuzme i na sredini reke preda kolegama Vasa Perin. Bio je obezbeđen i kamion za prevoz omladinaca.

Slučajno ili ne, tek, prvi koji je lično Brozu predao štafetnu palicu bio je predsednik Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije Miko Tripalo, 1957. godine. Poslednja koja je imala tu čast bila je studentkinja iz Prištine Sanija Hiseni, 25. maja 1979. godine

Tog 1. maja održan je miting u starčevačkoj šumi, a Dušan Bogdanov -Senko je predao omladinki Veri pančevačko prvenče “Titove štafete.”Sve je išlo po planu, ali kada je doneta do Dunava, poslednji nosilac sa pančevačke strane Vasa Perin nije imao kome da je preda. On tada odlučuje da nastavi do centra prestonice, Prvomajskse arade i svečane lože i sam je preda lično Brozu.

Do problema je došlo kada je Perina nadomak cilaj zaustavilo obezbeđenje. Pokušao je nesrećnik da objasni pančevački inicijativu, tražio je i da pozovu Jovu Bakića, ali ništa nije vredelo.

Uspeo je na kraju da pozove Bakića iz prostorija jugoslovenskog sindikata (današnjeg Doma sindikata). Tada saznaje da je Mića Josipovičć “zaboravio glavno” a da su Pančevci uradili šta je trebalo.

Dobio je, ipak, obećanje, da će biti primljen u Belom dvoru po završetku parade.

I tu nije kraj Perinovim problemima. On je odvezen do kapija dvora, ali dalje nije mogao. Štafetu je preuzelo obezbeđenje uz obećenaj da će biti predata Titu.

Tek godinu dana kasnije omladina Kragujevca predlaže masovno štafetno trčanje širom Jugoslavije, Maršal prvu prima u Zagrebu 1946. godine.

Tito je na čelu SFRJ bio punih 35 godina i imao je nesumnjivo izuzetan ugled u tadašnjem svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliku težinu.

Kao vođa Komunističke partije Jugoslavije, predvodio je partizanski pokret u Drugom svetskom ratu, iz koga je izašao kao proslavljeni ratni komandant, predvodnik najmasovnijeg pokreta otpora u okupiranoj Evropi i neprikosnoveni lider zemlje.

Tito je preminuo 4. maja 1980. godine.

Nastavak na JuznaSrbija.info...