Izvor: JUGpress.com, 24.Maj.2020, 10:07
U Vlasotinačkoj čaršiji: Dugački redovi za 100 evra
VLASOTINCE
Davanje jednokratne pomoći u iznosu od 100 evra u protivdinarskoj vrednosti izazvala je opštu gužvu u Vlasotincu. U četvrtak, kada je bilo obznanjeno da će građani dobiti ovu pomoć, od jutarnjih sati i tek što se razdanilo u centru grada u Nemanjinoj ulici, gde se nalazi Poštanska štedionica, formiran je bio red dugačak stotinak metara.
U toku čitavog dana dešavalo se da se smanji gužva, jer je jedno vreme kiša dobro pripretila, da bi se prestankom >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << padavina, opet formirao dugačak red.
Pošto nam je spavaća soba prema glavnoj ulici, u sam cik zore čula se galama i neko komešanje. U prvi mah pomislio sam da je to mladež, koja zna ponekad da ostane u gradskim kafićima i do samog jutra. Ali, kada sam otvorio prozor, ispred vrata Poštanske štedionice bilo je pedesetak uglavnom starijih ljudi, koji su već bili zauzeli poziciju u redu za čekanje – kaže nam jedan od stanara iz glavne ulice.
Pošto je u Vlasotincu petak pijačni dan, mnogi su jednog trenutka pomislili da je izmeštena lokacija pijace u samom centru grada. Opet red dugačak, ali vreme sunčano i prijatno za čekanje u redu, u odnosu na četvrtak kada su mnogi bili pokisli od kiše. Petkom, u pijačnom danu, u „goste“ Vlasotincu dolaze i stanovnci iz planinskog dela ove opštine. Bila je to dobra prilika da se urade u jednom danu dva posla, da se pazari na pijaci i da se dođe do džeparca u iznosu od 11.759,40 dinara.
Da sam znao da ću se ovoliko namučiti da dođem do ove pomoći, ne bih sve ovo radio. Bila mi istekla lična karta, a noge mi vise u grobu, i nisam mnogo mario što je lična karta istekla. Jednu nedelju sam dolazio da opravim ličnu kartu, a onda sam se mučio da me neko prijavi, jer ja nemam čime, a i ne umem. Izmaltretirao sam se debelo, ali nisam želeo da ne uzmem ono što mi se nudi. Država uvek uzima od naroda i ovo što su nam sada dali debelo će da nam naplate. Znam ja to dobro, naučilo me vreme – držeći se za štap govorio je jedan brkajlija iz sela poviše Svođa, dok su ga momci iz obližnjeg kafića zvali na kafu.Hvala vam deco, dosta mi je jednog ćara. Mnogo će mi bude za danas – odgovori brkajlija i polako se uputi prema autobuskoj stanici.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
