Izvor: JUGpress.com, 22.Jan.2026, 12:50
Slobodni univerzitet u Nišu – Koliko funkcija je potrebno za „svoje“: kako se prepliću akademske, upravljačke i političke uloge na Medicinskom fakultetu
NIŠ
U središtu ovog slučaja nalazi se nekoliko istih imena koja se pojavljuju u različitim telima i ulogama. Doc.
dr Milan Lazarević i prof. dr Dušan Sokolović članovi su Privremenog saveta Fakulteta srpskih studija, dok
je prof. dr Vladislav Volarević član Saveta Univerziteta u Nišu. Istovremeno, Lazarević, Dušan i Danka
Sokolović, kao i Vladislav Volarević i njegova supruga Ana Volarević, nalaze se u Inicijativnom odboru
„Pokreta >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << za narod i državu“. Svi oni su zaposleni na Medicinskom fakultetu u Nišu ili se nalaze u
postupcima izbora u zvanja i zasnivanja radnog odnosa.
Ove funkcije nisu samo formalne. Kada je Milan Lazarević imenovan za v.d. direktora Instituta „Niška
Banja“, u toj ustanovi ubrzo je angažovan prof. dr Dušan Sokolović u dopunskom radnom odnosu. Sada
se, prema dostupnim informacijama, obezbeđuje i dopunski angažman za Danku Sokolović. Time se
zatvara krug u kome isti ljudi istovremeno odlučuju, zapošljavaju i koriste institucionalne resurse, svaki
put sa druge formalne pozicije.
U takvom kontekstu posebno je sporan aktuelni konkurs na Medicinskom fakultetu u Nišu za asistenta u
užoj oblasti imunologije. Komisija, na čijem je čelu bio Milan Lazarević, predložila je kandidata koji je
specijalista transfuziologije, dok je odbijen kandidat koji je specijalista imunologije, sa boljim objektivnim
pokazateljima i nastavnim iskustvom iz tog predmeta. Uprkos očiglednim vezama predsednika Komisije sa
predloženim kandidatom i njenom porodicom, sukob interesa nije prijavljen, niti je zatraženo izuzeće, a
prigovor neizabranog kandidata nije učinjen dostupnim javnosti.
Međutim, odgovornost za ovakve ishode ne može se svesti samo na pojedince koji su direktno umreženi.
Ključno pitanje je i uloga onih tela i funkcionera koji imenuju komisije, usvajaju njihove izveštaje i svojim
odlukama ili ćutanjem omogućavaju da se ovakvi obrasci ponavljaju. Kada se očigledni sukobi interesa ne
konstatuju, kada se prigovori ne stavljaju na uvid javnosti i kada se izbori u zvanja formalno „prelome“ bez
suštinske rasprave, odgovornost se širi na čitav lanac odlučivanja. Upravo ta institucionalna pasivnost
stvara okvir u kojem se privatni interesi mogu realizovati kroz javne procedure.
Zbirno posmatrano, pitanje koje se nameće nije lično, već sistemsko: koliko je funkcija, saveta, komisija i
dopunskih angažmana potrebno da bi se odluke koje bi morale biti nepristrasne pretvorile u predvidiv
ishod za „svoje“? Zbog toga se u ovom slučaju ne postavlja samo pitanje pojedinačnih veza i funkcija, već
i pitanje odgovornosti institucija koje takvo umrežavanje prepoznaju, ali ga ne sprečavaju. Kada sistem ne
reaguje, on prestaje da bude neutralan i postaje saučesnik. Upravo zato ovaj slučaj nije pitanje ličnih
sukoba, već javnog interesa, akademskog integriteta i poverenja u institucije visokog obrazovanja.
Slobodni univerzitet u Nišu
I ovo Vam može biti interesantno
