Izvor: JUGpress.com, 22.Mar.2017, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležen Dan šuma
NIŠ
Povodom Dana šuma , a u cilju ukazivanja na stanje, značaj i zaštitu šuma hrastova, koje su nekada dominirale našim prostorima, Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Gradskom upravom Niša i JKP „Medijana”, organizovao je danas u Gradskoj kući promociju monografije o zaštiti hrastova.
“Obaveza naša kao lokalne samouprave jednom u godini dana pokušavamo da skrenemo pažnju na ovaj problem, a ovaj problem nas muči tokom cele godine. Šume su čitav >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << život, civilizacija, ali u današnje vreme i davanje ovoliko truda jeste dobra i pozitivna stvar. Činjenica i podatak da je nekada teretiriju naše zemlje pokrivalo 80% šuma i podatak da je danas nešto manje od 30% najviše govori o tome koliki je značaj toliko izgubljenih vrednosti i koliko je to bitno za kvalitet i zdravlje naših života” – rekao je Darko Bulatović.
Nakon promocije knjige, u neposrednom parkovskom prostoru ispred Gradske kuće, Darko Bulatović, gradonačelnik Niša i magistar Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, posadili su stablo hrasta uz poruku o značaju očuvanja naših autentičnih drvenastih vrsta, kao i svakog pojedinačnog stabla za obezbeđivanje zdravih uslova života i životnog standarda stanovništva. . Prema rečima dr Dragane Ostojić autorke monografije „Zaštićeni hrastovi“, od dva miliona i 400 hiljada hektara pod šumama, 40% su hrastove. Ova vrsta je drugo zastupljeno drvo kod nas, odmah posle bukve Drveće i šume u gradovima omogućavaju smanjenje troškova za struju, spuštajući temperaturu od 2 do čak 8 stepeni celzijusa i time smanjujući potrebu za korišćenjem rashladnih uređaja i do 30%, ukoliko je strateški sađeno u urbanim područjima.
Srbija spada u srednje šumovite zemlje sa prosečnom pokrivenošću šumskom vegetacijom. Ukupna površina pod šumama iznosi dva miliona 254 hiljada hektara, što čini 29,1%. U šumama Srbije prisutno je 49 vrsta drveća, od čega je 40 lišćarskih, a devet četinarskih. Strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat poveća na 42% do 2050. godine, podaci su Javnog preduzeća Srbija šume i Zavoda za zaštitu prirode.
Šume se poslednjih godina suočavaju sa velikm problemom suše stabala. Kada je reč o jugu Srbije, najugroženije područje je u okolini Bosilegrada. Razlozi su različiti na različitim mestima. Negde je to bolest, gljiva, potkonjak ili abiotički uslovi koji utuču na sušenje.
„Svaki prostor je karakterističan za eko sistem. Posle rata su se sadili četinari i tamo gde im nije mesto. Sada se taj trend menja pa tako na mestima gde je pogodno zasaditi bukvu, to područje biva pošumljeno tom vrstom“, rekao je direktor niškog Zavoda za zaštitu prirode mr Danko Jović.
„Postoji između 300 i 600 različitih vrsta hrastova. U Južnoj Americi ih je najviše. U srbiji postoji desetak različitih vrsta, a u Evropi 20. Hrast je sveto drvo od pamti veka. List se nalazi na amblemima i grbovima mnogih zemalja“, dodala je Ostojić.
U umetničkom programu učestvovale su članice Sinfonijskog orkestra Niša-
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
