Izvor: JUGpress.com, 26.Mar.2025, 08:47
Mediji za 10 godina 34 puta tužili gradove i opština zbog projektnog sufinansiranja, dobili devet sporova
BEOGRAD
U prethodnih 10 godina koliko se sprovodi projektno sufinansiranje, mediji u Srbiji su pred Upravnim sudom pokrenuli 34 spora protiv grada i opštine zbog neregularnosti u vezi sa konkursima za sufinansiranje projekata, informisanja javnog suda u oblasti javnog suda. donele presudu u njihovu korist, pokazuju podatke koje je Udruženje novinara Srbije (UNS) dobilo od tog suda.
Prvi put, mediji su 2018. godine odlučili da tuže gradove i opštine zbog rezultata konkursa >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << za projektno sufinansiranje i tada je pokrenuto 10 upravnih sporova. Četiri tužbe su uvažene, pet je odbijeno i odbijeno, dok je jedan postupak obustavljen.
U 2019. godini pokrenuto je sedam sporova. Dve tužbe su uvažene, a ostali postupci su obustavljeni ili su tužbe odbijene. Naredne godine zabeležen je rekordan broj tužbi, kada je pokrenuto 12 upravnih sporova. Tri tužbe su uvažene, pet postupaka je obustavljeno, jedan je prekinut, dve tužbe su odbačene, a jedan spor još uvek traje, podaci su dobijeni iz suda.
Kako su godine prolazile mediji su se sve ređe žalili sudovima, pa je tako tokom 2021. godine pokrenuto svega dva spora od kojih je jedan predmet obustavljen, a drugi još uvek nije rešen.
Iz odgovora na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je UNS dobio od Upravnog suda, vidi se da je 2022. godina bila poslednja u kojoj su mediji tužili za gradove i opštine zbog nove opštine sufinansiranje. Te godine pokrenuta su tri spora, dva postupka su obustavljena, a jedan još nije rešen.
Praksa je pokazala da i u situacijama kada je Upravni sud utvrdio nezakonito postupanje prilikom raspodele novca, sredstva su već bila potrošena i niko nije snosio posledice.
Projektno sufinansiranje medija uvedeno je u Srbiji Zakonom o javnom informisanju i medijima koji je usvojen 2014. godine, a počelo je da se sprovodi od naredne godine, 2015. godine. stvaranje prava na javno informisanje građana.
Međutim, ti konkursi su se u narednih 10 godina često pretvarali u svoju suprotnost. Postali su mehanizam putem kog se veliki novac izvlači iz kase lokalnih samouprava i preliva medijima, čiji su vlasnici bliske vlasti.
Novinari razočarani praksom Upravnog suda
Novinarka Siti radija iz Niša Ivana Petrovića od prvog konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja ukazivala je na nepravilnosti i neravnopravan način raspodele novca.
Kako je rekla za UNS, tužila je više lokalnih samouprava koje su na konkursima odbile njene projekte i dobila ih je na sudu, ali te presude nisu ništa promenile.
„Opštinama i gradskim sudovima je naložio da plate sudske troškove i to je to. U celoj priči je najbolje prošao moj advokat, a taj novac opet ide iz budžeta koji pripada građanima“, Petrović rekla je.
Po njenim rečima, problem je u tome što zakoni dozvoljavaju da onog trenutka kada organ koji je raspisao konkurs potpiše Rešenje o rasporedu ono postaje izuzetno i šta se dešavalo nakon toga, konkursom koji ne postoji zakon može da ih primeni zakon. dodeljena sredstva vrate u budžet.
Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja ne ostavlja mogućnost žalbe na rešenje o raspodeli sredstava, već je jedina opcija pokretanja spora Upravnim sudom.
Petrović je u seriji tekstova pod naslovom „Savršen projekat ili završena pljačka“ pisao detaljno o tome kako je 4,5 miliona evra završilo u rukama nekoliko vlasnika niških medija od 2014. do 2021. godine.
Direktor Radija 016 iz Leskovca Jugoslav Tomić rekao je za UNS da je više puta dobio sporove pred Upravnim sudom, ali da je od toga digao ruke pošto ti postupci, između ostalog, predugo traju.
„Pre mesec dana sam dobio poziv u vezi sa sporom koji sam započeo 2020. godine. To je poslednji put da sam tužio grad. Otišao sam u Niš na ročištu. Rekao sam sudiji da je sve to izgubio tu bila i da je posle tolikog suda povređen sud. korektni i kažu da imaju 30.000 nerešenih predmeta, ali ja sam rekao šta sam imao“, naveo je Tomić.
On tvrdi da se situacija dobro popravila poslednjih godina i kaže da je na nekoliko konkursa dobio deo sredstava, te dodaje da je proces raspodele novca na konkursima za medijsko sufinansiranje postao „malo poštovanja“, ali od idealnog.
Na drugom kraju Srbije, subotički novinar Branko Žujović je istraživao zloupotrebu na konkursima za projektno sufinansiranje medija i svoja saznanja objavio u istraživanju „Milioneri iz konkursnog zlata“. Godinu i nakon objavljivanja teksta, somborska policija pozvala ga je da javi, ali se inspektoru bavio samo spornim slučajem u opštini Odžaci.
Kako je Žujović ranije rekao za UNS , posle razgovora u policiji niko od nadležnih nije obavio dokle se stiglo s tim slučajem, kao ni da li je pokrenut krivični postupak zbog nove zloupotrebe budžeta.
Novinarka UNS-a je poslala 3. marta zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tužiocu koji se bavi tim slučajem kako bi javnost saznala dok je stigao postupak, ali do objavljivanja teksta.
Jedan od tekstova koji je Žujović objavio, pokazao je da je iz opštinske kase Odžaka za 2020. godinu dato oko 900.000 dinara za izradu scenografija i međunarodnih igra u medijima prilozima, kojima je projekat „Opština Odžaci – vaš dom“ firme „Dejzi Prodakšn“ pravdan, uopšte nema.
Novinar Dušan Vojvodić iz produkcije „ZA MEDIA“ pokrenuo je više sporova pred Upravnim sudom protiv opštine Kladovo i kaže da je sud presudio u njegovu korist, ali da nikada niko zbog manipulacije zakona nije prekršen i krše krivičnu odgovornost.
„Zakon o javnom informisanju i medijima u delu koji se odnosi na sufinansiranje medijskih sadržaja, nije zakon iako se tako zove. lokalnih samouprava tako i Ministarstva (informisanja i telekomunikacija, prim.nov)“, rekao je Vojvodić za UNS.
Po njegovim rečima, ta loša praksa da novac na konkursima dobijaju samo mediji lojalne vlasti uništavaju objektivne i nezavisne lokalne medije. Kritikovao je i medijsku zajednicu što se ne bavi više tim problemom.
„Ovo šta ja znam, znam i udruženja novinara. Licemerno je raspravljati o medijskim strategijama dok se ne reši ova situacija sa medijskim sufinansiranjem (…) Medijska zajednica praznikom stanica u saučestvu. unapređenju mehanizama sufinansiranja medijskih sadržaja“, smatra Vojvodić.
Komisije su ključ problema
Ivana Petrović rekla je za UNS da rešavanje problema u vezi sa „nameštanjem“ konkursa za projektno sufinansiranje leži u izboru članova komisije.
Po njegovim rečima, izbor ljudi koji će sedeti u komisiji je najvažniji trenutak pošto sudskim putem nije moguće ispraviti posledice. Ona tvrdi da su u Nišu tri godine zaredom istorijski ljudi sedeli u komisijama i lokalnim samoupravama treba izbiti iz ruku mogućnost da biraju članove komisije.
„U komisijama treba da se sede nezavisni i stručni ljudi. Mislim da je to moguće rešiti tako što bi postojala jedinstvena baza za celu zemlju i da se za svaki konkurs biraju članovi komisije grada putem da se ne treba konkurs. u komisiji“, navela je Petrović.
Jugoslav Tomić ima slično mišljenje i kaže da podržava ideju koja se prvi put primenjuje od ove godine, a koja se odnosi na to da sve članove komisije boduje Ministarstvo informisanja i saveza informisanja i lokalne samouprave. da na osnovu bodovne liste biraju ljudi koji će ocenjivati projekat.
Podaci iz baze UNS-a finansiranjemedija.rs. pokazuju da je, na primer, od 413 članova komisije koje su ocenjivale medijske projekte u lokalnim samoupravama u Srbiji u 2023. godini, svega 10 odsto, odnosno njihovih reprezentativnih i reprezentativnih reprezentativnih 44, reprezentativnih. medijskih udruženja. Više od trećine članova komisije (oko 140) imenovano je na predlog novinarskih i medijskih udruženja čija je reprezentativnost i relevantnost upitna.
Izvor: UNS
I ovo Vam može biti interesantno
