Izvor: KMnovine.com, 31.Avg.2021, 23:11
Ivan Maksimović: Srbin u ratu
Ivan Maksimović: Srbin u ratu Gledam kako se Srbi ne trude da upoznaju svoju veru, pravoslavlje, pa čak ni svoj narod, ali im to ne smeta da i tu veru, i taj narod okrive za sve ratove i nevolje koje su nas zadesile.
Foto: Tanjug/ AP Foto/ S.G.
Piše: Ivan Maksimović
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Neznanje ne može, i nije opravdanje za greške koje činimo onda kada postoji znanje a koje nismo želeli da prihvatimo i primenimo. Krivi smo mi zbog takvog neznanja. Tako neki između nas, namerno neću reći "neki od nas", srpski narod kome pripadaju, poistovećuju sa zlonamernim projekcijama onih koji bi u svom životu samo da vide da je Srbin uništen i potu(r)čen, pa neka im to bude i poslednje što su videli. Žive da bi videli tuđu smrt pa i po cenu sopstvene. Trebaju li njihove zle namere i zlo raspoloženje da nam budu vodilje kroz život, da to bude mera našeg bića? Ne! To nas vodi u samo jedno - u smrt. A mi čak nemamo ni tu želju da makar vidimo tuđu nesreću... Može li da bude besmislenije pojave u našim životima? Može li neko da nas ponizi više nego što mi na taj način ponižavamo sebe?Da vidimo o čemu se radi i koje smo to znanje mi Srbi odbacili.
Pravoslavlje i srpstvo (srbstvo ako želite), iznedrili su svetosavlje. Ono ne samo da se ne kosi sa verom već je tu ono seme vere palo na plodno tlo. Odatle potiču sve vrednosti srpskog naroda, odatle sav prezir prema srpskom narodu.
Svetosavlje je vrlo određeno prema ulozi čoveka u ratu. Zato se pre svega insistira na "krstu časnom i slobodi zlatnoj" kako se još od Nemanjića uzvikivalo.
Dakle, odbraniti veru jer bez vere nema ni čoveka. Ne postoji čovek koji ne veruje. Ateista veruje da Bog ne postoji. A oni između svi viču "ima nešto", veruju u "nešto" što je često klasičan oblik sujeverja ali veruju! Ima i onih koji kažu da ni u šta ne veruju, a veruju u čoveka, veruju nauci... Pa, čak i da tvrde da ništa ne postoji - oni u to veruju! Dakle, nema čoveka koji ne veruje. Zato je najzdravije držati se prave vere da bi se pravo i živelo.
A opet, život bez slobode i nije život već vreme provedeno u patnji. Opravdano se smatra stradanjem jer ropstvo to i jeste. Zato se mora imati jaka vera da se to i takvo vreme izdrži dok ne dođe trenutak za oslobađanje, a to uvek znači da je nastupilo vreme borbe, vreme rata jer sloboda se jedino može osvojiti, niko vam je neće podariti, niko.
Vasa Eškićević - Iz Makedonije / 1917 (Prizor iz oslobođenja Južne Srbije, kasnije nazvane Makedonijom, gde vojnicima okupljenim ispred crkve, hrama Božijeg, Srpkinja u nošnji tog kraja ukazuje blagodarnost za izvojevanu slobodu. Iako u prisustvu oficira slikar je jasno istakao ipak običnog srpskog vojnika)
I opet, pravoslavlje, srpstvo, svetosavlje... su i tu precizni i jasni pa od čoveka u ratu traže da pokaže - "čojstvo i junaštvo". Junaštvo je braniti sebe od drugoga a čojstvo braniti drugog od sebe. Ne maltretirati, ne iživljavati se nad bilo kim, ne mučiti i ne ubijati nezaštićene, slabe, nenaoružane... One koji nisu opasni kao protivnici, što znači, naravno, i ratne zarobljenike. Verovatno trenutno najznačajniji autor na temu nacionalnog koda Srba, Darko Nikolić izneo je podatak o tome da su ratni zarobljenici u Srbiji, u Prvom svetskom ratu, čak primali platu tokom boravka u srpskom zarobljeništvu, oficiri višu u odnosu na vojnike. To je vrhunski i među najsvetlijim primerima upravo čojstva, odnos pobednika nad poraženim. To su bili Srbi koji su u živeli u skladu sa svojim bićem koje je oblikovalo svetosavlje, vera pravoslavna. Oni drugo nisu ni mogli da budu jer, iskreno, nisu imali bolji model od svog. Ne znači da su bili bolji od drugih već u rangu najboljih koji su hodali zemljinim šarom. To nije mišljenje do koga sam ja došao, čitajte stare putopise stranaca koji su kroz Srbiju prolazili ili koji su sa Srbima bili u ratu, da ne opterećujem ovaj tekst navođenjem takvih primera.
Kao što vidimo, čojstvo je na prvom mestu ali ono ne daje time prvenstvo, tek ne dao Bog primat, ljudskom nahođenju u odnosu na ono čemu nas vera uči, već suprotno. A zašto se ipak ovako kaže najbolje objašnjava stara Jevrosima majka kada u pesmi Uroš i Mrnjavčevići savetuje sina Marka "bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogr´ješiti dušu". Dakle, čojstvom čuvamo neprijatelja od sebe ali i sebe od sebe!
Srpskih ratnih zaveta, preciznije rečeno - životnih, jer se sve ovo odnosi i na unutrašnju moralnu borbu čoveka u njegovom svakodnevnom životu, vidimo da ima svega nekoliko. A to iz prostog razloga, više od toga nam nije ni potrebno, naravo - samo ako ih poznajemo i primenjujemo!
Slavni Dučić nije tek onako jednom od svojih dela dao naziv "Verujem u Boga i srpstvo" i to u trenutku kada su oni ponajviše bili ugroženi stvaranjem bezbožničke Jugoslavije od komunista. I to je upravo putokaz koji treba da pratimo da bi smo bili ljudi-divovi, kakvi su bili naši preci koji su možda znali mnogo manje nego mi danas ali su znali ono što je najpotrebnije, što je spasavalo i glavu i dušu, za razliku od nas koji smo prepuni nepotrebnih informacija sa kojima ni sami ne znamo šta ćemo a ni kako da spasemo ni jedno, ni drugo. Zato su protivnici Boga i srpstva, komunisti, pokušali da baš taj Dučićev spis izbrišu iz kolektivnog sećanja srpskog naroda. Tog naslova čak nema ni u biobliografiji Narodne biblioteke Srbije gde je pohranjeno sve iole značajno, pa i potpuno beznačajni spisi objavljeni na srpskom jeziku. Nisu uspeli i opet se dokazalo da je vera jača od svakog zla. Jer vera pravoslavna je vera u živog Boga, Onoga koji je pobedio smrt i vaskrsao i tu pobedu darovao ljudskom rodu.
To objašnjava kako smo i mi vaskrsavali pod viševekovnim ropstvom, ili iz kratkoročnih poraza, i na kraju odnosili pobede nad najmoćnijim neprijateljima i vojnim silama koje ljudska istorija pamti. Uspevali smo jer smo se držali filozofije svetosavlja sažete u tih nekoliko reči - za krst časni i slobodu zlatnu uz čojstvo i junaštvo!
Srpski vojnik je u Prvom svetskom ratu prošao strahovitu golgotu da bi posle nje veličanstveno vaskrsao i zadivio čitav svet pa i sopstvene neprijatelje.
Vreme u kome živimo, najbolje pokazuje kako je nastala zabluda da su vera pravoslavna i svetosavlje krivi za bilo koji rat i zločin. Danas imamo sijaset doktora koji na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao predstavnici ove vlasti, nisu u stanju da sklope dve smislene rečenice. Mnogi imaju kupljene i lažirane doktorate i diplome. E, takvi su bili oni ljudi koji su se predstavljali Srbima i pravoslavcima a počinili bi možda neki zločin - lažni vernici. Onaj ko pravo veruje, u trenutku kada ne postoji opasnost od neprijatelja, pre svega će se bojati za svoju dušu a kada je opasnost od neprijatelja blizu, bojaće se da zlo ne zadesi njegove bližnje, njegov narod, i neće žaliti ni svoj život da dà u borbi za to! Jer ”Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jovan, 15,13) kaže Gospod.Sećate se pada potpornog zida na Koridoru 10 pre tri godine? Da li je iko ikada okrivio nauku zbog pada zida? Ne! To nikada nije palo na pamet bilo kome jer nauka ne može da bude kriva. Kriv je izvođač radova koji je radio mimo nauke, ko bi drugi i mogao da bude kriv? Zašto onda kriviti veru zbog neukog "izvođača radova" koji se "nauke" nije ni držao? Upravo takvog "izvođača radova" antisrpska struja želi da nam nametne kao tipičnog primera pojma "vernik". Mrska laž, kako samo neprijatelj Boga i čoveka ume.
Srpski vojnici na Kosovu i Metohiji 1999. godine iako ne samo tehnički inferiorniji u odnosu na neprijatelja već i brojčano nadjačani, stotine naspram hiljada, ostali su neporaženi u ratu sa NATO paktom i njihovim saveznicima, najvećom i najsnažnijom vojnom silom koja je ikada postojala na svetu.
Iskreno i bez rezerve verujem da je upravo krivo razumevanje vere, i kao posledica toga naše udaljavanje od nje, ono što bi bio razlog našeg nestanka, nestanka Srba i Srbije ako do toga dođe. Zato se množe zamke i kriva učenja i u samoj crkvenoj hijerarhiji, mestu osnovnog i najjačeg oslonca srpskog, da bi ovaj narod konačno bio poražen i to zanavek.
Pogrešnim tvrdnjama da je vera, a time i Bog, kriva za bilo kakvo zlo a zapravo je brana svakom zlu, znači odricanje od onoga što nas čini onim što jesmo i čime smo se tako uspešno branili i održali kroz vekove. Odustajanje ili udaljavanje sebe ili drugog od vere, jeste odustajanje od Životodavca, od Onoga koji daruje život, od samog života! A to, bez izuzetka, znači samo jedno - smrt. I samo je smrt sigurna u tom slučaju. Upravo zato tako žestoko i udaraju baš na pravoslavlje, baš na Srbina svetosavca.
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ:
''Brat moj'', naš i pečat našeg vremena u novoj pesmi Predraga Jakšića - KM Novine" Polakomio se lako putem lakim da krene, Srbin da ne bude, Brat moj" stihovi su nove pesme Predraga Jakšića, dramaturga, pesnika i filmskog stvaraoca. Jakšić je već sasvim jasno definisao sebe kao umetnika otpora i nepristajanja* kroz svoje stvaralaštvo, i jedan je od najautentičnijih predstavnika angažovane i kritičke poezijekod Srba.
PROČITAJTE JOŠ:
Odrekli smo se časnog srpskog vojnika, zato nam je danas ovako - KM NovinePovodom 100-godišnjice obeležavanja Topličkog ustanka, jedinog u Prvom svetskom ratu u pozadini frontova sa elementarnom organizacijom i preciznom idejom o oslobođenju, a od austrougarsko - bugarskog okupatora koji je trajao do povratka srpske vojske sa Solunskog fronta, razgovarali smo sa Darkom Nikolićem novinarom i autorom romana "Gvozdeni puk"̳🔗.
PROČITAJTE JOŠ:
Vaskršnja pesma branilaca Beograda - KM NovineZnate da pišem knjigu o odbrani Beograda 1915, a ovo sam pronašao dok sam skupljao materijal za "Gvozdeni puk". Čudesno je... I, na nestvaran način - svedoči čiji smo potomci. Svi koji su pre jednog veka, te 1915. kada je naređen slom Srbije, branili prestonicu - znali su da ih je premalo.
Autor: Ivan Maksimović l Kontakt
Odmah po zavšretku studija počinje da radi kao novinar, što postaje njegovo osnovno zanimanje, pa tako njegove fotografije i tekstovi bivaju objavljivani u svim vodećim srpskim medijima.
Po napadu Šiptara na sever KiM i podizanju barikada, ponovo se samostalno aktivira pokrivajući one teme koje su mediji predstavljali lažno ili ih skrivali. Postaje jedini novinar na Kosovu i Metohiji koji otvoreno kritikuje državnu vlast i njenu veleizdaju počinjenu Briselskim sporazumom.
Rođen je i živi na Kosovu i Metohiji.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2021 :: Hvala na interesovanju
