Izvor: KMnovine.com, 27.Nov.2019, 01:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Braća Manitašević iz Velike Hoče nova imena na spisku srpskih žrtava sa KiM - albanski teror još uvek traje

Samoodbrana je zločin, ali samo ako ste Srbin koji se brani jer želi da sačuva živu glavu u trenutku kada albanski teroristi pokušavaju da ga kidnapuju ili ubiju.


   
Nikola Manitašević, štrajkovaće do smrti ne bi li oslobodio brata    

Zbog jednog od tih Srba, Ljubiše Manitaševića iz Velike Hoče, njegov brat Nikola odlučio je da štrajkuje glađu do smrti. U ovom trenutku on se nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ispred ambasade Mađarske u Beogradu i uprkos činjenici da su mediji o ovome izveštavali, njemu se još uvek nije javio niko da sa njim porazgovara, pruži mu podršku ili pokuša da iznađe pravedno rešenje odnosno, da spreči da Srbina koji se branio od pokušaja šiptarskih terorista da bude kidnapovan i najverovatnije, ubijen.

Za KM Novine Nikola je potvrdio da je započeo štrajk glađu i da je odlučio da izdrži do kraja pa makar ga koštalo života. 

"Ja sam već ispred mađarske ambasade i osećam se jako loše. Ovo što se dešava meni i mojoj porodici, ne daj Bože nikome" kaže on.

Malo je onih koji mogu da shvati suštinu ovih reči. One svakako znače da se ovi ljudi nalaze u velikoj muci ali to nije samo trenutak. Oni su živeli u vreme albanskog terora od koga u Metohiji nikada nije bilo dovoljno zaštite. Opstali su najčešće ličnom upornošću i ličnoj borbi da sačuvaju svoja vekovna imanja i svoju zemlju, često rizikujući svoje živote. Na kraju dolazi trenutak kada odbrana golih života može da ih skupo košta jer, kada su Srbi u pitanju, i samoodbrana je zločin. A napadači, šiptarski teroristi koji nisu uspeli da izvrše zločin, proglašeni su "osobama" i žrtvama.

Manitašević kaže da ga "više muči nepravda" nego ishrana sa kojom se muči i pre nego što je stupio u štrajk glađu.

"Ne jedem redovno već dva meseca i smršao sam 10 kilograma za to vreme. Pogodila me je vest o tome da će moj brat biti izručen, to me je jako pogodilo" kaže Nikola.

"Došao sam ovde da sprečim izručenje a da li ću uspeti, to ne znam. Mogu samo da se nadam. Ljubiša je sve to uradio u samoodbrani i svi se sada pitamo - od kada je to samoodbrana zločin"?

Nikola dodaje da bi svi prijatelji i rodbina došli da protestuju ispred ambasade ali se nadaju da će razum preovladati i da do takvog apsurda neće doći ali da "ništa veće od slobode mog brata ne postoji ali tu je potrebna pomoć države" kaže sagovornik KM novina.


   
Ljubiša Manitašević se već nalaziu pritvoru u Mađarskoj    

Međutim, Kancelarija za KiM je odbila da odgovori na bilo kakva pitanja medija vezana za podršku i pomoć Srbima na KiM, konkretno Ljubiše Manitaševića. 

Ono što pokušavaju da prećute jeste da je optužnica podignuta 2015. godine a poternica raspisana u maju ove godine, dakle tek nakon postizanja Briselskog sporazuma i predaje državnih nadležnosti u ruke šiptarskim separatistima. A oni su to brže-bolje iskoristili da započnu lov na Srbe koji su preživeli njihove terorističke napade i u njima, u samoodbrani, ranili ili povredili napadače za koje se Međunarodna zajednica obavezala da će ih razoružati i rasformirati odmah nakon okupacije.

Ljubiša je 28. juna 1999. krenuo sa svojim bratom od strica i njegovom ženom, vozilom holandskih vojnika KFOR-a iz Velike Hoče u bolnicu u Orahovcu. Snaji, koja je bila trudna, u orahovačkoj bolnici su joj dali injekciju i rekli bratu da nabavi još jednu. Ljubiša pošao ka apoteci van kruga bolnice, bez pratnje. Postoji sumnja da je lekar obavestio teroriste jer kako bi inače mogli da pripreme zasedu unapred? Ispred apoteke čekala su ga četvorica pripadnika terorističke tzv "OVK", a iza njih kola sa automatskim oružjem. Počeli su da ga vuku. Iz pištolja koji je nosio sa sobom u samoodbrani je opalio najpre u vazduh, a pošto nije uspeo da rastera napadače, pucao je ponovo. Jednog napadača je ranio u rame, a drugog u stomak. Tek tada su se razbežali.





Ljubiša se odmah predao pripadnicima KFOR-a . U pritvoru, u Prizrenu, proveo je 67 dana. Bio je presrećan ne samo zato što je spasao živu glavu, već i zato što nikog nije ubio. "Da jeste, Ljubiša ne bi mogao da živi s tim" - izjavio je ranije Nikola.

Prilikom priprema za okupiranje Kosova i Metohije Vlade zemalja koje su predvodile NATO agresiju, obećale su da će im jedan od prvih zadataka biti da razoružaju i rasformiraju albanske teroriste. To se nije dogodilo uprkos činjenici da je najveći broj masovnih ubistava, kidnapovanja, progona i uopšte genocida nad Srbima, vršio upravo u to vreme, pred očima onih koji su dva i po meseca ranije uposlili sav svoj vojni kapacitet da navodno "spreče etničko čišćenje" a u stvari su ga samo sprovodili nad Srbima.

Nebrojeno je mnogo srpskih, nealbanskih ali i albanskih žrtava i gotovo da nema čoveka na Kosovu i Metohiji koji nakon juna 1999. nije pretrpeo neku vrstu fizičkog ili verbalnog napada a da to niko nije zabeležio. Kao da se samo smrt računa u zločine kada se oni čine nad Srbima. A u poslednje vreme svedoci smo da mediji, budući plaćeni da izveštavaju u korist političkih strana, prikrivaju i ublažavaju čak i pokušaje ubistav (srećom, ubistava nije bilo prethodnih godina iako su zabeleženi brojni pokušaji).


   
Natpis kraj koga Nikola Manitašević štrajkuje glađu    

Ukoliko se dogodi da Nikola istraje u svojoj nameri i podlegne posledicama štrajka glađu ili njegov brat bude izručen separatistikim ilegalnim organima koji nisu do sada kaznili ni rešili ni jedan zločin nad Srbima, biće to nova imena na spisku srpskih žrtava terora Arnauta, zapadnih Vlada ali ovaj put i uz saučesništvo vlade u Beogradu koja je Briselskim sporazumima omogućila da započne lov na Srbe koji su već jednom uspeli da izbegnu sudbinu žrtve.



KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2019 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...