Izvor: juGmedia, 17.Jun.2017, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AH, TA INTERPUNKCIJA!
Postoji stara, već otrcana i zaboravljena, ko bajagi istinita anegdota o interpunkciji. Priča teče tako što se nekako, odmah posle Drugog svetskog rata, dogodi da članovi Sreskog odbora Partije pošalju Mesnom odboru te iste partije zahtev za izveštajem o političkoj situaciji u njihovom „malom mestu“.
Drugovi i drugarice, članovi Mesnog odbora narečene partije, sačine vrlo iscrpan Izveštaj na nekoliko stranica gusto kucanog teksta i pošalju ga Sreskom odboru, naravno, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << velikom nelagodom: kako će biti ocenjen Izveštaj od strane drugova i drugarica, „odozgo“!? Posle izvesnog vremena, punog strepnje i očekivanja, dođe pismo u Mesni odbor partije u kom rukovodstvo Sreskog odbora vrlo pozitivno i sa puno pohvala ocenjuje njihov Izveštaj uz malu napomenu: Dragi drugovi, strogo vodite računa o interpunkciji. Šta se, naime, desilo? U Izveštaju drugova i drugarica Mesnog odbora jedine partije u To vreme na svim stranicama gusto kucanog teksta nije bilo ni jedne jedine zapete, niti bilo kojeg potrebnog znaka interpunkcije. (Bože mi oprosti moju grešnu misao, kao da su se vratila ta „svetla“ vremena.) Naravno, članovi Mesnog odbora više zabrinuti nego zadovoljni pohvalama koje su dobili u pismu Sreskog odbora partije na vlasti, prionu na „posao“ i nakon nekoliko dana odgovore: Drugovi i drugarice, članovi Sreskog odbora, posle detaljne provere na terenu i među nama, časnim, iskrenim i odanim članovima Partije, zaključili smo da te interpunkcije – nema toga kod nas.
Zašto vam uopšte pričam ovu anegdotu? Zato što sam i ja sam pre neki dan bio „žrtva“ nedostatka Te interpunkcije. Na jednom portalu, apsolutno je nevažno na kom( za znatizeljniji deo publikuma, nije na juGmediju), ja sam, kao staro zakeralo, vrlo oštro kritikovao izjavu čelnika jedne kulturne ustanove u Leskovcu. Međutim, ispostavilo se da novinar koji je preneo dotičnu izjavu u dve rečenice nije stavio zapete tamo gde treba i gde im je mesto ,tako da je izjava dobila sasvim drugo, a pogrešno, značenje. U međuvremenu, ja sam se sa „čelnikom kulturne ustanove u Leskovcu“ susreo i nesporazum izgladio. A sa novinarom? O tom potom.
Koliko je veliko značenje interpunkcije – nekada se radi o životu i smrti – neka vam dočara priča o Pitiji, proročici iz Delfa. Naime, Pitija je pronašla ingeniozan način da svakom borcu koji je polazio u rat pa nju pitao kako će u tom ratu proći, odgovori istinito. Na takvo pitanje uvek je odgovarala rečenicom koja na latinskom glasi: „Ibis redibis nunquam peribis in bello”, a kojoj se u zavisnosti od zapete, odnosno pauze u govoru, potpuno menja smisao pa istovremeno može da znači i „ Ići ćeš, vratićeš se, nikada nećeš poginuti u ratu“ i „ Ići ćeš, nećeš se nikada vratiti, poginućeš u ratu“. U gramatikama se ovo često koristi kao školski primer rečenice kojoj interpunkcija daje dva drastično suprostavljena smisla, a pošto bi Pitija rečenicu izgovarala bez dramske pauze, oba smisla su bila moguća, pa bi se i stvarnost, kakva god ispala, naoko prilagođavala njenom „proročanstvu“.
Mnogo puta do sada sam upozoravao na ulogu lektora u svim leskovačkim elektronskim ili štampanim medijima. Uloga lektora je veoma važna da ne bi dolazilo do nesporazuma. Nevolja je u tome što ih nema dovoljno, onih kvalifikovanih, ni za pisani, ni za govorni jezik. Pogotovo ih nema za govorni jezik, jer se kod nas, pogotovo u leskovačkom kraju, specifičnostima govornog jezičkog izraza poklanja manje pažnja.
Zamolio bih gospodu vlasnike el. portala, a pogotovo uposlenike javne reči da sa manje žestine odgovaraju, u svom utuku, na pojedine komentare u kojima su kritikovani, sa povodom ili bez, za svoju pismenost i obrazovanje. Jer, odmah se vidi da dotična persona dramatis (novinar), koliko god da se čepi, „pati od džandarske bolesti, boljke koja se sastoji u kurčenju“. I, što je još gore, kada takav buzdovan „oseti meko, pretvori se u kuče kom si ušao u avliju.“ Naknadna izvinjenja gube na značaju. Nije džabe, kod mene u Saat mali, svakodnevna uzrečica: It’s too late to cry over the spilt milk! Uzrečica, koju mi Saatmalci, slava na visini Bogu, na zemlji mir, među ljudima dobra volja, stalno ponavljamo.
dr Vjačeslav Nešić
