Izvor: Politika, 19.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoranovi veliki klinci sad imaju i teta Smilju
Posle napisa o Zoranu Antonijeviću iz sela Međureča kod Jagodine, o kome, pošto je oboleo od multipleks skleroze brinu njegovo troje maloletne dece, novosadska „Viktorija grupa” je obezbedila konkretnu pomoć koja im je život učinila mnogo lakšim
Jagodina – Zoran Antonijević (42) iz sela Međureča nadomak Jagodine, otkako je oboleo od multipleks skleroze, potpuno je zavisan od pomoći svoja dva maloletna sina i ćerke. O njegovoj hudoj sudbini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naš list je već pisao, a povod za ponovnu posetu domu porodici Antonijević bio je jedan nedavni telefonski poziv koji im je preokrenuo život nabolje. Naime, iz Novog Sada se javila Natalija Kurjak, menadžer „Viktorija grupe”, koja je, potresena čitavom pričom, odlučila da Zoranu obezbedi personalnog asistenta.
– U prvom trenutku, bilo mi je neshvatljivo da je neko ko je od nas udaljen više od 200 kilometara spreman da pomogne nekom Zoranu iz Međureča. A Natalija je dan posle poziva došla da nas upozna, a onda je usledila više nego konkretna pomoć: „Viktorija grupa” će mesečno uplaćivati 15.000 dinara, koliko je potrebno da se plati personalnom asistentu, a dobili smo i 30.000 dinara da kupimo drva za ogrev. Natalija je takođe obećala da će deca za školovanje mesečno dobijati po 5.000 dinara, a novac će dobijati i tokom studija, ukoliko se odluče da idu na fakultet – ushićeno nam govori Zoran.
Zoran je odmah u lokalnom listu objavio oglas kojim traži personalnog asistenta, i od desetak prijavljenih izabrao Smilju Pavlović (41) iz Jagodine, koja ima trogodišnje iskustvo u čuvanju nepokretnih osoba.
– Drago mi je da sam sa Antonijevićima, Zoran je dobar čovek, a njegova deca su predivna, pomažu mi u svemu – kaže Smilja za naš list, objašnjavajući da u njihovom domu provodi sedam sati dnevno, osim nedeljom.
I Zoranovi veliki klinci – Veljko (11), Miloš (12) i Milica (16), koji od 2002, od kada je Zoran nepokretan, brinu bolesnom ocu (majka je u to vreme napustila porodicu) konačno mogu s nekim da podele preveliko breme briga i dužnosti koje se svalilo na njihova pleća.
– Teta Smilja je sjajna žena, a super i kuva. Sprema nam sve ono što najviše volimo da jedemo. Mi smo joj prvog dana pokazali šta sve oko Zorana treba da se radi i ona se brzo snašla. Više ne moramo da idemo ni u kupovinu, ona sada to obavlja umesto nas – kaže nam Veljko, dok njegova sestra Milica dodaje kako se raduje što sada imaju više vremena za učenje, ali i za ostale kućne poslove.
Priča o Antonijevićima mnoge nije ostavila ravnodušnim, što pokazuju brojna reagovanja na tekst i pozivi koji su usledili. Pisac Nebojša Toplički Zoranovoj deci poslao je svoju knjigu „Bjeloljin u meni" sa željom da ih „za njihov veliki ulog u životu daruje svevideći Bog". A profesor Beogradskog i Prištinskog univerziteta Dragić Stojadinović je, pročitavši u novinama reportažu o Antonijevićima, ovoj, kako je napisao u poruci, „plemenitoj deci" poslao skromni novčani dar.
N. Miletić
[objavljeno: 20/10/2008]
.jpg)
