Izvor: Blic, 20.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za jednom trpezom 34 člana porodice
JAGODINA - Porodica Maslar iz sela Bunar kod Jagodine broji 34 člana i verovatno je najbrojnija porodica u Pomoravlju koja živi zajedno. Njih 28 živi u istoj kući, a u dvorištu, gde je napravljena još jedna kuća, ostali deo ove porodice. Najstarija je baka Dušanka (77), a najmlađi Arsenije, dvomesečna beba. Svetska ekonomska kriza uticala je da ova porodica sa devetnaestoro dece u kući radi mnogo, ali jedva da ima za preživljavanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ako je ikako moguće utvrditi ko je kome otac, brat i sin u porodici Maslar, mora se početi od najstarijeg člana, bake Dušanke koja se sa suprugom Arsenijem, po kome najmlađi Maslar nosi ime, u Bunar doselila iz Šekulara kod Berana 1976. godine. Oni su došli sa Dušankinom sestrom i sa svoje desetoro dece. U to vreme, u Crnoj Gori se pričalo da u Srbiji teče med i mleko i da su mnogo bolji uslovi za život.
- Do 2005. godine u Srbiji je nekako i moglo da se živi, ali posle, jako teško. Ja imam osmoro dece, a moja tri brata sa svojim porodicama žive zajedno sa nama. Mnogo smo novca uložili u ovu kuću i okućnicu umesto da sam taj novac uložio u kuću na moru. Još kako sam se zbog toga pokajao - kaže Vidoje Maslar (54), glava porodice.
Ustaju u četiri
Maslari smatraju da je poslednjih godina sve gore za život u Srbiji, posebno u kući gde je puno gladnih usta. Uslovi u zemlji i pre ekonomske krize doveli su do teškog života za one koji se bave stočarstvom i poljoprivredom, a država nikakvim pogodnostima ne stoji iza seljaka.
- Svi u kući mnogo radimo. Ustajemo u četiri sata ujutru i krećemo u posao. I stariji i mlađi. Ali sada uspevamo da zaradimo taman toliko da preživimo. Stoka je jeftina, hrana preskupa, a mleko prodajemo po ceni koja je za pet dinara niža nego prošle godine, a troškovi duplo veći. Država ne daje povoljne kredite za poljoprivrednike, teško se preživljava. Jedna mlekara kojoj smo prodavali mleko duguje nam 300.000 dinara, a tužili smo je još aprila 2006. godine. Suđenje još nije okončano, a nas svaki izlazak advokata košta 100 evra. I ono što smo svojim rukama i umećem proizveli, ne možemo da naplatimo i to još iz boljih vremena nego što su današnja - kaže Dušan Maslar (48).
Vidoje i Dušan sa suprugama Biljanom i Anom imaju desetoro dece. Još dva brata Čedomir (56) i Velibor (36) sa suprugama Ratkom i Draganom imaju još desetoro dece. U drugoj kući, do njihove, živi peti brat Deleta sa suprugom Verom i sinovima Mijajlom, Mirkom i Miloradom. I to nije sve. Još dva brata, Puniša i Batrić, žive u istom selu, ali ne u tom dvorištu.
- Jesmo mnogobrojni, to je Srbijancima čudno, a nama normalno. Hvala bogu, familija mi je velika, ali moglo nas je biti i više. Jedan sin mi je umro u Crnoj Gori, seo je pored mene, spustio mi glavu na krilo i rekao: „Majko, ovde mi je najmekše”, malo je poćutao u mom krilu, izašao napolje, tamo pao i umro. Od tada nikada više nisam otišla u Crnu Goru i zarekla sam se da moja noga tamo neće kročiti. Kuća nikad nije puna dece, uvek može još. Ja sam ih rodila 11, sada ih gledam kako imaju svoje porodice, podižem unučad, svi smo zajedno, nema veće sreće od te - kaže baka Dušanka.
Svi rade, ne pitaju čiji je red
Maslari uzgajaju 40 krava, ali samo za svoje potrebe. Ranijih godina prodavali su mleko, od 400 do 600 litara dnevno. Od 2001. do 2005. godine bili su nosioci mnogih prvih nagrada na poljoprivrednim sajmovima u Srbiji.
- Naš radni dan traje od četiri ujutru do deset sati uveče. Muškarci rade, žene ispraćaju i dočekuju decu iz škole. Deci se nikad ne broji koliko će da pojedu, važno je da imaju. Svi kuvamo, ne pitamo se čiji je danas red. Svinju koljemo jednom mesečno i tako stalno - kaže baka Dušanka.
Njena snaja Dragana kaže da srbijanske snaje mnogo greše što žele da budu same i rađaju jedno ili dvoje dece.
- Ja ne znam šta bih radila da sam sama i da nemam svekrvu pored mene i jetrve. Ko bi mi decu čuvao. Mnogo radimo, ali hoćemo decu da školujemo da imaju svoje parče hleba, da ne moraju da se muče u poljoprivredi jer je situacija sve gora - kaže Dragana Maslar.
U ovoj porodici podjednako se poštuje mesto žene i muškarca u kući. Stariji se poštuju, a mlađi uvažavaju.
- Deci možeš da budeš rob, ali ženi nikad. Ako se u kući ne sluša čovek, kuće nema. Ali je žena potpora kuće. Vazda je bilo da je bolje da kuća stoji na ženi nego na zemlji. Sve ima svoje - kaže Dušan.
Muškarci koji su stasali za ženidbu, kako kažu, naći će žene patrijarhalnog vaspitanja dok devojčurci smatraju da će kad im dođe vreme za udaju pronaći Srbijance za muževe jer su tolerantniji i kod njih se u kući ne radi toliko.
- Mi ne mislimo da žena treba da ide po drva ili da tovari bale sena, to je muški posao mada sam u Srbiji viđao muškarce koji dozvoljavaju da žene to rade. Ali ne može žena ni da pije rakiju ili da kaže mužu da ne laže. Ne može žena da nosi pantalone ili da puši i pije - kaže Vidoje Maslar.
Maslari obrađuju 50 hektara zemlje i nemaju mnogo vremena za raspravu ili neslaganje. Ali zato svake večeri zajedno sednu za sto i dogovore se šta će sutra raditi.
