Izvor: Politika, 16.Feb.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spala knjiga na petnaest slova
U Jošaničkom Prnjavoru živi samo petnaestak meštana, a poslednja beba ovde je rođena pre 17 godina
Jagodina – U Jošaničkom Prnjavoru nadomak Jagodine živi samo petnaestak meštana. Niko ne zna koliko tačno ima stanovnika, jer nemaju mesnu kancelariju. Letos je, kažu, bilo dvadesetak ljudi, ali je sedmoro umrlo u međuvremenu. Većinu čine sedamdesetogodišnjaci i osamdesetogodišnjaci. Najstariji je Živomir Kostić, sa 89 godina, a najmlađi Dejan Kostić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prevalio je već pola veka. Mladi su iz ovog sela počeli da odlaze 1981, kada je u njemu živelo samo 90 meštana.
Iako je od Jagodine udaljeno samo 13 kilometara, selo je potpuno opustelo. Pre više od deset godina zatvorena je prodavnica, nema više ni čitaonice, a autobus ovde ne zalazi već nekoliko decenija.
– Vratila sam se ovde pre nešto manje od dve godine. Svi starci u okolnim kućama su umrli. Ja nemam ni struju, jer su roditelji ostavili dug, pa neće da me priključe na mrežu dok to ne isplatim. A ja nemam odakle, jer nemam nikakva primanja – navodi za „Politiku“ Emilija Avramović.
Nekada je, kažu meštani, bilo lepo živeti u ovom selu. Ljudi su se družili, sve kuće su bile pune, a kada bi išli na njivu jedni drugima su pomagali, jer se sve radilo ručno.
Radovan Veljković kaže da su u selu ostali samo stari meštani. Dok je živeo sa stričevima, bilo ih je 21u kući, koliko ih sada nema u celom selu.
– Autobus već decenijama ne dolazi u selo, pa ako želimo da odemo do grada moramo da pešačimo po šest kilometara do Lozovika ili Siokovca, odakle putujemo autobusom. Doduše, ja odavno to ne mogu. Dok sam bio mlađi, pešice sam išao na posao u jagodinsku štampariju. I šta više da kažem za selo u kome je poslednja beba rođena pre 17 godina – kaže Radovan.
Živomir i Stanimirka Veljković, koji imaju po 82 godine, kažu da žive veoma teško i da bi im malo bolje bilo kada bi dobili tuđu negu i mogli da plaćaju nekoga ko bi brinuo o njima.
Jedan od retkih meštana koji je ocenio da mu je bolje nego ranije jeste osamdesetdvogodišnji Živadin Antić.
– Radio sam u livnici, a u penziji sam od 1988. godine. Sinovi Milašin i Milutin često dolaze da obiđu mene i moju ženu Draganku. Oni nam donesu namirnice, naseku drva i pomognu. Sad se bolje živi. Ranije smo mnogo radili, a malo smo imali, jer su se njive ručno obrađivale. Sada samo baštu obrađujem. Ali, moram da je čuvam od lopova. Zimus su mi posekli svih 80 glavica kupusa. Ove godine sam sadio i papriku, ali sam morao da je čuvam – jada se Živadin.
I njegov komšija još radi u bašti uprkos tome što ima 89 godina.
– Ranije sam mnogo radio. Po završetku škole za rezervne vojne starešine u Tuzli 1948. stekao sam čin kapetana. Ali, morao sam da se vratim kući da bih izdržavao sedmočlanu porodicu – kaže Živomir Kostić, najstariji meštanin Jošaničkog Prnjavora.
Z. Gligorijević
objavljeno: 17.02.2013
Pogledaj vesti o: Jagodina
