Izvor: Večernje novosti, 20.Mar.2013, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jug Radivojević: Od politike nemam ništa
U JAGODINI je u sredu počeo 42. Pozorišni festival "Dani komedije", a selektor Jug Radivojević je za ovogodišnji program odabrao sedam najboljih predstava - među kojima nema nijednog novog, domaćeg teksta. Istovremeno, drugi "novi, domaći tekst", odnosno predstava koja je po njemu nastala ("Konstantin"), u njegovoj režiji, bila je predmet polemike i preispitivanja: od umetničkih dometa do visine honorara. Zato su ovo dva dobra povoda za razgovor sa istim sagovornikom, ali i prilika da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otvoreno progovori o svemu što se nalazi na pozorišnoj sceni i iza nje...- Od dvadeset četiri odgledane predstave, preda mnom su se našla samo dva i po domaća teksta - kaže Radivojević. - Stevana Koprivice i Željka Hubača, a ono pola je dramatizacija Maje Pelević romana Ante Tomića. Prateći godinama unazad koliko se piše u Srbiji, tvrdim da ne postoji kriza domaćeg teksta već produkcije. Većina pozorišta će se najpre u svom budžetu lišiti domaćeg pisca i kompozitora koje moraju da plate. Odlučiće se za tekstove i kompozicije koji ne iziskuju podmirivanje autorskih prava, a rezultat je privid da nemamo plodno dramsko stvaralaštvo. U svom rediteljskom opusu najviše sam se bavio domaćim piscima i znam koliko postoji sjajnih tekstova, igranih i neigranih.* Da li ste nekada upravi pozorišta predložili neko takvo delo?- Često sam to radio, ali sam kao i druge kolege nailazio na prepreke i izgovore kako se nema dovoljno para. Suština je da uprave ne žele da rizikuju, a svaki novi komad ili neafirmisani pisac su rizik. Zbog toga će se pre opredeliti za klasika ili za nešto sa savremenog popularnog repertoara već igranog u Evropi. Zanimljivo je da u tom smislu veću hrabrost pokazuju pozorišta van Beograda nego ona u njemu: često se događalo da neko napravi dramsko ime u unutrašnjosti, a tek onda dobije priliku na ovdašnjoj sceni. Takođe, ima pisaca koji ne poseduju velike kvalitete, a ipak se postavljaju iz sezone u sezonu. Tako se u pozorištima "pokriva" pozicija domaćeg pisca, mada je mali broj onih čija se dela igraju u njima.REDITELjSKI HONORARI
* U javnosti se puno govori o izuzetno visokim rediteljskim honorarima, pa i vašem za "Konstantina"? - Po mojim saznanjima, rediteljski honorari se kreću od tri do trideset hiljada evra. Ja sam na sredini, kao i dobar broj mojih, vrlo produktivnih kolega. Takav je slučaj i sa "Konstantinom" koji je do sada već desetak puta odigran pred prepunim salama Niša i Beograda. I tek će da se igra.* Šta određenim autorima daje tu povlašćenu poziciju i mogućnost da se bez problema izvode njihova dela?- Neki pisci su kod nas zaštićeni poput svetih krava, a sami očigledno nemaju osećaj u određivanju prave mere za svoje komade niti se obaziru na činjenicu da zauzimaju mesto mladim i talentovanim kolegama koji ne dobijaju šansu! Naravno, postoji i politizacija, prisutna u gotovo svim sferama našeg kulturnog života. Donela nam je puno selektivnosti i isključivosti, pa "podobni" imaju a priori dobru poziciju i priliku da su šta god urade "osuđeni" na uspeh.* Postoji li i među rediteljima takva vrsta podobnosti?- Tu je još kompleksnija situacija nego kada je o piscima reč. Za savremenog pisca možemo ili ne moramo da se opredelimo, ali za savremenog reditelja hteli - ne hteli, moramo. Tako dolazimo do jedne šizoidne situacije: Ljubiša Ristić, nesumnjivo naš najveći i najznačajniji reditelj i u evropskim okvirima najpriznatiji, zbog politike je potpuno izopšten iz našeg kulturnog i javnog života. Za razliku od njega, jedan veliki Dejan Mijač u našim okvirima, baveći se celog života politikom, uvek je bio podoban. Mi mladi reditelji još od studentskih dana bili smo svesni svog talenta koji će teško "dobaciti" do Ristića, pa je velika većina projektovala sebe u Mijaču, želeći da dostigne taj umetnički rezultat ali i taj iznos honorara. I dalje se trudimo.* Znači da i vama takav trud nije stran?- Sledeće pozorišne sezone navršiće se dvadeset godina mog profesionalnog rada, kao i stota režija. Radio sam od Prištine do Subotice, od Zaječara do Šapca. Osvojio četrdeset domaćih i stranih nagrada, moje predstave su proglašavane za najbolje na Kubi i u Rusiji. Svoju cenu sam gradio time što sam pravio predstave koje su punile sale i blagajne pozorišta. Držim se one formule trgovačkog obrta: što veći broj režija, to veća cifra. Ali još sam daleko od onih najplaćenijih... Što se mog honorara i autorskog tima "Konstantina" tiče, ulazimo u treći mesec medijske hajke. Čuo sam kako je jedna žena, ne znajući da se nalazi među mojim prijateljima, rekla: "Jeste li videli kako se onaj mali obogatio?" Lepo bi bilo da je moguće obogatiti se od pozorišta.* Od čega zavisi koliko ko može da "zacepi" cenu, pa i da je dobije?- Pod jedan je politička podobnost, pod dva - garancija rediteljskog imena. A to ime "podrazumeva" da ćete se pojaviti na svim domaćim festivalima i osvojiti sve što se može osvojiti! Ipak, još ne znam koja je to domaća predstava napravila veliki uspeh na svetskim festivalima. Jer, danas se od gostovanja prave "veliki uspesi", a ne od priznanja i selekcija u koje ulaze.* Ako već govorimo o političkoj podobnosti, i vi ste visoki funkcioner stranke koja učestvuje u vlasti?- Ja sam potpredsednik SDP. Do pre dve godine bio sam vrlo apolitičan građanin, a onda mi se ukazala prilika da sa Rasimom Ljajićem i grupom ozbiljnih ljudi formiram novu stranku u kojoj će se naći oni koji se do sada nisu bavili politikom, a uspešni su u svojim profesijama. Za mene je motiv da uđem u politiku i bila borba protiv njenog uticaja u kulturi. Inače, do političkog angažmana već sam bio reditelj sa biografijom. Politika mi nije ništa donela u branši.* "Konstantin" je, ipak, državni projekat?- Poziv da radim "Konstantina" nisam dobio ni od predsednika države ni od premijera, nego od direktora niškog pozorišta, u kome sam već radio i pre ulaska u politiku. Oni koji se odlučuju da me angažuju verovatno znaju zašto sam njihov izbor. Možda je neko "Konstantina" mogao da uradi i bolje, ali nije mogao brže.CEO MESEC* ProŠlog meseca vam se dogodio i jedan pozorišni kuriozitet?- Ceo mesec na Večernjoj sceni pozorišta "Boško Buha" igrali su se samo moji naslovi. "Mirandolina", koja na "Danima komedije" drži neoboreni rekord - najvišu ocenu publike od 4,88. Zatim predstava "Instant seksualno vaspitanje" (Sterijina nagrada za najbolji projekat u celini), "Igra u tami" i "Iza kulisa". Sve ove predstave, na jednoj sceni, nastale su u rasponu od sedam sezona...
Pogledaj vesti o: Jagodina
Nastavak na Večernje novosti...
