Izvor: Politika, 22.Sep.2010, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doživela sam to kao svoj poraz
Da sam bila sama, bez pomoći kolega, ništa ne bih mogla da dokažem
To je bila jedna bezizlazna situacija, kako za mene, tako i za celu redakciju. Reč je o novinskoj redakciji u okviru Javno-informativnog preduzeća ,,Novi put” u Jagodini, koje pored novinskog ima i televizijski i radijski deo. Ja sam bila u novinskoj redakciji, a mober Zoran je bio (i sad je) glavni urednik novina. Nisam imala svoj sto, stolicu i kompjuter, morala sam od osam ujutro do četiri po podne da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stojim i eventualno koristim kompjuter nekog od trenutno odsutnih kolega. Morala sam da pišem 12-15 tekstova nedeljno, od kojih su mnogi završavali u košu. Čovek mi je pretio da će me ubiti i pratio me je po gradu.
Ja nisam prva žrtva ovog mobera. On je jednu koleginicu pre mene maltretirao skoro godinu dana i ona je dala otkaz. Posle je bila svedok na mom suđenju.
Kad je koleginica otišla, posle mesec-dva, krenuo je u obračun sa mnom. Članovi redakcije su već bili razočarani činjenicom da je koleginica, koja je takođe bila dobar radnik, morala da ode, ali onda je otvoren moj slučaj koji je trajao skoro dve godine.
Posle suđenja on se malo primirio, ali je njegovo ophođenje prema zaposlenima, sa psovkama, bacanjem i razbijanjem stvari po kancelariji, ostalo nepromenjeno. S tim što je i posle suđenja ostao na svom radnom mestu, a mene su sklonili u drugu redakciju dok je proces još bio u toku. Sve sam to zato doživela kao svoj a ne njegov poraz. Jer čovek koji je optužen i osuđen zbog zlostavljanja i dalje rukovodi radom redakcije.
Do suđenja je došlo kad sam otišla u policiju da tražim zaštitu. Nekoliko meseci pre toga dobijala sam ozbiljne pretnje, jer govorio je da ,,oštri noževe” i ,,čisti puške”, a mene je direktor vraćao odmah ujutru s posla kući – nije mogao da mi garantuje bezbednost. Rekao mi je, izađi, pa ako hoćeš budi ispred zgrade, ali ne u zgradi, jer urednik mi je pretio.
I pre toga sam zvala razne institucije, konsultovala sam se sa advokatima, tražila po Internetu ko može da mi pomogne, jer zakona protiv mobinga tada još nije bilo. Kad sam otišla u policiju da prijavim slučaj rekli su mi da je trebalo zbog tako ozbiljnih pretnji ranije da se javim. A imala sam svedoke kada on kaže: ,,Moram da je ubijem, moram da je sačekam i ubijem”.
Policija je odmah sprovela istragu, pozvala je moje kolege koji su potvrdili ono što sam rekla. I njega su saslušali, kao i direktora. Njih dvojica su negirali moje optužbe, ali naspram njih bilo je nas desetak. Samo pet dana posle policijske istrage javni tužilac je po službenoj dužnosti podigao optužnicu, tako da je zakazano suđenje kada smo i on i ja dali iskaz, kao i moje kolege koje su svedočile u moju korist. Direktor ga je podržavao, podržava ga i danas, jer on je osuđen na dve godine uslovno i ostao je na istom rukovodećem mestu. Platio je samo sudske troškove, a ja sam odlukom direktora prešla u TV redakciju. Preporučili su mi da ne podnosim zahtev za nadoknadu štete. Suđenje je bilo 2008. i njemu ovih dana ističe kazna. Kažu da se u ovom periodu malo primirio, ali zaposleni se i sad povremeno suočavaju sa izlivima njegovog besa.
Veoma sam zahvalna mojim kolegama koji su me podržali i zaštitili.
Da sam bila sama ništa ne bih mogla da dokažem. Kasnije su me zvali mnogi, možda njih 200-300, sa sličnim problemima. Uglavnom pitaju na koji način zlostavljanje može da se zaustavi. Čak su dolazili u Jagodinu kod nas u redakciju da traže savet. Bilo je zaposlenih u policiji, u prosveti, sećam se nekih žena iz Pančeva koje je gazda-privatnik držao u šupi... Tražili su od mene da im kažem na koji način da reaguju na maltretiranje na poslu. A ja sam samo vodila računa, pošto imam i dete i porodicu, da se zaštitim i sačuvam radno mesto.
Sad se povremeno sretnem sa tim čovekom. U početku sam to doživljavala kao šok, ali vremenom sam se navikla, jer on je posle suđenja tražio i nekakvo mirenje. Na kraju moram da kažem da sam kažnjena ja, a ne on. Ja sam izdvojena iz sredine u kojoj sam radila i u kojoj su moji prijatelji i dobri saradnici. On je ostao na istom mestu, radi ono što je i radio, a njegova kazna se svodi na to da dve godine ne sme da zlostavlja zaposlene.
Novinarka u JIP ,,Novi put” u Jagodini
Ivana Delić-Janković
objavljeno: 23.09.2010.
Pogledaj vesti o: Jagodina
