Izvor: Politika, 31.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Aeroflot” neće „Jat”
Mogućnost da Rusi kupe našeg nacionalnog avio-prevoznika sada zavisi isključivo od političke odluke Kremlja. – Zamerke vladi što u slučaju „Jata” nije primenila model privatizacije kragujevačke „Zastave”
„Aeroflot” više nema komercijalni interes da kupi „Jat ervejz”. To je mišljenje menadžmenta ruskog nacionalnog avio-prevoznika, koji i uz takav stav nije definitivno odbacio mogućnost da „Aeroflot” na jesen ipak postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većinski suvlasnik „Jata”. Kako je nedavno u Moskvi rečeno predstavnicima naše kompanije, šanse za kupovinu sada su manje od deset odsto, i to isključivo ako ruska vlada, koja je vlasnik 51 odsto „Aeroflota”, iz političkih razloga donese odluku o kupovini „Jata”.
– „Aeroflot” je još u maju prošle godine izrazio želju da postane većinski suvlasnik „Jata”. Ali, Rusi su zbog kašnjenja privatizacije praktično izgubili vreme da po kupovini „Jata”, koja je bila prvobitno najavljena za proleće, kompaniju pripreme za primenu evropskog Sporazuma o otvorenom nebu. Taj sporazum će u Srbiju uvesti bespoštednu konkurenciju u avio-saobraćaju, a „Jat” sa zastarelom flotom nije spreman za otvorenu tržišnu utakmicu – objašnjava naš izvor iz nacionalnog avio-prevoznika koji je insistirao da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima, privatizacija uoči usvajanja Sporazuma o otvorenom nebu znatno je obezvredila vrednost „Jata”. O tome, između ostalog, svedoči i jučerašnja izjava Irine Tanenberg, šefa informativne službe „Aeroflota”, koja je rekla da ta kompanija ima ozbiljne rezerve zbog ponuđenih uslova, odnosno cene srpske kompanije.
– Mislim da su uslovi koje Vlada Srbije daje takvi da najverovatnije nećemo učestvovati, pogotovu platiti za prevoznika koji ne vredi ništa, tim pre ako se uzme u obzir rast cena goriva – rekla je Irina Tanenberg.
Da podsetimo, zamenik generalnog direktora „Aeroflota”, Mihail Polubojarinov, nedavno je izjavio da rast cena kerozina umanjuje smisao te kupovine i utiče na rokove „ozdravljivanja” (čitaj pripremu za otvoreno nebo, odnosno konkurenciju) „Jata”, koji bi mogli da budu uvećani sa dve na pet godina.
Inače, tender za prodaju „Jata” objavljen je juče u našem listu i „Fajnenšel tajmsu”. Na prodaju je ponuđeno 51 odsto kapitala kompanije, uz mogućnost kupovine do 70 odsto, a minimalna cena za 51 odsto kapitala iznosi 51 milion evra. To znači milion evra za svaki procenat.
Kao preduslov za podnošenje ponuda, potencijalni kupci su dužni da uplate depozit ili dostave licitacionu garanciju od dva miliona evra. Naknada za otkup tenderske dokumentacije iznosi 25.000 evra, a kao rok za dostavljanje dokaza – potvrde o ispunjenosti uslova za učešće na tenderu, naveden je 26. septembar. Poslednji rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 24. oktobar, do 16.30 časova po beogradskom vremenu.
Bez obzira na neizvesnosti oko učešća „Aeroflota”, koji je još od prošle godine slovio za najozbiljnijeg kupca „Jata”, u dobro obaveštenim krugovima se može saznati da postoje i drugi interesenti. Među njima je „Island er” koji, kako se nezvanično može saznati, sa beogradskom kancelarijom revizorske agencije „Diloit”, ima ugovor o lobiranju. Osim toga, tu je i „Er Berlin”, čiji je zastupnik pre nekoliko dana posetio „Jat”. Spominju se i određeni investicioni fondovi iz Rusije, koji su prvobitno želeli da u „Jat” uđu kroz partnerstvo sa „Aeroflotom”.
– U ovom trenutku, pogotovo posle neprijatnih vesti iz „Aeroflota”, nezahvalno je predviđati ko će se odazvati pozivu za učešće u privatizaciji. Bez obzira na to, ipak se može očekivati solidan odziv, jer nije isključeno da se uz već poznate, moguće interesente, pojavi još neko. A, ako privatizacija ne uspe, država i dalje ima mogućnost da većinski paket „Jata” proda za jedan evro. Ako kupac bude neka jaka i poznata avio-kompanija, automatski će skočiti vrednost preostalog paketa akcija, koji je u državnom vlasništvu – kaže naš sagovornik.
Inače, u poslednje vreme se sve češće mogu čuti zamerke što država u slučaju „Jata”, nije primenila model privatizacije kragujevačke „Zastave”. Država je naime, mogla još prošle godine da uđe u direktne pregovore sa „Aeroflotom” i tako „Jatu” obezbedi strateškog partnera, baš kao što se to upravo čini sa „Fijatom”. Takav model spajanja avio-kompanija se pokazao kao izuzetno uspešan, a o tome svedoči partnerstvo „Er Fransa” i holandskog „Kajlema”, „Lufthanze” i „Svisa”, kao i „Britiš ervejza” i španske „Iberije”.
Objavljivanje poziva za učešće u privatizaciji „Jata”, u toj kompaniji je juče dočekano sa sumornim mislima. Većina zaposlenih, kako se može čuti, zabrinuta je za opstanak kompanije, a time i za svoja radna mesta.
Marko Lakić
[objavljeno: 01/08/2008]
