Izvor: Vostok.rs, 21.Sep.2011, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Veliki Bliski Istok“ i „Veliki Izrael“ (Prvi deo)
21.09.2011. -
Kriza koju su najveći finansijski klanovi započeli krajem 2008. godine označila je prelaz na strategiju totalne destabilizacije međunarodne situacije - provociranjem dubokih ekonomskih i socijalnih potresa, organizacijom tehnogenskih i klimatskih katastrofa i, na kraju, započinjanjem svetskog građanskog rata u kome neće moći da ostane čitava ni jedna nacionalno-državna formacija, ni jedna nacionalna elita. Čovečanstvo postepeno ulazi u završni stadijum ostvarenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << projekta „globalnog upravljanja", sa prelaskom na sistem privatne vlasti transnacionalnih sila.
Najotvorenije su ti planovi prikazani u izjavi Čarlsa Nenera, nekadašnjeg glavnog analitičara finansijske kompanije GoldmanSachsod marta 2011. godine, o tome, da će 2012. godine započeti svetski rat koji će dovesti do kraha svih finansijskih tržišta sveta. Zna se zašto se prave izjave takve vrste. Karakteristično je da je Nener izjavu dao 9. marta, a 19. marta Zapadna koalicija je započela vojna dejstva u Libiji, i time označila početak dugačkog rata na Arapskom Istoku, kao „fitilja" za radikalne promene i u drugim regionima sveta.
Prekrajanje geopolitičkog prostora Arapskog Istoka prema projektu „Veliki Bliski istok", koji je Kondoliza Rajs obnarodovala 2006. godine u Tel-Avivu i koji se ostvaruje uz korišćenje tehnologija „tviter-revolucija" ovako ili onako obuhvata sve zemlje regiona. Prirodno je da se postavlja pitanje sudbine Izraela i izraelsko-palestinskih odnosa – tog najvažnijeg čvora bliskoistočnih protivurečnosti. Pred našim očima se razvija politička predstava koja je već dobila naziv „Izdaja Izraela""
Da podsetimo da je glavni događaj, koji je označio početak razgovora o izdaji Izraela od strane američkog rukovodstva za poslove Izraela bio majski govor Baraka Obame o novoj politici SAD prema zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike, u kome je on izjavio da pregovori između Izraela i Palestine treba da se završe postavljanjem stalnih palestinskih granica između Izraela, Jordana i Egipta, kao i stalne izraelske granice. Pri tom granice Izraela i Palestine treba da budu provedene prema linijama iz 1967. godine, uz uzajamnu razmenu - po dogovoru. „Palestincima je, - podvukao je, - neophodno pravo na sopstvenu državu i vladu". Drugi princip u pregovorima treba da bude pravo svake države na zaštitu sopstvene teritorije: „Svaka država ima pravo da štiti sebe, i Izrael mora da se osposobi da to radi samostalno. Bezbednosne mere treba da budu dovoljno jake, kako bi mogle da preduhitre terorizam i diverzije, kako bi zaustavile širenje oružja i kako bi obezbedile pouzdanu zaštitu granica. „ Obama je podvukao da „potpuno izvođenje, po koracima, izraelske vojske, treba da bude usklađeno sa prihvatanjem odgovornosti od strane palestinskih vlasti i garancijama da neće biti korišćena vojna snaga".
Ove stavove Obame su podržali svi učesnici „bliskoistočnog kvarteta" (OUN, Rusija, SAD i Evrosavez), ali ih je kritikovao HAMAS, a B.Netanjjahu odbacio, a u jevrejskim krugovima SAD i krugovima cionistički orjentisanih republikanaca oni su izazvali bes, jer su ocenili kao „izdaju glavnog saveznika" i čak kao „početak kraja jevrejske države". Ali već 22. maja tj. dva dana posle govora o Bliskom Istoku, Obama je istupio pred učesnicima konferencije AIPAC, koji predstavljaju glavnu strukturu izraelskog lobija u SAD. On je prisutne umirio, potvrdivši da je „jak i zaštićen Izrael – u interesu nacionalne bezbednosti SAD" i objasnio da linija 1967. godine znači da će same strane – izraelčani i palestinci – voditi pregovore o granicama, koje će se razlikovati od onih, koje su postojale 4. juna 1967, godine(1).
Posle toga palestinsko rukovodstvo je izjavilo da će se u septembru, na zasedanju Generalne skupštine OUN obratiti molbom o priznanju nezavisnosti palestinske države u granicama iz 1967. godine, što su članovi Lige arapskih država i Rusija jednoglasno podržali. O kakvom se to priznavanju radi? Palestinska država je proglašena 1988. godine. Priznalo ju je 125 zemalja, i u 100 zemalja ona ima svoje ambasade. Istovremeno, za razliku od Izraela koji je u OUN primljen u maju 1949. godine, Palestina je u OUN samo posmatrač, a ne član, tako da nema prava da koristi prava i zaštitu koje članstvo u OUN omogućuje. Da postane član ona može samo ukoliko Savet bezbednosti podnese odgovarajuću preporuku. Međutim, Obama je izjavio da će SAD kategorično braniti donošenje takve rezolucije SB(2), jer, zamislite samo: pitanje priznanja Palestine treba da se rešava direktnim pregovorima između dve zemlje.
U takvoj situaciji Palestinci imaju drugačiji put: da od Generalne skupštine OUN dobiju prihvatanje rezolucije o jačanju statusa Palestine u OUN sa „posmatrača kao tvorevine„ do „posmatrača kao države koja nije članica OUN", što će joj omogućiti da stupa u različite međunarodne institucije (SB, MMF i dr.). Palestinci pretpostavljaju da će njihov zahtev od 193 članice podržati njih 130 (za usvajanje je neophodno da ih podrži najmanje 129 članica).
Tada su započele političke igre. SAD, Kanada i Izrael su počeli da vrše najjači mogući uticaj na vlade odgovarajućih država, a H.Klinton je pozvala strane da se vrate za pregovarački sto kako bi se postigao mirovni sporazum po principu „dve države za dva naroda". Međutim, rukovodstvo Palestinske autonomije je pokazalo čvrstinu u namerama da se izbori za punopravno članstvo u OUN, a kroz usta palestinskog predstavnika u OUN Maena Anikita izjavilo je da je neophodna „totalna podela i odvajanje jednih od drugih" i da u palestinskoj državi ne treba da postoje izraelski vojnici i jevrejski doseljenici. U odgovor na to izraelski ministar za inostrane poslove Avigdor Liberman je zatražio da se zemljama Evrosaveza i SAD uruči zvaničan protest, a predsednik vlade Izraela Netanjjahu je izjavio da će lično otputovati u OUN i obratiti se Generalnoj skupštini.
Međutim, dobro se zna koliki je stepen samostalnosti i Mahmuda Abasa, i palestinske nacionalne administracije. Autonomiju, na čijem su oni čelu, izraelska politika je u privrednom smislu dovela do stanja potpune degradacije, što je stotine hiljada Palestinaca nateralo da posao traže u susednim zemljama ili u samom Izraelu. Potpuna zavisnost od spoljne pomoćij e dovela do procvata korupcije u prepunom državnom aparatu i potčinjenosti članova administracije volji država-donora, među kojima su i dalje najveće SAD. To vodi ozbiljnim političkim posledicama. Posle dolaska na vlast HAMAS-a 2006. godine pomoć SAD je bila prekinuta, ali kada je obnovljena – uslovljena je oštrim političkim uslovima: da se obnove pregovori sa Izraelom, da se restrukturira bezbednosna služba, da se u samom HAMAS-u izvrše represije, da se razoružaju poslednje ćelije otpora i dr. Kompletna finansijska pomoć Zapada je usmerena prema očuvanju njihove političke kontrole i nastaviće se samo u slučaju progresa na mirovnim pregovorima sa Izraelom. Od 2011. godine obim obećane finansijske pomoći je bitno sasečen, pri čemu su je najpre ukinule arapske države.
Uz potpunu finansijsku zavisnost lidera PNA od Zapada obraćanje palestinskog rukovodstva Ujedinjenim Nacijama ne predstavlja privatnu Abasovu inicijativu, već je do nje došlo u skladu sa planovima snaga, koje ga kontrolišu. Nije slučajno tih dana došlo do četiri tajna sastanka Abasa i izraelskog predsednika Peresa – u Londonu i Amanu; trebalo je da dođe i do petog, ali je nju otkazao Netanjjahu. Simptomatično je i to da, pripremajući se da se odlučno bori za državnost Palestine u OUN, palestinska administracija je uz taj zahtev podnela i zahtev za kupovinu od izraelskih firmi granata sa suzavcem i pištolja sa gumenim mecima za rasturanje masovnih demonstracija, koje su očekivane na Zapadnoj obali. I rukovodstvo PNA, i rukovodstvo Izraela se sprema za mogućnost da se situacija omakne kontroli. Zato prvo od njih hitno kupuje naoružanje, a drugo šalje na Zapadnu obalu pojačanje od nekoliko redovnih pešadijskih bataljona, povećavajući u tom delu brojnost vojnih lica CAHAL-a (Odbrambena armija Izraela) za 20%. Ukoliko bi došlo do jače eskalacije broj vojnika bi bio dupliran – plan uključuje i pozivanje redovnih snaga, kao i nekoliko bataljona rezervista. S obzirom da se pretpostavlja da će Palestinci pokušati da se probiju u jevrejska naselja, armija je spremna da iskoristi i snajpere.(3)
Obzirom da Amerikanci ne mogu da podrže očigledan antiizraelski korak, a odluka, očigledno, mora da se donese, velika odgovornost pada na zemlje EU koje se za sada još nisu odredile. Ako su Francuska i Italija spremne da glasaju „za", Engleska, Nemačka i Italija se još uvek kolebaju. Jedan od glavnih centara panevropskog pokreta – Evropski savet za međunarodne odnose - formiran 2007. godine, već je izradio odgovarajuće preporuke pod nazivom „Zašto Evropljani treba da glasaju „za" (WhyEuropeansShouldVoteYes). U dokumentu se kaže da EU treba da podrži tu rezoluciju kako bi Palestince dovela do obnavljanja direktnih pregovora sa Izraelom. Takođe se navodi da će rezolucija, kojom se potvrđuje ideja postojanja Izraela odmah uz državu Palestinaca, ojačati legitimitet Izraela i značiće isto, što i njegovo faktičko priznanje od strane arapskih i muslimanskih zemalja-članica. Osim toga, nova rezolucija može da potvrdi rezoluciju iz 1947. godine o podeli Palestine na dva dela – na evropski i na arapski i, najzad, treba da prizna prava Palestinaca na zemlji, koju je trebalo da dobiju još pre nekoliko decenija.(4)Autori priznaju da samo po sebi odobrenje OUN neće ni u čemu izmeniti život većine Palestinaca, ali bi negativan odgovor ojačao pozicije i palestinskih pobornika oružanog otpora, i izraelskih pobornika čvrste linije, čime bi se konačno ugušila i tako skoro mrtva odluka o formiranju dve države.
A u stvari, samo po sebi razmatranje pitanja u Generalnoj skupštini OUN bez obzira na rezultat glasanja – i negativan, i pozitivan – radi u korist zaoštravanja situacije. Ukoliko rezolucija o državi – ne članu OUN bude doneta, u tom slučaju, ukoliko se ne reši pitanje granica, ona uopšte neće pomoći „procesu regulisanja" i neće promeniti stvarni položaj Palestinaca. Kada se neutrališe rukovodstvo Palestinske autonomije, koje sluša Zapad, to će istovremeno dovesti do jake aktivizacije radikalnih snaga - kako u Izraelu, tako i u Palestini.
HAMAS je jednoglasno istupio protiv obraćanja vlasti Palestinske Autonomije u OUN tako što je izjavio da će pozitivna odluka „doprineti ozvaničenju priznanja zemlje-okupatora" i dovesti do učvršćenja granica izraelske države.(5)Posledica toga će biti odbijanje teritorijalnih zahteva prema Izraelu i prava izbeglica na povratak, kao i gubitak prava Palestinaca na Jerusalim, jer će zapadni deo grada pripasti Izraelu, a istočni će biti pod međunarodnim protektoratom. Kako je izjavio član rukovodstva HAMAS-a Salah al-Barauil, „priznanje Izraela će naneti smrtni udar pokretu Otpora". Na opasnost od obraćanja Ujedinjenim Nacijama upozorio je i kralj Jordana Abdul II koji je ubeđen da će ono ugroziti pravo izbeglica na povratak(6)(u Jordanu palestinske izbeglice, kojih ima oko 4,5 miliona, predstavljaju 55% stanovništva).
Ukoliko rezolucija ne bude prihvaćena, takozvani „proces regulisanja" će tim pre biti prekinut, jer će dovesti do nove oštre kritike Izraela od strane arapskih država, što će pojačati izraelsku opoziciju. Već sada se zapaža pritisak na situaciju u Egiptu i Jordanu. Nove egipatske vlasti, koje su započele da se okreću ka Izraelu, kao partneru, okrenule su se zbližavanju sa HAMAS-om, iz koga je jedan od vođa ovih dana dao zvaničnu izjavu da je moguć premeštaj štaba organizacije iz Damaska u Kairo. U maju ove godine novo egipatsko rukovodstvo je otvorilo granicu između Egipta i Sektora Gaza i na taj način ukinulo njegovu četvorogodišnju blokadu. Početkom septembra u Egiptu je napadnuta ambasada Izraela, a u Jordanu je održana akcija protesta kod ambasade SAD, uz paljenje američke i izraelske zastave. 15. septembra je čitav personal ambasade Izraela u Jordanu evakuisan u otadžbinu, zato što se očekivao „marš miliona" radi izražavanja solidarnosti sa arapima Palestine. Kako u Egiptu, tako su i u Jordanu navedene akcije organizovane uz pomoć društvene mreže Facebook. U Jordanu je zbog njih započeto denunciranje depeša sa sajta WikiLeaks, na kojima su objavljivane depeše američkih diplomata, koje su otkrivale planove SAD da „Jordan pretvore u izbeglički dom Palestinaca".
Mnogi eksperti smatraju da se raskid Izraela sa Kairom ne može sprečiti, i da se on može završiti čak i otvorenim sukobom. Zato sa Egiptom sređuju odnose Jordan i Turska, koja je toliko pokvarila odnose sa Izraelom da je Izrael potpisao memorandum o vojnoj saradnji sa Grčkom. Aktivnu antiizraelsku politiku sprovode Saudijska Arabija i Katar.
U takvim uslovima razmatranje pitanja o palestinskoj državnosti u OUN postaje mehanizam za radikalno „otpetljavanje" situacije, naravno u interesima globalističke elite, zbog čega se i koristi mit o „izdaji" Izraela kako bi se istovremeno provukao projekat „Veliki Izrael", čiji je proces realizacije lepo opisao teoretičar hipercionizma, rabin Avram Šmulevič u intervjuu, datom u maju 2011. god.(7)Tu se, uostalom, detaljno govori i o mehanizmima za menjanje svesti arapskih masa, koje koriste Amerikanci.
Objašnjavajući smisao najskorijih događaja A.Šmulevič kaže: „Što će svet, na čelu sa Amerikom, više da pritiska jevrejsku državu kako bi je naterao na kompromis sa Palestincima, to će čvršću poziciju da zauzimaju vlasti Izraela. Izrael shvata priznavanje državnosti Palestine kao smrtnu opasnost, a granice iz 1967. godine smatra za „granice Aušvica"" Mislim da će u najskorije vreme Egipat da raskine mirovni sporazum sa Izraelom"Pošto on bude raskinut u Izraelu će doći do unutrašnje krize, i na vlast će doći odlučni, čvrsti ljudi, koji će postaviti zadatak: Izrael od Nila do Eufrata". - " Pa šta ti misliš – ovi sadašnji desni – pa to ti je još cveće!" Nemaju dovoljno agresivnosti. A paralelno će na Bliskom Istoku da započne lančani proces raspada i preformatiranja. Asad, koji sada u krvi guši revolucionarne procese u Siriji, više od godinu – dve neće izdržati. Počeće revolucija u Jordanu. Dići će se kurdi i Kavkaz kao sastavni deo Bliskog Istoka. (označila O.Č.) Znaš kako će sve to da izgleda? Sve to zajedno – kao jedan Irak, ili Avganistan. Muslimanski svet će da potone u stanje haosa, i to će biti pozitivan razvoj događaja za Jevreje. Haos predstavlja pravo vreme za preuzimanje situacije u svoje ruke i uključivanje u jevrejski civilizacijski sistem" Sada smo mi ti, koji treba da preuzmu potpunu kontrolu. Pa, naravno, za sreću čitavog čovečanstva. Mi nećemo samo arapsku elitu da potkupljujemo, već ćemo je hraniti svojim rukama i vaspitavati. Kako? Ideologija hipercionizma u njenom jednostavnom zbližavanju zaključuje se u tome da ćemo pod svoju kontrolu uzeti „Al-Džaziru", da ćemo postavljati muftiju Meke, da ćemo na vlast dovoditi svoje ljude i td. U čemu je tajna bilo kog stabilnog političkog sistema? Društvo ličnosti daje sve mogućnosti za njen razvoj, a ličnost snosi obaveze pred društvom. Čovek, koji dobije slobodu, istovremeno mora da dobije i uputstva kako da tu slobodu koristi. A ta uputstva ćemo da sastavimo mi, Jevreji. Došlo je vreme za naš revanš. Jevrejski procvat ponovo dolazi kroz vatru arapskih revolucija"(8).
Tehnologija formiranja kontrole nad arapskim svetom ovde je opisana precizno, ali kao i uvek - težnju za vlašću cionizam prikriva misijom „jevrejskog naroda", koji je u stvari žrtva politike kosmopolitske sekte svetskih zelenaša. U njihovim planovima i „Veliki Izrael" treba da bude samo jedna struktura u „svetskoj državi" koju će da stvore oni. Što se tiče potencijala same izraelske države, njega određuju srazmere izraelskog kapitala koji, obzirom da je integrisan u transnacionalni kapital, trenutno pravi aktivnu ekspanziju ka najvažnijim rejonima sveta. Ali – to je tema za poseban razgovor.
Olga Četverikova,
(Nastavak sledi)
(1) Sm.:http://www.youtube.com/watch?v=5tib1lYIsdk
(2) http://www.newsru.co.il/mideast/13sep2011/pa_a207.html
(3) CAHAiPA gotovяtsя k hudšemu// http://mignews.ru/news/disasters/world/150911_100933_51518.html (CAHA i PA se spremaju za najgore)
(4) http://www.ecfr.eu/content/entry/palestinian_statehood_at_the_un_why_europeans_should_vote_yes
(5) http://www.jewish.ru/news/israel/2011/09/news994300312.php
(6) http://www.newsru.co.il/mideast/15sep2011/hamas_a206.html
(7) Sm. Posle arabskih revolюciй Velikiй Izrailь budet upravlяtь Bližnim Vostokom? // http://www.chechenews.com/world-news/worldwide/3555-1.html(Pogl. Posle arapskih revolucija Veliki Izrael će da vlada Bliskim Istokom?)
(8) http://orta.dynalias.org/inprecor/article-inprecor?id=1209
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
