Izvor: Politika, 28.Jul.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici prepušteni nepostojećem tržištu
Nekada je država otkupljivala dela od značajnih stvaralaca
Udruženje likovnih umetnika u Beogradu postoji od 1919. godine. Prvi predsednik Udruženja bio je Uroš Predić. Isti članovi su posle okupacije nastavili rad svog udruženja pod nazivom ULUS – Udruženje likovnih umetnika Srbije.
ULUS danas ima više od 2.300 članova. Član udruženja se postaje na osnovu konkursa. Učlanjenjem u ULUS kandidat stiče status profesionalnog umetnika i na osnovu toga s većim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspehom konkuriše za izlaganje u zvaničnim galerijama, a u mogućnosti je i da delimično reši svoj socijalni status. Država slobodnim umetnicima uplaćuje minimalnu osnovicu penzionog osiguranja i zdravstveno osiguranje. Do devedesetih godina prošlog veka odnos države prema stvaraocima bio je kvalitetniji, ozbiljan stvaralački rad se cenio, pa su ugledni zaposleni umetnici prekidali radni odnos da bi svoje poslednje stvaralačke godine proveli u statusu slobodnog umetnika i tako ostvarivali veću penziju. U poslednje dve decenije taj se odnos menja na štetu kvaliteta, favorizuje se pop kultura, i većina novca ide u tom smeru, a ozbiljna umetnost se prepušta nepostojećem tržištu.
U odnosu na Beograd, u unutrašnjosti Srbije stanje je teže. Mnogi gradovi nisu vodili brigu o nezaposlenim umetnicima. Dokazanim stvaraocima godinama nisu uplaćivana a i danas se ne uplaćuju sredstva za socijalno i zdravstveno osiguranje,na što ih Zakon o kulturi obavezuje.
ULUS ima i svoje izlagačke objekte –Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” i galeriju ULUS-a –u kojima se redovno odvijaju programi. Sredstva koja dobijamo za ovu namenu svake godine se u ukupnoj masi smanjuju,pa od grada i republike realno (uz inflaciju) dobijamo tri puta manje sredstava nego pre četiri godine. Mogućnosti da se dođe do dodatnog novca sve su manje i time je otežano ispunjavanje obaveza Udruženja prema zaposlenima u našoj stručnoj službi.
Deo članstva ULUS-a je zaposlen, i oni su većinom u boljem položaju od oko 600 onih koji su u statusu slobodnog umetnika. To su nezaposleni umetnici, bez redovnih prihoda koji aktivno stvaraju i izlažu. Poziciju ovih umetnika značajno otežava nedostatak tržišta, pa se njihov stvaralački rad često svodi na borbu za goli život. Srećna je okolnost što u Srbiji postoji veliki broj likovnih kolonija,pa se tako umetnici druže, stvaraju i međusobno pomažu.
Svaka država ima umetnike „favorite” koji iz nekih razloga dobijaju veće šanse. U uređenim državama vodi se, međutim, računa i o ostalima, jer iz mnoštva se rađa kvalitet. Ako, pak, naših 600 slobodnih umetnika nemaju mogućnosti da rade nego se bave nečim drugim da bi preživeli,onda gubimo to mnoštvo. Gubimo darovite umetnike koji mogu da daju veliki doprinos kulturi Srbije.
Nekada je država otkupljivala dela od značajnih stvaralaca. Postojala je komisija koja je obilazila izložbe i otkupljivala najznačajnija dela. To je bio veliki podsticaj za umetnike. Poslednjih godina način otkupa je promenjen i obesmišljen, i na kraju ugašen,pa za mlade i talentovane stvaraoce nema neophodne podrške.
Kako samostalni umetnici danas žive? Većina mora da se bavi dodatnom delatnošću, koja ih iscrpljuje, a često su to i najteži poslovi, naravno, ako nisu stari i bolesni; neki su, nažalost, već pali na najniži stepen siromaštva.
I drugi pokazatelji nas opominju da likovne umetnosti gube značaj u ovoj sredini i ovakvoj državnoj organizaciji. Glavni pokazatelj je odnos prema muzejima u kojima se čuvaju najznačajnija likovna i druga dela kulture. Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti godinamasu zatvoreni za javnost, tako da generacije mladih nisu imale priliku da se osvedoče o značajnim svetskim vrednostima,koje stoje zaključane u depoima. Samim tim, mladi nisu ni stekli naviku da odlaze u muzeje.
Ipak,ne padamo u očajanje, uzdamo se u entuzijaste koji i u ovim prilikama daju nesebičan doprinos i podsticaj posustaloj kulturi naše zemlje. Imamo primer započete kampanje restauracije i preuređenja našeg paviljona „Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu. Akciju je poveo svojim idejnim projektom akademik arhitekta Brana Mitrović. Iskreno se nadamo da će odgovorni ljudi smoći snage da pomognu realizaciju ove inicijative, kao što su svojevremeno imali sluha naši stari Beograđani koji su pomogli Branislavu Nušiću da realizuje izgradnju za to vreme elitnog galerijskog prostora-paviljona „Cvijeta Zuzorić”.
*Predsednik Upravnog odbora ULUS-a
Vukašin Milović
objavljeno: 28.07.2011.
