Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Testament poštenja
Kako je Beko zaradio prvi milion, nepristojno je pitati. Ali danas je taj čovek glasniji nego što se moglo naslutiti
Ministarka pravde je obećala plan za borbu protiv korupcije. I to do kraja prošle nedelje! Ta okolnost, uz energičnost ove državne činovnice, prilično je zabrinula povlašćenu kastu, sklonu raznim nepočinstvima kako bi došla do lakih, a krupnih para. I naravno, do ushićenja dovela ostatak naroda.
Dobro je bar da se napravi plan. Bez plana nigde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ništa, korupcijska stihija i bezobzirni kriminal neizbežno nam dovodi kolumbijski sindrom. Pokazalo se da korupcija u državnoj birokratiji i mafijaški poslovi ne idu odvojeno. Tu vrstu simbioze teško je i zaseći. Boli na sve strane, borba protiv korupcije skoro uvek u sebi podrazumeva preispitivanje prirode vlasti.
Svaki će naivni podanik postaviti pitanje, makar i u sebi: zašto je ministarka čekala toliko dugo, poslednju godinu mandata? Da nije malo dockan da se ona prihvata tog uzaludnog posla, ako već nije na vreme, sa nekim ko bolje poima u čemu je stvar. Ionako su kvarne zaprege otišle niza stranu, malo je jedno Ministarstvo pravde za opaku, nezasitu hidru sa bezbroj glava.
No, ipak nas je gospođa Malović lišila bar jedne zablude. Bili smo uvereni da planovi odavno postoje, a borba traje i narodna vlast samo što je nije okončala! Kad ono, ispade da uopšte nije tako. Do kraja prošle nedelje vlada je pratila razvoj korupcije, naslućivala da u tom đavolu nečega ima. Uz pomoć Brisela razumela da sa tom metastazom ne možemo daleko stići. Okretala se oko svoje vladajuće ose, videla da korupcija nije opšte mesto nego unosan posao. A takvo preduzeće bez moći ne ide.
Dakle, iz porekla i prirode moći, koja dolazi od bogom dane vlasti ili neke druge sile, proističe korupcija. Politička teorija, a bogami i praksa, govore da nje (korupcije) ne može biti bez partokratskog monopola. Hoće se reći da okasneli poduhvat gđe Malović mora biti delom okrenut protiv važnih pojedinaca iz vlasti, kako bi za vlast bio delotvoran. To bi mogao da bude relativno jeftin marketing. Uzgred, vladajuće partije imaju netaknuti monopol na prodaju reklama i ideja svake vrste, što je uređeni hol svake korupcije.
Nekako sam sklon da verujem kako će plan biti u pogonu pre redovnih parlamentarnih izbora. Ali samo se može gatati kakvu je metodologiju, koje snage i sredstva ministarka zamislila da upotrebi u toj borbi za čiste odnose u elitama svih vrsta. Šta smo imali? Policija je pohvatala neke profesore koji naplaćuju ispite i diplome, sudovi su ih vratili da etici uče buduće sudije, ekonomiste i lekare.
Neki ugledni hirurzi i onkolozi voleli su novac više nego što to bolesna sirotinja može da podnese. Ali to su poduhvati bez plana i pre njega, mada je šef države višekratno najavljivao upornu borbu, do kraja, sa kriminalom i korupcijom. Izgleda da je narodna milicija olisičila samo sitnije trudbenike, koji su naseli na prastari policijski trik, i sami otkrili svoju slabost i pomamu za plavim kovertama.
Vlast u državi, čak i na najnižem nivou, zlatni je rudnik korupcije. Možda sve počinje od tajni u finansiranju stranaka, i razmeštanju kadrova posle izborne pobede. Na tom nivou nastaje pojava koja je definisana birokratsko-policijskom sintagmom kao „sukob interesa”. U korumpiranom svetu, koji je za policiju nedostižan, a novac dobija preko računa, reč je o skladu, a ne sukobu. Sukob interesa je pozicija društva, koje naslućuje, ali ne može da prepozna tu zastrašujuću igru povlašćenih.
Na taj način smo nemoćni svedoci afere u Kolubari, bez nade da bar saznamo u čijim su dubokim džepovima završili silni milioni evra. Kad god se krupna afera razgori, uvek se nađu ljudi koji mogu da je zataškaju. Ponekad to čine aktiviranjem još većeg skandala ili ponudama da narod dobije igara umesto hleba, ili nadrirodoljubnim epom o Kosovu „koje nikada i nikome nećemo dati”, ili idejom koja definitivno čisti kukolj iz ove države.
Biznismen Milan Beko dugo je bio ćutljivi bogataš, koga ne dotiču tabloidne ili čaršijske priče. Govorilo se da on bira članove vlade, da je sa Miškovićem gazda u senci. Ako je tako bilo, takva pozicija bez krupnih para nije moguća. Kako je Beko zaradio prvi milion, nepristojno je pitati. Ali danas je taj čovek glasniji nego što se moglo naslutiti.
Prvo je rekao da ga država reketira gde stigne i kad god on pristane. Nema sumnje da je i pristajao. To jeste korupcija, bez obzira jesi li žrtva ili lav.
Beko želi da proda sve, kako bi napustio Srbiju sa svojim kapitalom. Neki izvori kazuju da je on drugi na listi onih čiju ulogu u raznim privatizacijama valja ispitati. Beko se nije mnogo mešao u politiku, osim što je kritikovao alavu državu. U svoje vreme Karić je želeo vlast, pa je nestao. Beko želi da sačuva (svoj?) kapital. Moguće je da uspe, iako nije napravio nijedan most. Moguće je, ako prošle nedelje nije ušao u plan za obračun, koji kao testament pravde i poštenja ostavlja ministarka Malović.
Ljubodrag Stojadinović
objavljeno: 04.07.2011.
.jpg)
