Izvor: Vostok.rs, 17.Apr.2014, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta očekuje kubanski socijalizam?
17.04.2014. -
Interesovanje za Kubu ne jenjava. Ruska štampa prenosi vesti o tome da je ruska vlada izdvojila $1 mil. za oporavak Kube posle uragana „Sendi“ i o uspehu biografije Fidela Kastra koja je izašla u Rusiji u martu 2014. godine; američka – postavlja pitanje zbog čega ruski vojni brodovi sve češće pristaju u luku Ostrva Slobode.
U žiži interesovanja stručnjaka ostaje kubanski socijalizam, koji opstaje u uslovima raspada sovjetskog bloka i međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << izolacije. Da li je moguća transformacija Kastrovog režima i kakve će biti njene posledice? O ovome u intervjuu za „Glas Rusije“ razmišlja doktor istorijskih nauka, profesor Aleksandar Sagomonjan:
- Kuba je malo, ne previše bogato ostrvo s 10 miliona stanovnika. Na svetu ima mnogo ovakvih regiona. Naravno, istorija međusobnih odnosa igra veliku ulogu. Jer, Kuba je za čitavu generaciju stanovnika Rusije – nešto herojsko. Međutim, na Kubi za već nekoliko naraštaja Rusija nije neobična zemlja, a Kuba je izgubila svoj oreol u očima građana RF. I premda su danas na vlasti ljudi koji se još uvek sećaju onih odnosa, danas imamo normalne odnose između dveju država.
Kako ocenjujete politiku RF prema Kubi 80-ih i 90-ih godina HH veka?
- Kad govorimo o odnosima između dveju zemalja treba da se setimo da je sovjetsko rukovodstvo na čelu s Nikitom Hruščovom prvo odbilo da prizna socijalistički karakter kubanske revolucije. Kuba je 90 milja (140 km) udaljena od obale SAD, a od Sovjetskog Saveza oko 16 hiljada km. I glavni akcenat je stavljan na strateški karakter ovog partnerstva koji je nadoknadio ekonomske troškove. Međutim, 80-ih godina se vektor promenio. Glavna su postala pitanja štednje sredstava... Određene snage su tada uspele da dokažu Mihailu Gorbačovu da Kuba previše košta – po različitim podacima, do 7 miliona dolara dnevno. I treba reći da je Rusija mnogo izgubila zbog odluka koje su tada bile donete. Glavno je to što je izgubila svoje strateške pozicije, kako na Kubi, tako i u čitavom nizu zemalja sveta. Mnogi savremeni ruski istraživači smatraju da je Rusija načinila grešku ostavivši Kubu u teškom istorijskom trenutku. Da je Kuba bila u orbiti ruske politike možda bismo sad izbegli problem kao što je širenje NATO na Istok, zbog kojeg je zabrinuto rukovodstvo RF.
Da li je Rusija zbog sličnih razloga pristala i na zatvaranje centra za radioelektronska ispitivanja u Lurdesu 2001. godine?
- Rusija ipak nije Sovjetski Savez, imala je čitav niz međunarodnih obaveza. Ne bih sad želeo da se upuštam u detalje, ali je to uobičajena situacija u svetskoj politici – negde se popušta nama, negde mi treba da popustimo.
Da li RF u novoj ekonomskoj stvarnosti XXI veka može da se osloni na potencijal koji je stvoren u toku godina sovjetsko-kubanske saradnje?
- Ni ovde se ne može bez istorijskog ekskursa. Kuba je svojevremeno, u suštini, bila američko letovalište. U sovjetsko vreme je tamo stvoren ekonomski sistem orijentisan na SSSR. Recimo, 90% ukupnog saobraćaja na Kubi bio je drumski, ali Kuba nema svoju naftu. Ceo saobraćaj se odvijao zahvaljujući sovjetskoj nafti. Odnosno, Kuba je izdržavana u zamenu za strateške prednosti. U ekonomskom smislu Kuba znači – šećerna trska, duvan i nikl. Danas ne vidim ozbiljne ekonomske prednosti, ozbiljne toliko da ova saradnja postane sudbonosna. Mogu postojati neki projekti na obostranu korist, ali oni neće igrati ozbiljnu ulogu. Važno je samo strateško partnerstvo.
Ako bismo govorili o bliskoj budućnosti, da li je moguća transformacija socijalizma na Kubi ili, kako smatraju neki stručnjaci, Kubanci jednostavno ne žele kapitalizam?
- To je dobro pitanje, važno. Trenutno je ekonomska situacija na Kubi prilično složena. Pre samo nekoliko godina pojavile su se ekonomske olakšice, na primer, građanima je dozvoljeno da kupuju nekretnine. Kubanska država je sačuvala u svojim rukama ključne oblasti proizvodnje, turizam je predat u ruke manjih preduzimača. Na Kubi postoje dve vrste valute: pezos, kojim plaćaju svi Kubanci, i „kuk“,* koji se ne daje u ruke lokalnom stanovništvu. Postoji sistem bonova, to znači – garantovano siromštvo, mada nema bede. Dok u Meksiku i Brazilu postoji niz kontrasta, postoje super bogati kvartovi, a postoji i strašna beda, na Kubi je garantovan nizak životni standard za sve. I pošteno govoreći, ne znam šta je bolje. Šta će biti posle odlaska Raula Kastra? Sve zavisi od toga koje sile dođu na vlast. Živi bili, pa videli.
Jekaterina Bespalova,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/malias/cc-by
.jpg)
