Izvor: Vostok.rs, 27.Dec.2012, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanja na Avganistan
27.12.2012. -
Svake godine krajem decembra Rusi, ali i građani država koje su sada nezavisne, a nekada su činile jednu celinu, sećaju se tragičnih okolnosti poslednjeg rata koji je Sovjetski Savez vodio u Aziji.
Avganistanska kampanja počela je 25. decembra 1979. i završila se 15. februara 1989. Da li porazom ili pobedom – tu svako ima svoj stav. Ma kako bilo, problemi oružanog sukoba u Avganistanu i dalje zanimaju ne samo akademske krugove, već i javnost u više >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zemalja.
To je lako objasniti. Među našim savremenicima ima puno onih koji su na neki način bili uvučeni u vrtlog avganistanske tragedije. Za jednu deceniju rata (formalno 9 godina i 2 meseca) u Avganistanu je poginulo više od 15 hiljada sovjetskih građana. Gubici redovne vojske Avganistana procenjuju se na 26,5 hiljada poginulih i 28 hiljada nestalih. Otprilike isto toliko vojnika je prosto dezertiralo.
O kompleksu razloga zbog kojih se sovjetska administracija odlučila za uvođenje ograničenog broja vojnika u Avganistan govori docent katedre za indoiranske i afričke jezike MGIMO, kandidat istorijskih nauka Jurij Laljetin.
- Dana 25. decembra počelo je uvođenje trupa. Očekivalo se da će njihov zadatak biti jedino stabilizacija. Nipošto nije trebalo da učestvuju u vojnim aktivnostima. Ali je logika rata ipak logika rata. Polako su se uključili u njega i dosta aktivno učestvovali u vojnim operacijama. Ali, 14 hiljada ljudi u 10 godina – to ipak nisu mnogo veliki gubici. Polako je postalo jasno da nije moguće savladati Avganistance vojnim sredstvima. Jer je mudžahedinima pružana ogromna podrška.
Za mudžahedine se stalno doturalo oružje preko avganistansko-pakistanske granice. Ta granica se ne može zatvoriti, ona je i sada otvorena: planinski teren je previše težak za kontrolu. Ali najbitniji je svakako bio otpor avganistanskih civila, njihovo neprihvatanje stranih trupa na svojoj teritoriji. Pa tako do 15. februara 1989. godine sovjetske trupe su povučene iz Avganistana. Verovatno je tada trebalo tražiti da se opozicija uključi u strukture vlasti i da se u zemlji formira prelazna vlada. Prema mišljenju Jurija Laljetina, takva mogućnost jeste postojala. „Ali sada o tome se može govoriti samo u potencijalu.“
- Povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana bilo je neizbežno. U savremenoj literaturi sada nailazimo na jedan pojam kao što je „gubljenje smisla“. On vrlo dobro opisuje psihološku atmosferu koja je formirana na najvišem nivou sovjetske vlasti u vezi sa avganistanskim pitanjem do zime 89-te. Čak i više od toga, danas mnogi eksperti kažu da avganistanska kampanja nije imala velikog smisla ni deceniju ranije, 79-te.
Interesantno je da su Avganistanci u početku gajili veliko poštovanje prema svom severnom susedu. I tek posle početka intervencije počeli su da Sovjetski Savez tretiraju neprijateljski. Ali čak i u tom slučaju Avganistanci su dovoljno poštovali činjenicu da šuravi sređuju njihov život, rade na razvoju, a u nekim slučajevima stvaraju od nule lokalnu industriju, humanitarnu i socijalnu sferu.
Danas stav avganistanske javnosti prema SAD je pre negativan nego pozitivan. Smatra se da Amerikanci ne čine ništa za ekonomski razvoj Avganistana, mada to uopšte nije tačno. Ipak, ma koliko interventi zadovoljavali Avganistance, pokret otpora će delovati sve dok i poslednji strani vojnik ne napusti tu zemlju.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
